Тихо пада снег..
26/12/2007
Живот се мирно обавио каснодецембарском измаглицом.
Лампице са јелке добацују билион врста топлог намигивања.
Блесаво шарене чарапе греју ми ноге, она се пуши и мирише..
домаћа послеподневна кафа.
Поврх носа тестирам своје прве наочаре (добродошла у клуб +0.50) тако што лутам .. повремено залутам као гуска у магли.. И онда тражим..
И пронађем. Две гуске!
Много су ми лепе!
И не буде ми довољно, па наставим..
ГУСКЕ
Једна гуска
рекла другој гуски
да је гуска.
Јеси: гуска.
И понављам: гуска.
Наљути се друга гуска.
Њој да једна гуска
каже да је гуска?!
И викне првој: Гуско!
Зар ти, једна гуска,
да мени кажеш - гуска?
А прва опет: Јеси!
Баш си гуска, гуска, гуска.
Тако су се расправљале
све до ноћи касне,
јер гуске међу собом
тешко се објасне.
Гвидо Тартаља
И би ми их жао.. лепе дивље птице.
Селице
Кроз ноћ и влагу
дивље се гуске селе југу
и болно кричу.
Осећам жељу да мутну неку
напишем причу:
како односе оне собом
на крила своја бела два
из душе моје драго нешто,
а не знам куда,
и не знам шта.
Десанка Максимовић
И осетим се плутајуће као Човек на санти леда
"Река је текла од истока према западу, гуске су летеле с југа на север, а тамо где су се два кретања укрштала, стајао је и пушио човек, одржавајући равнотежу."
Dado Topić i Time