Zimski dan
U dubokom i tamnom Decembru
Ja sam sam
Zurim sa prozora na ulice
Na tek pali pokrivac od snijega
Ja sam stijena
Ja sam ostrvo
Izgradio sam zidove
Utvrdjenje duboko i mocno
Da niko ne moze da prodre
Meni ne treba prijateljstvo, prijateljstvo stvara bol
Taj smijeh i tu ljubav prezirem
Ja sam stijena
Ja sam ostrvo

Ne pricaj o ljubavi
Jer cuo sam te rijeci I prije
Zaspale u mom sjecanju
Ja necu da uznemirim snene osjecaje koji su umrli
Da nisam nikad volio, ne bih nikada plakao
Ja sam stijena
Ja sam ostrvo

Imam moje knjige
I moju poeziju da me stiti
Ja sam zaklonjen iza svoga oklopa
Skrivajuci se u svojoj sobi, siguran u svojoj utrobi
Ne diram nikoga i niko ne dira mene
Ja sam stijena
Ja sam ostrvo

I stijena ne osjeca bol
I ostrvo nikada ne place...

****

****

I ako je muzika sama po sebi sjajna, nekako ne ide uz tekst. Tekst je tako mracan i prica o samoci, a muzika cak vesela...
Vjerovatno svi tako ponekad gradimo neke zidove oko sebe i povlacimo se duboko, a razlog, razlog se moze uvijek naci, jer nije niko savrsen, i ako bi to ponekad zeljeli...