Poznaješ li reči te pesme ?
Noć je glasno kucala,
Teklo je vino iz česme
I zvezda je mucala...
Hajde da ispijemo do dna

Sve ono čega smo žedni,
Sve ono što je deo sna
I sve ostalo što nam se čini vrednim!
Hajde da ispijemo do dna!

Mehure u poljupcima vrelim,
Dinamit rastvoren u koktele srca,
I ovu snežnu belinu
Što u oblake meke puca.
Hajde da ispijemo do dna!

Veče je bilo posuto pekmezom,
Ruke zaglibljene u smeh,
Poljupce smo razdvajali zarezom,
Zagrljajima napunismo pleh.

Sećaš li se ... čudno!?
Gorele su Preverove šibice
I sve oko nas je budno
Pratilo tvoje lice,

Tvoje zamamne pokrete
I kisele jabuke na mladežima,
Novonapisane dekrete
O ljubavi i padežima.

Sećaš li se... mostova?
Pariz je čekao nas
Da sklopimo reč od sedam slova
U dati čas

Da ispijemo jedno drugo
Do samog dna.

Nataša Orozović