Slucajno si osvojio moju zemlju,
a nisi ni znao da si granicu presao.
Dotakli su te cokoti sto su onde rasli.
Kraj njih si trcao
i kisne kapi sa lisca otresao - ti ili ovaj vetar.
To bese blizu brda prema kome si trcao,
duboko na kopnu -
Osvojila sam tvoju zemlju svom svojom
"strasnom zestinom",
pontonima i padobranima moje zaslepljenosti.
Ali sada, kad zivim kao neznana osoba u predgradju
prestonice,
izgubila sam zelju da zauzmem
srce grada. Volim
njegov zivot sto nista ne naslucuje,
njegove mladice i devojke sto u prasnjavi park izmedju stene i klupa
dolaze da pricaju svoje snove
meni strankinji koja hoce da ih slusa.
Volim
divlje caplje koje se svake godine vracaju u mocvarna predgradja.
Ono sto sam osvojila
osvojilo je mene.
Deniz Levertov
Pošalji komentar