Њено "Аристократско стопало"
24/10/2007
Сајам књига, вашар таштине, скупљање перја .. "Они који су ме највише мучили у оно прошле време нису могли да ме разочарају јер од њих нисам могла ни да очекујем нешто боље. Али су ме, нажалост, разочарали они којима сам веома веровала."
"Док сам ја певала само ромску музику, нисам наилазила на толике препреке. Е кад сам први пут запевала српску изворну музику са трубачима, то је била емисија "Алај, ми је вечерас по вољи", наилазали сам на опасне коментаре, мада је та емисија добро продата целом свету. Када је дошла емисија "Зарудела зора на Морави", е, ту сам уписала смртну пресуду себи."
"- Како је кренуло ускоро ће ми забранити да певам "Ђелем, ђелем". Изгледа да сам крива што сам од те песме, кроз филм "Скупљачи перија", направила светски хит, који има небројено интерпретација у свету. Само "Ваја кон Диос" је продала 10 у тиражу од милион примерака, а знамо да и у Русији и Италији и Шпанији има небројено верзија, да не помињем ове нове. И видим да би свако хтео по једно (златно) перце из "перјара" да се њиме закити. Немам ништа против, али како је кренуло да ће ускоро мени бити забрањено да је певам!"
Оливера Катарина или Оливера Вучо је српска глумица и певачица. Рођена је 5. марта 1940. у Београду.
Студирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Своју позоришну каријеру као студент почела је главном улогом у Народном позоришту у представи "Коштана". Постаје супруга тадашњег позоришног критичара Вука Вуча.
Играла је у десетак домаћих и исто толико иностраних филмова. За филм Гоја награђена је на филмским фестивалима у Москви и Венецији, а њена најпознатија улога је у филму Скупљачи перја (1967.) Александра Саше Петровића, који је награђен на филмском фестивалу у Кану. Овај фестивал је затворила концертом где су поред ње певале и Нана Мускури и Дајан Ворвик.
Глумила је у филмовима Пурише Ђорђевића, Миће Поповића, Соје Јовановић, Ђорђа Кадијевића...Код иностраних режисера играла је у филмовима Ђанфранка Паролинија, Алберта Латуаде, Мајкла Армстронга, Конрада Вулфа...
Као интерпретатор изворних народних песама и циганских романси одржала је више од стотину концерата широм света, снимила је сингл и ЛП плоче са српском, циганском, грчком, индонежанском и црначком музиком. Певала је композиције Ениа Мориконеа, Шарла Демона, Дома Сузукија, Микиса Теодоракиса, Корнелија Ковача... У чувеној француској "Олимпији" одржала је 72 узастопна концерта којима су присуствовале све водеће француске звезде филма и музике тога времена.
Незаборавни су њени снимци изворних народних песама: "Алај ми је вечерас по вољи", "А што ти је мила кћери", "Ђелем, ђелем", "Верка калуђерка", "Нишка бања", "Црвена јабука", "Ево банке, цигане мој"... Певала је шансоне и поп музику: "У име љубави", "Љубав (седим у једном париском локалу)", "Причај ми о љубави", "Буди мој", "Никад не заборави дане наше љубави", "Није то, људи, истина", "Шошана"...
Аутор је збирке песама Бели бадњаци и заступљена је у Антологији песама о Косову. Написала је мемоарску прозу под називом Аристократско стопало.
Из брака са Миладином Шакићем има сина Манета који последњих година живи у Мадриду као успешан сликар.
Тако пише Википедија, новине се њом баве као ретком зверком - Оливера ни данас нема одговор на то коме и зашто је сметала њена каријера и лепота.
