Prošli su aprili
i mi nismo više
i neæemo biti ono što smo bili.

Sve tiše i tiše
podnosimo dane,
ovaj vidik sunca i magle i kiše.

Tu su ruže znane
i promena ista,
samo naše pesme veæ su poabane.

Danas nam ne blista
kao nekad, preðe,
pobeda i ljubav i buduænost èista.

Došli smo do meðe.
Još jedino java
seæa nas na doba sve bleðe i bleðe.

Svetlost, boja plava
sad su izraz neba
u kome se tužno i umorno spava.

Nama sad ne treba
zagrljaj i cveæe,
da ukrasi mladost, sumnju pokoleba.

Nama doæi neæe
snovi, što se kriju,
zabuna života koju krv pokreæe.

Ko haljinu èiju,
meku i u svili
nosili smo prošlost kao sreæu sviju.

Prošli su aprili,
i suze se liju
što mi nismo ono što smo nekad bili


Vladislav Petkoviæ Dis