Dositej Obradovic

Krem čorba u posebnoj činiji :)

Za ovu krem čorbu spremila sam posebnu činijicu od bundeve :) Ne treba neko posebno umeće da se napravi, a ukućanima će se sigurno svideti kada je iznesete na sto.

Potrebno je:
450 gr bundeve
1 l + 100 ml vode
1 dl pavlake
2 šargarepe
1 krompir
1 kašika brašna
1 crni luk
30 gr putera
so
peršun
Povrće kuvajte u loncu sa vodom. Kada je skuvano,izvaditi da se prohladi,pa propasirajte u blenderu pa vratite u lonac. Posolite i pobiberite. U pola čaše vode razmutite brašno,pa ga sipajte u čorbu. Dobro izmešajte ,pa dodajte puter. Servirajte sa pavlakom i peršunom.

blue, blue......

NOĆAS ĆU SVIJET OBOJITI U PLAVO ...........

...

........

Ja sam zavisnik ...

Juče  sam  na  putu   do  Ćuprije  došao  do  neverovatnog   saznanja  .Dok su moja dva saputnika brbljala celim putem o domaćim i svetskim dešavanjima,  ja sam  otkrio da sam  zavisnik.I to ni manje ni više  nego pravi ,pravcati  ''krizni zavisnik''.Bio sam  zgranut, šokiran .Ali pri svakom pomenu  ''krize'' u bilo kom  kontekstu  ja sam se osećao sve bolje i bolje .Za krizu se najviše hvatao čovek  za koga radim.Još uvek neznam  ( a javiću vam čim saznam ) da li je sva ta govorancija o krizi bila priprema terena  za kresanje  i onako već  skresane  plate ili je puka slučajnost.Nesumnjivo je da  mu je u prvi mah odgovaralo  da mašta kako ćemo svi da radimo samo za hleb .I kako će ispred njegove kancelarije u dugačkom redu stajati  izgladnela  radnička klasa .I svaki od tih ''golja''  iz reda  radiće po ceo dan za parče hleba (možda i bude ,ali kad bi se zajebavali ) koje će  on deliti kad nađe za shodno .''Svi ste vi uzeli kredite ,nemate kud  ,ja vam mnogo i dajem .Popisaće vam kuće, kola ,tehniku...''govorio je dok mu je iz usta kuljao dim od tek zapaljenog malbora .Obično ne volim da se upuštam u duel  sa gazdom o nekim elementarnim  stvarima iz straha za zdravlje svog  sagovornika ,ali sam juče bio baš lepo raspoložen i znao sam da me ne može isprovocirati ništa i niko.Na moju konstataciju da su i pre  II svetskog  kapitalisti govorili  isto , malkice mu se boja lica  promenila  ( stvarno neznam zašto ) prema zeleno-žutoj nijansi  .Videvši  ga da  je golicljiv kad je njegova koža u pitanju ,šta sam drugo mogao nego da ustanem u odbranu radničke klase, to jest  ''golje'' i  pecnem i ja njega  malo .''Pa kad radnička klasa radi samo za hleb ,to znači da neće kupovati mleko zar ne ?A kad ne kupujemo mleko  ti si gazda pukoooo ...''  rekao sam mu ozbiljno prikrivajući osmeh .Gledao me je belo ,pa okrenuo glavu ka  kolegi  a sve u stilu , ma šta priča ovaj. ''Sad ti objasnim ,mi smo se zadužili a ti nisi, ali si zato žirant i to prvi ,onom tipu što gradi mlekaru .Pa ti sad vidi ko se više sjebo kad udari kriza i kad počnemo da jedemo samo hleba ...''kazao sam  mu uz smeh koji  nisam moga više da suzdržavam ,a kome se svesrdno priključio i kolega.Nismo  više govorili na tu temu ...:)))

Ali sam ja počeo da preispitujem sebe iz kog razloga mi  prija sama pomen  reči ''kriza''. Možda mi je dosadila ova učmalost i monotonija     svakodnevno poso ,kuća ,posao ,kuća... Kao da sam se radovao  ili je to bio strah od  predstojeće  borbe za golu egzistenciju .Na trenutak pomislim  u sebi , ma koji ti je k...c pa ti se i ovako čitav život boriš samo za to.I zaista je tako kad sam imao 8 godina moji su bili u krizi opremali su kupatilo i kupovali nameštaj za trošnu kućicu.Sa 9 i 10 god.smo bili u krizi  zidali smo  neku  kolibu  u  vinogradu .Sa 11 i  12 god.smo zidali garažu , pošto nam je stara izgorela ,uzrok  izbijanja požara su bili pilići koje smo dogrevali  sijalicom .A pomenute smo čuvali da  bi preživeli krizu naravno.Sa 13 i  14 god.smo srušili staru pa zidali novu  kuću . 15 i 16 god. smo omalterisali ,okrečili  i dokupili koji komad nameštaja  za moju i sestrinu sobu .Školsku krizu neću ni da pominjem.U  17 god sam bio u debeloj ljubavnoj krizi .U  18 -19 sam bio u ratnoj krizi  ( doduše iz pozadine ali i to se računa ).Posle rata sam bio u  krizi zbog toga što nisam mogao da nađem posao .Tražeći posao  našao sam  svoju prvu ženu i to  u 21 godini.Posle  samo 6 meseci zapao sam u bračnu krizu, koja se završila razvodom.Već je uveliko harala inflacija i bio sam učesnik  i te monetarne krize.Kod Avrama  sam malo živnuo ,ali je to bilo kratkog daha a meni su se već smešile nove i nove krize.Sa  23  sam otvorio radionicu i bio u krizi sa komšilukom i lokalnim vlastima ,zbog blizine moje radionice  stambenom  objektu .Pa sam morao da prepravim kuću i izmestim radionicu i naravno opet bio u krizi .Bilo je i godina bez krize,  godina kad sam se ponovo oženio,  godine kad su mi se rađala deca.  Nekoliko godina,  krize su se javljale samo sporadično, tek toliko da se ne opustim previše .I kao da mi  ''ONAJ''  odozgo ,na svaku  godinu bez krize  doda tri krizne .Opet  rat .Mobilizacija  ,bombardovanje ...kriza  jbg.Opet finasiska kriza , radionicu sam zatvorio zbog nemogućnosti da izmirim  dugovanja  državi . U mojoj kolekciji ''kriza'' samo mi još nedostaje velika svetska ,na sva zvona najavljivana.  Ovde bih se zaustavio sa krizama ne zato što ih nije više bilo ili što ih neće biti u mom životu već zato da ne bi prerastao ovaj post u svojevrsnu  kuknjavu .Ja  više ni ne umem da živim bez krize, što znači samo jedno da sam ''zavistan''.Nekako kad sam u krizi  hrabriji sam ,brže razmišljam ,ne stidim se ničega...Tako da sam došao do zaključka, kad ovi jebivetri koji nas vode  nekada srede zemlju i izađemo iz koje kakvih kriza moraće da oforme neka prihvatilišta ili savetovališta za lečenje ''kriznih zavisnika''.Život bez krize je tako bez veze ,zar ne ?Pišem ovo kao  zavistan čovek ,ali se nadam  da ću jednog dana biti izlečen.A ako  se ne izlečim ja  ,voleo bih da bar moja deca ne postanu   ''zavisnici  krize'' .

Serbedzija........

Otkucaj...

Kazesh da je cutanje umetnost. Htela sam jednom da cutim pored tebe, da prekinem bujicu svih dragih rechi koje sam upucivala tebi, u nadi da cesh se ti nadovezati svojima, i da cemo na kraju oboje zavrshiti u potoku svih emocija koje smo nasluceno delili.

Zacutala sam.

Otkucaj, i tishina... Upravo tishina....

Praznina..... Samo praznina i odjek mojih sopstvenih rechi koje su mi se vracale, negativno dvostruko jache.

Sve vreme je bila jednosmerna ulica, a sada je znak STOP.

Stani, chuj me.... Gde sam pogreshila?!

.......

Grčka čokoladna baklava

Ovo sam prvi put probala, a i videla kako se sprema, pre tri godine kada sam bila na godišnjem u Makedoniji.Recept je od moje zaove,koju puno,puno pozdravljam :))

Potrebno je:
1 kg tankih kora za baklavu
250 gr mlevenih oraha
100 gr seckanih oraha
200 gr mlečne čokolade
50 gr čokolade za prelivanje
3 kašike šećera
3 kašike griza
1 narendana kora limuna
200 ml ulja
100 ml kisele vode
1/2 margarina
Šerbet:
1 kg šećera
750 ml vode

Kiselu vodu i ulje staviti  na vatru da provri,jedan kluč. Skloniti i malo prohladiti.
U veću, dublju posudu izmešati mlevene i seckane orahe, šećer, griz, na sitno izrendanu čokoladu i koru limuna (ako hoćete).
Uzeti jednu koru,poprskati mešavinom ulja i vode , staviti iglu za pletenje na 5 cm od početka kore...

 ....i preklopiti .

Preko preklopljenog dela staviti nadev ,oko 2 kašike.

Uz pomoć igle, motati koru ali nemojte je mnogo zatezati prilikom motanja .

Vrh igle nasloniti na ivicu tepsije i koru nabirati(gužvati) na iglu,a iglu polako izvlačiti. Slagati tako koru,po koru,jednu do druge.

Staviti da se peče na 200 °C oko 20 minuta,dok blago ne porumene.
U međuvremenu, skuvati šerbet sa kojim se prelije pečena baklava još dok je u tepsiji i ostavi se u njoj dok ne upije šerbet.
Servirana baklava,prelije se sa istopljenom čokoladom.
Tepsija u koju se peče baklava mora biti manja zbog nabiranja. Ja imam dve tepsijice od 23×33 i u njih pečem.Uvek napravim ovu količinu,stavim u kutiju,pa u frižider i onda po potrebi uzimamo.
Vama ako je mnogo,radite u pola mere. Može se spremiti i za dane posta,samo se mlečna čokolada zameni posnom.
Prijatno !

Topli sendviči iz rerne

Večeras su bili topli sendviči na repertoaru :)
Pravljeni su od dve vrste hleba,starog od juče i tost hleba.

Potrebno za 10 sendviča:
200 gr šunke
150 gr trapista
3 jaja
začin
kašičica origana
5 kriški starog sleba
5 kriški tost hleba
puter za premazivanje tosta
mleko za umakanje

Topli sendvič sa tost hlebom

Fil: Umutiti jaja,dodati seckanu šunku,krupno rendani trapist,origano i začin. Sve dobro promešati.

Kriške od tost hleba premazati sa obe strane sa puterom. Staviti u pleh obložen papirom za pečenje. Na svaki krišku naneti po 2-3 kašičice fila,a zatim još malo izrendati odozgo kačkavalj.

Peći u zagrejanoj rerni na 220°C oko 10 minuta.

Topli sendviči od starog hleba

Kriške od starog hleba umočiti u mleko,a zatim složiti u pleh i ponoviti isto sa filom kao i za tost sendviče.

Peći oko 20 minuta.
Pošto sam pekla zajedno u istom plehu,tost sendviče sam izvadila posle 10 minuta,a sendviče od starog hleba vratila u rernu na još 10 minuta.
U fil sam htela da stavim i malo seckane slanine, ali sam zaboravila. Biće uskoro popravni :))
Izvor:Topli sendviči od starog hleba i tost hleba

 

Da vas neko ne prevari!!!!

Volim Te gdje god bila

Dan se polako rađa, prolaze teške besane noći...

Umorna moja duša i tijelo ne predaju se baš lako

Čežnja me zaokuplja, na počinak sam moram poći

Je li mi to suza kapnula niz lice, jesam li plako'?

Bespućima jurim, mila! Ima za nas još spasa

Vrišti mi srce od kada si nenadano otišla draga…

Zovem nebo da mi te vrati, ne čujem mu glasa

Ljubavi! Nema tvoje poruke, nema ti traga!

Znaj da si jedina ljubav bila i bit ćeš u srcu mom

Dokle god postoj još nešto od života u meni…

Vjerujem da me potajno čekaš u srcu sam tvom

Želja još tinja našim snovima i u našoj sjeni!

Tko zna gdje si! Ništa nije zamrlo u ljubavi mojoj

Čekat ću te dugo! Čak zauvijek i što god se zbilo…

Usađen sam u nadanju, snima i pod kožom tvojoj

Volio sam, volim te i voljet ću te, gdje god te bilo!

Svemirko

Komisbrot

Potrebno je:
200 gr omekšalog margarina
250 gr šećera
4 jaja
1 kašičica ekstrata vanile
1/2 kašičice soli
250 gr brašna
malo praška za pecivo
50 gr pečenog lešnika
50 gr suvih kajsija
25 gr brusnica
25 gr suvih grožđica

Umutiti sa mikserom margarin (sobne temperature) i šećer (1.). Dodati jedno po jedno jaje,ekstrat vanile,so i nastaviti miksati dok se smesa ne ujednači. Dodati brašno,malo praška za pecivo(na vrh noža 2.) i sa varjačom dobro umešati,a onda sa mikserom,sa manjom brzinom sve izmiksati. Na kraju dodati lešnik,seckane brusnice,kajsije i grožđice(4.). Pleh (11×30 cm) dobro podmazati margarinom a onda pobrašniti(3.). Sipati smesu (5.),izravnati i staviti da se peče na 170 °C oko 60-70 minuta.

Proveriti da li je sredina pečena sa čačkalicom ili štapićem za ražnjiće. Ako ostane suva,komisbrot je pečen.
Izvaditi iz rerne i ostaviti 10 minuta u kalupu da se prohladi a onda ga izvaditi (samo okrenite naopako kalup i ispašće sam) i staviti na žicu da se skroz ohladi.

ZVUK SVJETLOSTI

Imam  putovanja, tišine i povratke,

ravnice žute i raskvašene kao

suze.

Puni mi džepovi dozrijelih  poljubaca i molitvi.

I kad zazvone zvona crkvi  ja

zaronim,

krstim se vodom pod mostovima Dunava,

gdje plava tuga u srcu riba

guta vrijeme koje nas ne ima.

Imam i gomile nezavršenih rečenica

i nesavršenih misli.

Gledaju me od Istoka u ružičastim jesenjim buđenjima,

zalijepljene na mojim usnama kao

«slatka vuna»  seoskog sajmišta.

Vidim ih u oku galeba na mojim prozorima i

kriku bijelog brodovlja kada ga odvezuju od

ovih obala

mrešakjući nabore  slana plavetnila.

Skrivaju se  u obliku tvojih usana,

i trncima kada se približe na dohvat mojima.

Imam zaboravljenu dušu i nepotrebne nježnosti

nakupljene na obrazima ,

u malo ispucalim glasnicama

i  koracima.

Usitnjene kao prašina sipe se niz oblik tvojih ramena

u mojim dlanovima.

Skupljam ih u uzdasima, pa

 utrljam u dane da gore kao

mirišljavo ulje.

Žižak te lampe nosim tajno,

u ušima,

i svjetlost slušam.

Odzvanja.

Kao ti i ja.

Most Preko Večnosti

              Najdraži Ričarde,

 

             Tako je teško znati kako i odakle da počnem. Razmišljala

sam dugo i mnogo o nekim stvarima pokušavajući da nadjem način...

             Konačno mi je na pamet pala jedna misao, muzička metafora,

kroz koju sam bila u stanju da razmišljam jasno i da pronađem

razumevanje, ako ne i zadovoljstvo,  i želim da je podelim sa tobom.

Zato te molim da ostaneš sa mnom na još jednom času muzike.

             Najčešća forma koja se koristi za velika dela klasične muzike

jeste sonata. Ona je osnova skoro svih simfonija i koncerata. Sastoji

se iz tri glavna dela: ekspozicije ili uvoda, u kom se izvode male ideje,

teme, delovi i delići upoznaju jedni sa drugima; razvojnog dela, u kom

se te male ideje i motivi istražuju do maksimuma, proširuju, često

prelaze iz dura (srećno), u mol (tužno) i natrag, razvijaju se i sve

složenije prepliću dok na kraju ne dodju do: rekapitulacije, u kojoj

se sve ponavlja, u veličanstvenom izrazu potpune, bogate zrelosti u

koju su izrasle male ideje u procesu razvoja.

             Možda se pitaš, kako se ovo odnosi na nas, ukoliko nisi do

sada pogodio.

             Ja nas vidim zaglavljene u večitom uvodu. U početku je to

bila prava stvar, čista očaranost. To je deo veze u kom se pokazuješ

u najboljem svetlu: zabavan, šarmantan, uzbudljiv, uzbuđen, zanimljiv,

zainteresovan. To je vreme kada se osećaš najudobnije i najvoljenije

zato što ne osećaš potrebu da mobilišeš svoju odbranu, tako da tvoj

partner ima priliku da se mazi sa toplim ljudskim bićem, umesto sa

ogromnim kaktusom. To je vreme radosti za oboje, i nije ni čudo

što toliko voliš uvode i trudiš se da tvoj život bude serija uvoda.

             Ali počeci ne mogu da se produžavaju u beskonačnost; ne

mogu stalno da se ponavljaju. Moraju da se kreću i razvijaju – ili

umiru od dosade. Nije tako, ti ćeš reći. Ti moraš da odeš, da napraviš

promenu, da vidiš druge ljude, druga mesta, da bi mogao da se vratiš

u vezu kao da je ona nova, i da tako stalno doživljavaš nove početke.

             Mi smo stigli do produženog niza ponovnih početaka. Neki

su bili neophodni, prouzrokavani rastancima zbog posla, ali nepotrebno

surovi i oštri za dvoje koji su tako bliski kao mi. Neke si ti stvorio da

bi obezbedio što više prilika da se vratiš u novo koje toliko želiš....              

             Mi smo nesumnjivo otišli dalje nego što si ti imao

nameru da ideš. Zaustavili smo se mnogo dalje od onoga što sam

ja videla kao naše logične i divne korake. Videla sam da je period

razvoja kod tebe zaustavljen, i poverovala da nikada nećemo otići

dalje od sporadičnih pokušaja da bez obzira na sve naše potencijale

za učenje, sve neverovatne sličnosti naših interesovanja, bez obzira

koliko je još godina pred nama – zato što nikada nećemo biti

neprekidno zajedno. I tako odrastanje koje toliko visoko oboje

vrednujemo i za koje znamo da je moguće, postaje nemoguće...

             Kada si mi rekao da je nemoguće da otkažeš sastanak da bi

mi pomogao u trenutku krize, istina se obrušila na mene kao lavina.

Suočila sam se sa činjenicama najiskrenije što sam mogla i

shvatila sam da ne mogu ovako dalje, bez obzira koliko to želela;

ne mogu više da se savijam.   

             Nadam se da nećeš ovo shvatiti kao nepoštovanje dogovora,

već kao nastavak mnogih, mnogih rastanaka koje si započeo. Oboje

znamo da je nešto ovako moralo da se desi. Moram da priznam da

nisam uspela u pokušaju da te upoznam sa radostima voljenja...

             U ovom kasnom trenutku, pada mi na pamet da bih mogla

da upotrebim i šahovsku metaforu. Šah je igra u kojoj svaka strana

ima svoj sopstveni cilj čak i kada on podrazumeva uključivanje

druge starne; srednji deo igre u kome se borba razvija i pojačava

i svaka strana gubi delove i deliće, a obe slabe; i kraj igre u kom

jedna strana zarobljava i parališe drugu.

             Mislim da ti na život gledaš kao na partiju šaha; ja ga vidim

kao sonatu. I zbog ovih razlika, i kralj i kraljica su izgubljeni, a

pesma je ućutkana...

                                                                           Lesli

             .

             .

             (odlomak)Ričard Bah

            

Na onko hematologiji

Pechal

Postoji onaj uzasan osecaj bespomocnosti koji se javlja kada shvatite da vashe rechi vishe nemaju nikakvog efekta ili svrhe, i da je svaki vash korak samo odjek proshlosti i ne predstavlja nishta novo. To je trenutak kada vam se izvesni snovi srushe, kao kula od karata i shvatite da ste zarobljeni izmedju chetiri zida, da mozete samo da se koprcate, da, upravo koprcate, a ma koliko snage ulozili u to, nema izlaska napolje ni po kakvu cenu...

Zarobila me je ova ekonomska kriza. Jer da nema nje, moje misli bi letele slobodno. Osecam neshto teshko, tamno i tmurno nadamnom, pritiska me, oduzima mi kiseonik, ne dozvoljava mi da osetim onaj sladak ukus zivota. I stanje je statichno, nepromenjivo, a svaki pokushaj je osujecen i pre same realizacije. Jako je loshe kada je sve tako nasilno ugusheno, potisnuto, kada implodira, jer se onda krhotine unishtenih ideala rasprshe po svesti i onda bole, uzasno bole, svakoga dana podsecaju i prichaju prichu o propushtenim shansama...

A ja pokushavam da govorim. Pokushavam da se suprotstavim, ali ne znam kako, uzaludno trazim nachin. Ne, ovo nije patetika, nije jecanje zbog neostvarene ljubavi, potoci suza koji se prosipaju svake noci zbog sjaja nechijih ochiju i svetlucavog osmeha, nije ni josh jedna pricha u maniru ,,tinejdzerske muke su najvece", ne, sve to zvuchi tako pogreshno, ovo je neshto shto je samo moje, lichno, i istovremeno tezi da se podeli i ostane skriveno...

Postoje slatke tuge, one kojih se kasnije, kada faza prodje, sa osmehom secamo.

Postoje i one teze, kada se na momenat nadjesh izgubljen u konfuziji prolaznosti zivota, i kada ti snazno zatreba topla rech drage osobe da bi te vratila u ravnotezu.

Ima i onih josh tezih, kada tu dragu osobu izgubish i kada nema tople rechi sa njene strane, taj bol je neopisiv, ali je josh gore kada sve to imash, nishta se nije dogodilo, a opet, kao da jeste, neshto se prelomilo, zauvek nestalo.... Nikada vishe necu potcenjivati nevinost dechijeg neznanja, ono je blazeno...

A ja i dalje ne umem da se izrazim. Nekako mi to ne polazi za rukom. Jer, kako mogu tako jednostavno i lako da kazem da je doshlo vreme za promene, da je odavno doshlo, a da u dubini dushe znam da se ta promena nece desiti, da je taj tamni oblak sprechava, potiskuje? Kako mogu slobodno da pricham o tome da ne mogu da zivim u sredini u kojoj zivim? Da mi smeta, da suvereno vlada mnom, shto je kontradiktorno sa mojom lichnoscu, ona se nikada nije nikome pokoravala niti ce. Ne mogu. Ne mogu. Ne mogu. A volela bih...

Osecaj bespomocnosti i uzaludnosti, najgora moguca emocija u ovo trulo, pogreshno vreme, doba, period... Chelichnim lancima sam prikovana za sadashnjost, dok josh chuvam u sebi trunku optimizma u nadu da je sve u redu, da je sve za choveka; pokushavam da verujem u sudbinu, ali nekako uvek izlazi isti zakljuchak, da je neposhtena, kurva, surovo se poigrava ljudima koji su iz njene perspektive manji od trunke prashine i onda je automatski sve prah, nichega nema vrednog ostajanja i chekanja, pesimisti bi rekli da nijedan razlog vishe ne postoji, ali ja znam dobro znam, svako to oseca, svako na svoj nachin, pitanje je samo kako izgovoriti neshto shto je u tebi toliko dugo da se vec ukorenilo i naviklo na boravishte u dushi? Kako protiv svoje krvi? Kako kada znash da tu ne mozesh nikako postupiti, kada je sve jedno veliko, uzasno, zardjalo, pokvareno nishta?!!!

RED

Pratili su me dok ih ne stavim u usta i progutam .

Odvozili  su me  mjesecima kolima hitne pomoći iz škole. Gušila sam se i povraćala. Ugurali  bi mi u injekciju i problem bi bio riješen. Nekada nisam mogla hodati potpuno izdrogirana i tupa. Sušila su mi se usta toliko da sam imala kraste koje su bile gnojne i krvave. Mjesecima su se svakog tjedna  vozili samnom onom smrdljivom autobusu do psihijatra koji je bilo izdrogiran više nego ja. Mislim da je umro nakon nekoliko godina.

Ja još uvijek živim. Nekada drhtim kao prut. Nekada suspregnem mučninu. Ali kunem se mogu osjetiti njegove ruke kako se penju po mojim bijelim čarapama, skidaju mi gaćice i diraju me tamo gdje nitko nije. Valjda  sam svaki put dobro upamtila. Tada povratim. Bude nakon toga dobro, prazno i tupo.

Mogu i voljeti ponekad. Ne volim kada netko viče,  ne volim ni agresivne filmove. Bojim se bliskosti. Tek sam s 18 godina imala prvo iskustvo. Gorak okus. Plakala sam. On nije shvaćao zbog čega. Malo krvi između mojih nogu blago je obrisao. Meni se gadilo. Željela sam mu darovati svoje tijelo. To je sve što sam imala. Nije išlo. Nisam imala snage priznati mu. Kasnije me ostavio. Rekao je :  «Ne mogu protiv tog mraka u tebi. Ponekad mi se čini da si mrtva.»  Bio je dobar dečko. Umorio se. Mislim da je oženjen i ima djecu.

Ja se nisam udala.

Nekada  poželim onaj starački vrat zadaviti rukama. Sada je bolestan. Kažu da umire od raka.

Ja sam umrla tako davno.

Valjda je na njemu red.

Deda Mraz!

Krmenadle u sosu od pečuraka

Predlog za lep i brz ručak :)

Potrebno je:

• 4-6 krmenadli
• 1 kesica krem supe od pečuraka
• biber
• senf

Krmenadle izlupajte sa tučkom za meso,premažite senfom i malo pobiberite. Nemojte ih soliti jer je sos od pečuraka dovoljno slan i za krmenadle :) . U tiganju, na malo ulja ispržite krmenadle.
U međuvremenu spremite sos os krem supe. U malo vode razmutite kesicu supe i kuvajte sve vreme mešajući dok ne provri.Ako sos bude mnogo gust, dodajte malo vode. Ako na kesici piše da treba 1 l vode za supu,vi stavite za sos samo 1/2 l vode, znači u pola mere.
Iz tiganja izvadite pržene krmenadle,odlijte ulje i ostavite u tiganju samo za jednu kašiku i u to sipajte sos i promešajte. Pustite minut-dva da se prokrčka. Sklonite sa vatre i u to dodajte krmenadle ili servirajte na tanjir krmenadle a preko njih sipajte po 2-3 kašike sosa.

Prijatno !
Izvor:Coolinarika