DREAM IS EVERYTHING

Odmalena me programiraju,roditelji,skola,drzava,drustvo,da postanem dobar radnik,U pocetku im je islo tesko nisam se dao,ali vremenom kako ti je stomak veci i zapremina zeludca sve veca,i jos oko tebe svi stare i sve su slabiji i bolesniji,pa im treba bolja nega,i stalno i sve vise kukaju,zatim,dodje prva plata,pa druga ,osamostalis i kazes o najzad da zaradjujem sam za sebe.To kratkjo trajalo,pojavi se prva ljubavna veza ,pa druga ,pa duza,i opet treba sve tvrdje raditi ,treba bre izlaziti u provod,i tako se zabaljao i dodje brak,Opa sad ce biti lakse,ona radi ,ja radim dve plate,hm lakse je zar ne ,jos zaljubljeni,i tako eto ti dete se rodi,mora se opet malo tvrdje raditi,da napomenem taj period je bio pun izazova sve je cvetalo u drzavi ,sankcije ,besposlenost,a mi radili imali posao,jeeee,i to u markama,obadvoje,pa onda godinu dana drugo dete, ojee,jos tvrdje raditi,zatim selidba i period crncenja,zatim povratak na staro mesto,i pocela otpustanja po firmama,imam 40 god i 6 godina radnog staza,super,bas sam uspeo u zivotu,ali samo sam radio ono sto su mi govorili,zatim trece dete,a ja sve stariji a sve tvrdje moram raditi,ojee,i onda kao iz vedrog neba,se rodi energija u mom duhu i neznam kako i zasto su se pojavili ti ljudi,ali sam zahvalan za smernice,i sad znam da sam rodjen da uzivam svoj san.
Ovo kako sada zivim je posledica onog programiranja,medjutim vec 4 godine sam sve to bacio iza sebe i poceo da se obrazujem i usao sam u pravi voz,najzad,
Svatam zasto sam se rodio,.Radim ubrzano stvari koje se za ove protekle 4 godine hiperbrzo menjaju ,samo zato sto sam promenio razmisljanje.Nije lako ,nikako,velika je borba sam sa sobom,ali se isplati.
I onda sam cuo pricu kako slonu za godinu dana ubiju duh,kad je mali stave mu teske metalne okove,i onda ga programiraju,kako se trening odvija svakog meseca mu smanje tezinu okova i pred kraj samo su kanapi,dok vec oko godinu dana nema nista sem platnene  neke marame oko nogu,ion zna da ne moze nigde ,ali ima hranu i radi ono sto je naucio,
Mislim da svi ljudi su tako pripitomljavani ,naravno u  metafori,kao i ja ,sto ispricah,ali sa razlikom,
Slon kad se zapali cirkuska shatra on jadan jedini ne bezi,nego izgori,pa gde bi bezao,kad nezna gde nije nista video sem cirkusa i kaveza,strah od nepoznatog je vezi od opstanka.Dok kod mene je uvek postojao jedan plamicak ,od rodjenja verujem,koji je tinjao i trazio pogodan momenat da se pretvori u pozar i da skinem okove  programiranog zivota.
Kako sam upoznao tu tajnu,i kako sam prihvatio izazove,jer su obecavali,a znam da malo ljudi imaju muda da to urade,ne hvalim se,samo znam da je tako,ja imam muda da promenim smer kretanja,i da ne idem gde svi idu,jer sam shvatio tajnu,kad radis ono sto svi rade ,nisi na dobrom putu.
Otkrio sam i jos otkrivam svoje skrivene  talente i brusim ih,
Znam da to moze svako ,samo nece svako zato sto postoje lose i dobre navike,lose navike mozes steci vrlo lako ali se tesko zivi sa njima i kao pantljicara je,a dobra navika se stice veoma tesko,ali se lako zivi sa njom,
Zato i imam nameru i dalje da pisem ove postove samo u ovom duhu jer ako se nadje makar jedan koji ce da se trgne,eto mu besplatno ono sto sam ja prosao.Svaki post koji napisem ,je moje iskustvo.
Drago mi je sto se mnogi smeju mojim postovima ili su egoisti,samo iz tog razloga,kad jednog dana sami sebi preliju casu ,imaju sanse da se vrate ovde i da krenu redom i uce,mnogi nece ,ali neki hoce,jer sam to prosao,a oni koji ovo vrlo lako piju ,mislim leze im moji tekstovi,dragi moji nemojte da vam to samo pashe,ja sam rekao da sve to prolazim i da to sto pisem i radim,dakle ,nije dovoljno procitati nego i primeniti,makar malo po malo.

Ne zelim biti programiran,zelim uciti,uciti zivot.