Ја тако, а Ви, како сте?
6/12/2007
Признајем, потпуно сам збуњена.
Као да је неко направио неочекивану забаву у дневној соби.
У гужви је једва препознајем..
Намерници чије језике не разумем најбоље размештају намештај. Смешкам се.
Мало креативне промене никада никоме није шкодило..
Носи ме талас свеопштег доброг расположења.
Изненађењима никада краја. Необично.
Али као свака добра домаћица не дангубим.
Износим храну и пиће, крајичком ока осматрам да ли су се сви удобно сместили,
док у свеопштој галами препознајем гласове који ми голицају сећања,
запажам карактере новајлија док освајају простор гласном енергијом,
од које ће мене сасвим сигурно ускоро заболети глава..
И комуникативност замире. Постајем несигурна.
Користим тренутак и повлачим се у свој шарени кутак
где удушем преко потребан мир.
Уравнотежено куцкање сата даје ритам
прстима који пребирају типке, као дирке,
у простору мелодија као она коју стварају игле, звецкањем, док натежу жице плетива.. смирујући рад руку.
Између нас врата, као кућа, на која треба куцати.