π...
well...
volim njegove ruke na sebi.. strašno šta pišem ali istina je.. njegov zatamnjeni glas dok se izvija iznad mene, njegove tople prste, snažne ali nežne, ne nikako grube, tu tihu muziku u pozadini, zatamnjene prozore...
vreme proleti.. zaustavljam srce, zaustavljam misli, zaustavljam osećaje.. mnogo je... i , sa ove tačke gledišta, potpuna ludost.. ludost je voleti... ludost je to što su mi usne crvene i osmehnute, a oči ispunejne iskricama.. totalno van pameti... svaki put kaže nešto što me dotakne negde u dubinama.. volim to lagano uzimanje, bez ikakvih suvišnih pitanja, bez žurbe, bez juče i bez sutra..
mlađi je od mene.. par godina... a i to me čudi.. ali ne mogu o tome da razmišljam.. ionako nemam sa njim nikakve planove.. sutra u pola osam avion ce odleteti prema tim španskim ostrvima, poželeh mu da se lepo provde i odmori.. ne zanima me da li će misliti na mene, iako verujem da hoće.. njegova potvrda kada se vraća i za koliko je to dana i kada ćemo se videti ponovo... i neke druge sitnice...
ja necu misliti na njega .. ne želim više nikad da sanjam...........
*******************
II
moj dragi budući bivši, me danas pitao, hoću li ponovo da se udam za njega... najozbiljnije...
ili kada bi dobio tih 5 miliona eura na lotou...
ne znam, rekla sam, nisam sigurna... i kako to misliš, ponovo da se udam, pa nismo se ni razveli...
a osećam da oseća da se meni nešto dešava..
prošle subote nakon mog odlaska od petera, taman kad sam isparkiravala zvonio mi je mobilni. bio je to on, kaže zašto mu šaljem tolise smsove? začudih se.. nisam ti ništa slala..
i onda smo se videli, i ja sam bila drugačija, opuštena..
šminkala si se, kaže,,,
a iza toga sve znamo i on i ja,
kažem, da , bila sam u gradu...
iako se nikad ne šminkam za grad...
onda smo prespavali zajedno, i došao je kod mene, kaže nismo odavno ovako dugo bili zajedno...
ovog vikenda me sam zvao, da se nađemo negde, rekoh mu da ne bih, bez objašnjenja, da ću ga zvati kasnije, kao što i jesam, videli smo se, nije pitao ništa, samo napravio neki komentar kako bi bilo dobro da se udam za nekog irca, rekoh, zašto mora baš za irca.. tako mi pričamo, između redova...
i onda njegovo pitanje, hoću li ponovo da se udam za njega..
well, dragi...
i m not too sure....................
edit: pesma za danas :)
..
Say it's true, there's nothing like me and you
I'm not alone, tell me you feel it too
And I would runaway
I would runaway, yeah yeah
I would runaway
I would runaway with you
Cause I have fallen in love
With you no never have
I'm never gonna stop fallin' in love with you
Close the door, lay down upon the floor
And by candlelight, make love to me through the night (through the night)
'Cause I have runaway,
I have runaway, yeah yeah
I have runaway, runaway
I have runaway with you
'Cause I have fallen in love (fallen in love)
With you no never oh, oh
I'm never gonna stop fallin' in love with you
With you
And I would runaway,
I would runaway, yeah yeah
I would runaway (runaway)
I would runaway (yeah) with you,
Cause I have, have fallen in love (fallen in love)
With you no never oh, oh
I'm never gonna stop fallin' in love with you
Ya da da, ya da da da da
With you
Ya da da, ya da da da da
With you
ps. pls don't get me wrong ;)))
Pošalji komentar
Komentari:
Ihhh, opet se vratilo bedno piskaralo...
A ni ti ne rušiš mostove.
A možda bi trebala zbog njega.
Jbg.
a vi kako te?
nndjbv, ko ne odustaje, mostovi su jasni, i zbog kojeg bih trebala :))
sve relates 2 hus ili??
Ako nije, opet sam dobro. Kako si(ste) ti(vi)?
drzis ga na leru, cini mi se, i dalje.
a on ne moze da se otrgne.
a ako si sigurna da neces nazad
let him go.
rodjen los, "don getme wrong" :) ali nisam ja ta koja je prosle godine odlucivala o tome da li ce on da ostane ili da ode, pa ne vidim zasto bih to i sada bila?
a u stavu o tome da li cemo biti ponovo zajedno sam prilicno jasna, tj on zna da - pod tim uslovima kako ih je on zamislio ponovni zajednicki zivot ne dolazi u obzir.
tako da....
ukoliko se desi cudo, onda okej...
do tad, strogo friendly, toliko mogu, i mislim da je to prihvatljivo?
inace, danas me zove telefonom i kaze kako razmislja o tome da nadje posao u ovom gradu i preseli se...
mislim, njegova stvar, zar ne?
nemiri, sve razumes kao i obicno ;:)
moram da ti priznam
da je bolje spaliti taj mostić.
On to nikad neće prihvatiti.
Bar ne jasno i glasno kako to ti zelis.
Hm.
Sto vodi u laz.
A sve je pocelo od toga da neces da zivis laz.
nndjbv, uf.. ne znam sta da ti kazem...
nema lazi i nema prevare.. simply, nas dvoje vise nismo ljubavnici, a pre nekih cca 6 meseci pao je i dogovor (na njegov predlog) da vise jedno drugom ne moramo da govorimo sve… a obzirom da znam da bi me povodom ovoga najverovatnije samo ubedacio (kao koliko puta do sad?), biram da mu ne govorim o tome.. jos uvek sam rovita u vezi svega, nemam snage da objasnjavam........ niti vise ista od njega ocekujem..... i on to zna......
to jednostavno tako funkcioniše.
na žalost il na sreću - pitanje je životnog stava.