Ovo je moj skroman pokusaj prevoda ove pjesme koja inace nije originalno Kohenova, nego je nastala jos 1943 i napisale su je dvije Ruskinje cije familije su vjerovatno izbjegle u Francusku nakon Oktobarske revolucije 1917. Zovu se Anna Yurievna Betulinskaya i Maria Mikhailovna Alferaki. Ovo je znaci vec prevod prevoda, ali nema veze ;)
Pjesma je o Francuskom pokretu otpora, Kohen je inace rodjen i odrastao u Montrealu, koji tradicionalno ima jake veze sa Francuzima.

Partizan

Kad su nagrnuli na nas
upozoren sam da se predam
sto ne mogah ja
Radije uzeh pusku i nestadoh

Mijenjah svoje ime jako cesto
Izgubih zenu i djecu
ali prijatelje ne
I neki jos uz rame sa mnom

Starica nas primi
I skrivase na tavanu
sve dok ne dodje vojska
I ubise je tiho

Bjese nas je trojica to jutro
Do veceri samo ja
ali moram ici dalje
unistiti zamke zla

Oh, vjetar tuzno puse
kroz grobove vjetar puse
uskoro sloboda ce doci
I mi cemo izaci iz sjenki

Les Allemands e’taient chez moi, (Nijemci su bili u mojoj kuci)
ils me dirent, “Signe toi,” (Rekli su “Oznaci se”)
mais je n’ai pas peur; (Ali ja uplasen nisam)
j’ai repris mon arme. (Ponovo sam uzeo oruzje svoje )

J’ai change’ cent fois de nom, (Mijenjah svoje ime stotinu puta)
j’ai perdu femme et enfants (Izgubih sam zenu I djecu)
mais j’ai tant d’amis; (Ali prijatelje ne)
j’ai la France entie`re. (Cijelu Francusku imam)

Un vieil homme dans un grenier (Starac u potkrovlju)
pour la nuit nous a cache’, (Skrivase nas jednu noc)
les Allemands l’ont pris; (Otkrise ga Nijemci)
il est mort sans surprise. (I umrijese je bez straha)

Oh, vjetar tuzno puse
kroz grobove vjetar puse
uskoro sloboda ce doci
I mi cemo izaci iz sjenki…