Meni «
U tebi, čitaoče, udara život i ponos i ljubav sasvim isto kao i u meni, i zato tebi posvećujem ove pesme.
Arhiva «
Poslednje Objavljeno «
Kategorije Postova «
Linkovi «
Blog prijatelji:
Ostali Linkovi:
Feeds «
Prazan Box «
Blog Hosting «
Proljećna asocijacija «
Zašto tvoj mali smijeh
ne može da se sije
po oranjima crnim;
da klija i zrije,
da zrni
poput pšenice?
Tada bih na slapovima mojih vena
sagradio vodenice
i postao mlinar vječito prašnjav
od tvoga smijeha?
Vito Nikolić
Objavio
Bibi u 17:26 | kategorija: Poezija
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Komentari:
Artemisia