Основни утисак и атмосферу сваког простора превасходно диктирају боје, вештина њиховог комбиновања, као и усклађеност са елементима намештаја и декоративним предметима. Боје су снажно оружје архитеката при креирању амбијента, али и моћно помагало у трансформацијама и прикривању недостатака простора. Њима могу визуелно да се повећају или смање простори, да се спусте или подигну плафони, нагласе квалитети, а маскирају недостаци.
Највећа предност примене боја у ентеријерима је та што се са мало новца и једноставним радовима постижу драматични резултати.
КАКО ИЗАБРАТИ БОЈЕ
Избор боја у стану усклађује се са жељама и навикама домаћина. Дизајнер не намеће своје омиљене боје. Он познаје правила слагања боја, односе светла и тонова, зна модне трендове, али и како поједине боје утичу на расположење. Све закономерности зналачки комбинује са жељама укућана, али не дозвољава компромисе са лошим укусом. Бирајући боје, размишља о свим површинама простора истовремено. Зидови, плафон, али и под, чине међусобно укрштене равни, али и целовиту слику која се једновремено сагледава. Завесе, намештај, теписи и слике на зиду су део колористичког склопа, те се морају ускладити са бојама великих подно-зидних површина.
Савремено дизајниран простор користи једну основну боју или палету сродних, уједначених боја, са наглашеним акцентима у другој боји. Ти акценти могу бити део намештаја (комода, фотеља, витрина или полице за ТВ) или дезен седеће гарнитуре.
ПОНЕШТО О СВАКОЈ БОЈИ
Боје које чине дугин спектар деле се на топле и хладне. Топле боје су:црвена, наранџаста и жута, а хладне: зелена, плава и љубичаста. Свака од њих може да варира ка топлијој или хладнијој, зависно од компоненте која у њој доминира. Осим основних, ту су и црна, бела, сива, браон, беж, окер, розе, сребрна, златна...
Жута боја је најтоплија и симболизује светло чији је извор Сунце. Снажно је екстровертна, оптимистична и динамична. Препоручује се за мале просторије и собе за младе. Ублажава се белом, избегавају се зелени карактери и јаке жуто-наранџасте комбинације.
Зелена боја се ретко користи у свом основном тону као доминирајућа боја ентеријера. Савремени дизајнери зелено боје пријемне просторије, младалачке кухиње и радне просторе. Инсистира се на еколошкој вези стана и окружења, чиме зелена и банално симболизује ту везу. Као детаљ уз хармонично уједначени ентеријер и намештај, зелена се среће у „киви“ варијанти.
Плава боја чини већину нашег окружења и складно живимо са њим. Отргнута од неба и мора, у ентеријерима је пријатна када валерски подсећа на боје из природе. Симболизује мир, хладноћу, затвореност у себе, склоност ка сањарењу. У енглеском језику иста реч (blue) користи се за плаву боју и „тугу“.
Љубичаста боја је настала мешањем плаве и црвене и у свом карактеру садржи њихове најлошије особине. Среће се у много варијанти, и по правилу је хладна и монотона. Треба је избегавати као доминантну боју у дневним собама и трпезаријама. Прикладна је за просторе са мало светла јер без обзира на величину прозора, даје карактер замрачености. Ако баш волите ову боју, користите је у детаљима.
Црвена боја је симбол љубави, страсти, али и крви и ватре. Изазива снажне емоције и побуђује на активност. Користи се као подстицај радној енергији, али и буђењу емоција. Дизајнери је радо примењују, са променљивим успехом. Одлично се слаже са већином боја, али царује у бело-црним и сивим просторима.
Оранж боја је једна од најтоплијих боја, пуна живота и оптимизма. Научници тврде да подстиче бржи проток кисеоника у мозгу те је психолози препоручују за радне просторе и дечје собе. Кажу да стимулише интелектуални развој и формирање стабилне личности.
Црна боја је одсуство боја. Веома се примењује у ентеријерима. Када доминира, то су по правилу хладни простори, но у случају комбиновања, одличан је комплемент било којој боји.
Ефектна је посебно у купатилима и кухињама, или као доминантна боја у различитим дезенима (тапете, мебл штофови, теписи...). Непогрешива је као боја седећих меблираних или кожних гарнитура, али и за детаље – абажури, вазе, скулптуре, рамови огледала и слика.
Бела боја у теорији представља скуп свих дугиних боја. У пракси, више подсећа на одсуство свих боја. Веома се користи у савременим ентеријерима свих стилова. Оставља утисак научне фантастике у којој форма и функција доминирају надестетиком. У зависности од боје која јој се дода као пигмент, варира и карактер простора. Уз мало плаве или сиве, амбијент је ледено хладан. Са окер или оранж нотом, простор добија на топлини и живости. Бела је, попут црне, савршена за све комбинације и декоративне акценте.
Окер боја је традиционално најкоришћенији пигмент у бојењу простора за коју се каже „зихер боја”. Заборавите „кајсија” варијанте, бирајте боје и тонове песка.
Браон боја симболизује земљу, снагу, али и нежност јесени. Тако је треба и примењивати.
Сива боја носи све добро својих компоненти – црне и беле. Одлично се комбинује са акцентима свих дугиних боја.
Сребрна, златна, бакарна, као детаљи у дому су добре, али као основне боје користе се у клубовима, ресторанима, изложбеним просторима.
ПРИНЦИПИ БОЈЕЊА ПРОСТОРА
Боје се комбинују по принципу склада – сличне, аналогне боје (зелено-плава, зелена и зелено-жута) и принципу контраста– комплементарне боје за које, иначе, теоретичари боја кажу да се најбоље слажу (црвена и зелена, плава и оранж, љубичаста и жута). Уколико желите мирну, хармоничну, релаксирајућу кућну атмосферу, бирајте први принцип. Принцип контраста користи се у динамичним и креативним просторима, који живо комуницирају са корисницима, привлаче пажњу гостију и буде машту.
Монохроматизам – примена једне боје која доминира просторијом, уз комбиновање њених благо нијансираних тонова. Својствен је минималистичким ентеријерима, који истовремено не морају дабуду и „хладни”.
Хармонија – настаје коришћењем боја исте гаме, сличних својстава или различитих боја уједначених валера.
Градација боја – искусни дизајнери комбинују боје вешто постављајући основне тонове као подлогу, различито бојећи зидове или намештај по принципима које сами поставе.
Мултиколоризам (вишебојност) – савремени ентеријери често не поштују каноне слагања и комбиновања боја, али само они највештији успеју у томе.
Транспарентност – употребом стакла и провидних пластика настали су ентеријери за које је тешко дефинисати боју. Комбиновањем светала која мењају боје, та непознаница је још већа.
УТИЦАЈ СВЕТЛА НА БОЈЕ
Да би се постигао жељени ефекат коришћених боја у простору, неопходно је знати правила утицаја светла на њих. Осветљени зидови боје се светлијим тоновима, а зидови сенке – тамнијим. Црна гута светлост и топлоту, а бела их снажно рефлектује.
Вештачко светло, ако је прејако, поништава основни карактер боја; дифузно светло топлог осветљаја, наглашава изворну боју. Постоје светиљке које дају лед хладну светлост, жуто топлу или пак неутралну – попут сунчевог зрака.
Савремени простори опремају се ле-диодним светиљкама које по задатом ритму мењају боју светла. Пуни ефекат примене је у амбијентима белих зидова и намештаја. Ређе се користе у домовима, али су прикладне у просторима забаве.
НЕКОЛИКО САВЕТА УЗ ТЕОРИЈУ О БОЈАМА
• Боја може да промени карактер ако се наноси у високом сјају; исто важи и за мат.
• Металик ефекат у стану се искључиво примењује за ефекте.
• Рустик грубо бојење и шпатулато нису у тренду –користе се правилне структуре и текстуре.
• Седефи и шљокице добро се комбинују са стаклом и модерним лустерима.
• Намештај високог сјаја користи се у фрагментима, никако цео.
• Модерни су дезени у две боје, или једнобојна основа са флоралним црним цртежима.
• Не заборавите биљке у ентеријеру – њихова боја допуњава сваку комбинацију боја.
Бранка Бошњак, дипл. инж. арх.
