Izgubljeni dani naših života
Ustala sam rano.
Istuširala. Nanijela pastelne boje na lice. Obukla bijelu košulju.
Uzela taxi. Uzela dokumentem, predala dokumente.
Odlučila sam se vratiti do stana pješke. Prišla sam kroz osunačan grad. Uzela kavu za ponijeti.
Srela sam neprijatelja. Pozdravio me sa najvećim osmijehom koji sam vidjela. Ja njega sa manjim, sa manje značaja.
Pojela sam povrće. Zvala prijatelja. Spavalo mi se.
Sada sjedim i osjećam se izmoreno. Bez svrhe.
Koliko sam dana izgubila? I zašto me nije briga?
Objavio/la
Depresivna domacica, 20/2/2008 u 14:41
| kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 10 ) | Pošalji komentar
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 10 ) | Pošalji komentar
Komentari:
ravnodušnost je valjda poslednji stadijum pred isključenje.
Poslao/la
Anoniman
u
15:14
,
20/2/2008
| Link | |
uh!! koliko pitanja i to teških za ovaj dan na jednom mestu - je l' može jedno po jedno pa da izvlačim?..
@anoniman, ili pred emocionalnu buru?
@kojak, kako god je tebi lakse. :)
@kojak, kako god je tebi lakse. :)
@Anci,kava pokrenula egzistencijalna pitanja? To je u vecini slucajeva tacno. :)
emocionalna bura? zvuči kao neko ratno stanje.
Poslao/la
Anoniman
u
07:38
,
21/2/2008
| Link | |
verujem.
Poslao/la
Anoniman
u
08:59
,
21/2/2008
| Link | |
Nije te briga
- što si ih izgubila
- koliko si ih izgubila
- briga te za oboje?
:)
- što si ih izgubila
- koliko si ih izgubila
- briga te za oboje?
:)