Meni «
U tebi, čitaoče, udara život i ponos i ljubav sasvim isto kao i u meni, i zato tebi posvećujem ove pesme.
Arhiva «
Poslednje Objavljeno «
Kategorije Postova «
Linkovi «
Blog prijatelji:
- Minja
- Svemirko
- DANILOVICorNOT
- Domacica
- cikl
- radebeli2003
- Anci
- vaske972
- bejb
- veramu
- ianchi
- ludo1
- coolja
- vesna69
- Ana007
- RavenClaws
- svetlost
- boni
- EMINAMEZIMICA
- Skitnica
Ostali Linkovi:
Feeds «
Prazan Box «
Blog Hosting «
Balada o ucvetalom bademu «
badem.
Bio je lep i lilav u golom brdu, i
neobičan.
Bio je kao okrugla kap pene. Kap
daljine.
(Inače: bio je to čitav krug od lišća
Sa razbacanim tačkama tek
probuđenim za oko.)
Daljina je ostala daljina od bogzna
kojeg proleća,
Postala je možda još samo sećanje:
Kao pruga selica kad se slomije i
neprimetno udvoji.
Na polovini blizine podigle su se oči
Baš kad je u vazduhu umirala ptica od
starosti:
Ta mala smrt i ja i ucvetali badem
Zašto smo zaklopili trougao crn tako
usred svetlosti?
Ruke su od toga bile nesređene.
Kosa se učinila da počinje da tamni.
I uzalud su oči tražile petu stranu.
Stopala su se tiho ukopavala.
Stevan Raičković
Objavio
Bibi u 12:45 | kategorija: Poezija
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Komentari:
Powered by BlogOye!