*
voleo sam je
i sreo sam je na trotoaru
onoga jutra kada sam se rodio
i bilo mi je krivo što je ona postojala i juèe

*
Tražim te praznom glavom praznim srcem
Iza nade iza poslednjeg stiha
Kada rastem prema praznini
I zemlju dodirujem samo stopalima

Tvoja se praznina igra mojim kljuèevima
Otvara nove praznine srce mastionice
Sve reèi koje znam da te dozovem
Kada se pamæenje pomeša sa tuðim danom


*
Ko da ukroti tu biljku
Što raste suprotna vetru
Iz moje glave iz moje senke
Iz mojih pomešanih misli

*
Ni ta ipak konvencionalna biljka
Ruža izrasla iz èula
Stabljika oèarana prazninom i usklikom
Ljubav
Ništa me ne može približiti

*
Dan njegova veènost
Cvet njegov dan
Slepooènice njihov vid
Govorim da progovorim
Glasom se kroz šumu probijam
Èelo sam svoje istrošio
Srce izgubio pevajuæi
Umem da te prepoznam
Da ti vratim sve što sam ti oduzeo
Da te volim
Da te u mislima svlaèim dok ti srce ne ugledam
Da samo na tebe mislim dok me lažna smrt muèi
Dok mi krv slika užase u glavi
Dok me šume zaobilaze pevajuæi
Dok dan raste od zadobijenih rana

To je san koji te potvrðuje
To je ptica koja te dokazuje
To je cvet koji ti lice otvara
To je pesma koja poèinje

Postajem vidljiv
Ali niko ne može da vidi
Onoga što u meni peva
Pa ne znam je li stvaran
Predeo kroz koji prolazim.

Branko Miljkoviæ