Dve Marije

Dve nedelje bez posta?

uh..

nekad je zaista teško prekinuti tišinu...

A da.. napisala sam taj post prošle nedelje, koji je ostao nedovršen.. i nekako, meni je teško da se nastavljam na nešto što je bilo juče.. svaki post je trenutak, i ako se taj trenutak postu nije dogodio, onda možda nije ni trebalo da se dogodi..

i tako.. mogu sad da ga prepričam, vrlo ukratko, ali ne mogu da ga objavim iako mi je u draftu..

a pisala sam o tome, da li da okačim svoju slikicu tu na blog, ponukana željom 2vijugice da mu pošaljem svoju fotografiju.. zaustavljena dilemom, da li to jedan bloger/blogerka, treba ili ne da uradi.. da li je blog mesto rezervisano isključivo za pisanu reč, literarni kutak u kojem šapućemo svoje najdublje, za razliku od nekih drugih sajtova u kojima se izražavamo na drugačije načine..

i tako, dve marije su se utrkivale razlozima za i protiv, po svom dobro znanom običaju, ni jedna nije prevagnula.. jedna je napravila mali slajdšou želeći da ga podeli sa vama, druga se tome vrlo usprotivila i svašta mi napričala...

e, to je bilo "juče"..

a "danas"..

žao mi je zbog kosova na koje moja noga nikada nije kročila.. ne jer nisam želela, već jer sam se plašila da idem dole.. kao što bi me i danas bio strah da odem tamo... kad na euronewsu čujem na koji način o tome izveštavaju, i u tačijevom govoru je svaka druga reč demokratija, prevrne mi se želudac.. kao oni će da brinu o svojim susedima..  .. ajde... scenario napisan ko zna kad, zastave iredente izmešane sa zastavama amera.. jebenih amera koji uteruju svetu svoju demokratiju na silu..

al ustvari, ne bih večeras o so called jebenoj politici.

ne.

ne večeras..

večeras bih, o peteru.. slovak.. kojeg sam upoznala pre nekih pet šest meseci, o njegovom nežnom sramežljivom osmehu i istovremenom vrlo privlacnom zračenju osetljive duše iza svega toga.. o njegovim rukama na mojim leđima, njegovom dahu na mom vratu, juče.. pažljivom otkopčavanju mojeg brushaltera, svlačenja bretela prvo sa jednog, pa sa drugog ramena.. svakom damaru mog tela koje govori: sviđaš mi se.. prvi trenutak u kom sam ga videla juče koji je rekao, uh, kakav muškarac.. ovo se sigurno ne dešava, nije realno, više je kao u nekom holivudskom filmu.. moje bežanje nakon svega, iako sam htela da ostanem, tako mi je prijala ta energija.. strah da se ne primeti koliko mi se dopao, moje ponavljanje, ne, neću se zaljubiti u tebe, ne, o tebi ne znam skoro ništa.. ne smem se zaljubiti, ne treba mi to ponovo ...

i tako..

jedan običan dan..

sunce na injem optočenim granama, neke ptice poput galebova na nebu, visoko...

neki mir ;)................

***

ps. somehow mi se čini višestruko prikladna u ovom trenutku.. za evropu, srbiju, kosovo, mene ;)

qotsa, go with the flow

...

She said "I'll throw myself away,
They're just photos after all"
I can't make you hang around.
I can't wash you off my skin...

Outside the frame, is what we're leaving out
You won't remember anyway
I can go with the flow
Don't say it doesn't matter (with the flow) matter anymore
I can go with the flow (I can go)
Do you believe it in your head?

It's so safe to play along
Little soldiers in a row
Falling in and out of love
Something sweet to throw away.

I want something good to die for
To make it beautiful to live.
I want a new mistake, loses more than hesitates.
Do you believe it in your head?
I can go with the flow
Don't say it doesn't matter (with the flow) matter anymore
I can go with the flow (I can go)
Do you believe it in your head?