Prebroj bademe,

prebroj što beše gorko i što te je držalo budnu,

pribroj tome i mene:



Tražio sam tvoje oko kad si ga otvorila

i kad te niko nije pogledao,

preo sam onu potajnu nit

niz koju je rosa što si je mislila

klizila ka krčazima

čuvanim izrekom koja ne nađe

ni do čijeg srca put.



Onde si tek sasvim stupila u ime koje ti pripada,

koračala si ka sebi pouzdanim korakom,

njihali su se slobodno čekići

u zvoniku tvoga ćutanja,

što uhvati sluhom to ti pride,

što beše mrtvo zagrli i tebe,

i tako ste utroje pošli kroz veče.



Načini me gorkim.

Pribroj me bademima.


Pol Celan