Дошла, прснуше ми оно на прст - тек да буду сигурни, да сам поштена. Еј...!
У мене да сумњају? Мене? Џизас....
И седенм ти ја, ко свих претходних пута, на исту столицу, иза истог паравана - лево до мене клинац, плав, мршав, висок - са бубуљицама. Заокружује јединицу. Ваљда, једно од девичанских гласања. Машала...
Десно од мене два војника. Не видим, далеко су ми, ал' некако знам, и они су "понављачи". Ма, осећам... Дете у мом крилу зубима држи флашку, посматрам кратко његово лице и вадим оловку, и кажем на глас - ајде сине, да правимо будућност, ја ћу да заокружим, а ти да убациш.
Подигнем га, убацује Он - кајсијаст и бели листић, пресавијен на пола па онда како напуштамо гласање каже им пискавим гласом "бај-бај", а ја мислим на тебе.
Да си ту, да нас видиш.
Да можеш само да ми климнеш главом, не требају речи, да буде сигурица.
******************************
Јебање кеве издајницима је прошлост. Вриштала од среће, дрмнула два алкохолна, па ђус и још једно алкохолно. Стајала на тераси, поцупкивала... срећна.
Ако си обратио пажњу, скоро 2 милиона Срба је ноћас изрекло молитву. Захвалницу.
ТЕБИ.
Razmišljam jutros kako bi bilo lepo da imam sad, odma' - sto hiljada platu.
Posao zbog koga mi ne bi trebala kuća, stan ni kola. Bila bi na poslu non stop. Putovala i sve više usamljenija. I imala sve više para. Jer rashodi nikakvi, a prihodi mašala.
Roditelje bi viđala u prolazu, prijatelje nikako. Ljubav bi postala iluzija, sex - meničko odrađivanje. Nit' bi izlazila, nit' bih dolazila. Počela bih da pijem antidepresive i bensedine, da izdržim pritisak na poslu.
Vid bi mi oslabio - dakle, naočare. Zbog neispravne ishrane bi' se ili osušila kao grana, il' bih postala ko trokrilni orman. Minimum. Zaboravila bih da postoje parkovi, trava, zelenilo. Cveće.
Šta će mi... ja živim 100 na sat!
Generalno bih zamrzla muški rod i njihove žene, decu, aerodrome, automobile, Sunce jer sija prejako, kišu jer pada prečesto, hladnoću jer bi stalno bila bolesna, vrućinu jer se stalno znojim.
Pila bih i navukla se na kafu iz automata, na prostorije sa air-conditionerom, štikle, jednostavne sive/crne/štraftaste komplete.
Zaboravila bih rodjendane i godišnjice... svi koje znam, a nisu vezani za posao bi me se odrekli. Tj, odvikli da postojim. Verovatno bih počela da pijem, da preguram samotne noći...
auh....
*****************************
Ne valjda da imaš pare i maštu.
Ili jedno, ili drugo...
6 May 2008
-
JA IZDAJNIK I NEPRIJATELJ DRŽAVE..? ok (oprosti Nettle)
Objavio
SRNA
To smo ustanovili.
A sad bih da mi se objasni... jer ja ne razumem i ne znam, a volela bih jako da je obratno.
ZAŠTO JE KOSOVO SRCE SRBIJE?
- Kosovo osećam kao svoju zemlju - ali ne koliko osećam onaj deo makarske rivijere u mestu Doli, gde sam letovala 10 godina... gde je plaža lepa i prelepa. Gde sam znala imena svih zaposlenih u kampu. I svih klinaca, od vojvodine preko Srbije i Bosne, Hrvatske i Slovenije... i Nemačke, često.
- Kosovo je prostor sa desne strane puta pored kog prolazimo kad idemo u Grčku - i sada je tako, ništa se nije promenilo. Tu se priča šiptarski i tu izbegavam da stanem, ni da piškim - jer se meni iza leđa komentariše na jeziku koji ič ne razum. Jo. Po.
To je to.
- Kosovo je, kažu, bilo napredno i skroz Srpsko do The Bitke, gde je Lazar izgubio glavu a Branković izdao Srpstvo i nije se pojavio. Onda je bilo Tursko jedno 500 god, pa jedan rat, pa drugi rat... jadno ono, onda su ga konačno pokorili narodi SFRJa i držali pod svojom vlašću skoro 50 god. Tek skoro je opet postalo Srpsko, nekih desetak godina... i sad je... nemam pojma čije.
- Geografija mi nikad nije bila jača strana, al bih znala da Kosovo ubodem na mapi sveta. Ipak, pojma nemam gde je Suva Reka, ni gde su Dečani, kojim putem se stiže na Kosovo, koji je zvanični jezik, da li mi treba pasoš da uđem ili samo lična karta?
- Interesuje me da li su baš svi Srbi poreklom sa Kosova ili je bilo nešto onih koji su rođeni na tuđim teritorijama? Moja familija vuče korene iz Ercegovine, nismo se mixali sa strendžerima mnogo, pa sam skoro pa čistokrvni primerak srpstva
Jel vama ovo jasno?
- Ako se patriotizam meri zabeleženim odlascima na Kosovo, ja sam totalni nepatriota, izdajnik i treba me u aps, jerbo sam za svojih 34 samo JEDNOM prošla Kosovom, i to noćom, na proputovanju sa Halkidijika ka Daruvaru, žutom Zastavom. Imala sam dvanaest godina.
Mrsomudi i Patriote, ne kenjajte iz Beograda. U Prištinu, da kupite tamo poslovni prostor pa vičite na mitinzima OVO JE SRBIJA, i KOSOVO JE SRCE SRBIJE. Sve ovo što baljezgate poslednjih dana onda nema smisla. Govnarite ko je koga izdao, sram vas bilo... pokupite onaj narod dole i dajte im posao u Srbiji.
Gledam Mrsomudovog Potencijalnog Partnera U Vladi - o Bože, tog skrivenog glumačkog talenta. Zamišljam gospa Rosu iz prizemlja kako se drhtavom rukom hvata za kućnu haljinu, skupivši pomalo ramenca već godinama osušena zubom vremena i nepravilnom penzionerskom ishranom, onog trena kada Čika Toma, suzna oka u kameru zajeca "Osam godina su vladali..."
Njoj kroz glavu prolaze slike kišnog majskog nedeljnog jutra, u grao mantilu za prelazne godišnje periode (mada, kada je kupljen - pre 30 godina, imao je namenu da je ogreje na jesen, htela je ona da kupi još jedan, svetliji - ako ne i beli za proleće, međutim...) kako promiče usnulim parkom, žuri, da što pre u "ŠAH KLUBU" zaokruži Čika Tomu. Ona će da glasa da nam vrate Kosovo. Ona će da glasa da joj bude bolje. Da prestanu da je kradu na pijaci. Ona će, s.r. da vrati ponos Srbiji. Kad mu ga je pre 10 godina oduzela (ona to nikada neće priznati, pak), sad će, dok još ima daha u plućima - vratiti Srbiji izgubljenu terirotiju.
Možda će ipak, posle toliko godina, kupiti sebi, kad jednom prestanu da je kradu, i onaj mantil za proleće...
На једној удаљеној* плажи Jameson и ја седимо и пецамо. Можда се неком неуком, неупућеном читаоцу учини да није време пецању, посебно не на плажи али овде морам да напоменем да Jameson и ја седимо на Оаху плажи.
Да... Хавајски рај.
Лепо је поподне, свако је заваљен у своју лежаљку... ћаскамо. Мене пецање посебно не интересује, али му правим друштво. Радије бих да пристиснем PLAY на свом плејеру, пустим
*
...и затворим очи... да не говоримо... да не кваримо тренутке када Сунце залази. Знаш, то су они тренуци када си сам у друштву. И кад се погледате, не мора да се каже ништа. Не инсистира он на причи, ал просто... некако вибрирамо уједначено. Посматрам своје вечно преплануле ноге, прстију уроњених у песак (како највише и волим)... допраћам погледом таласе...
Jameson пеца и опомиње ме како риба трза... ма, није битно, ионако си напецао довољно да нахранимо целу плажу... смеје се. Онда каже, ено га и ја посматрам величанствену сиву масу која се издиже изнад воде... наш кит. Ту је свако поподне... сврати да нам намигне...
Макар је тај живот... диван...
-------------------------
* удаљеној од града, насеља, нашег апартмана
Da sam jednom, u nekom periodu svog života, bila pametnija sad ne bih bila ovde. Dobro, možda ne pametnija, koliko - iskustvenija. Iskustvo je tema dana. Svih mojih sadašnjih dana. Mota mi se po glavi kao maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe.
Žensko uče da se čuva za nekog ko će da je voli. Poštuje, ceni. Za onog Prvog koji će je načiniti Ženom. Žensko uvek zamišlja nekog ko će VODITI LJUBAV sa njom i kroz godinu dana joj namaći prsten. Jer, to se tako radi. Žensko mnogo gleda TV, američke filmove i "Beverli Hils", misli na Brendona i to kako će njen Prvi biti isti on, samo malo viši.
Ali tako će biti pažljiv. I ona će se osećati sigurno.
Ipak....
(prokleta je) Amerika je daleko. Postojbina originalno oteta da bi se na njoj množili Englezi nema kapi Balkanske krvi. Ah, srušiše se lepi snovi moji...
Popodne je i sedim na terasi... golim stopalima dodirujem mesta obasjana Suncem, dok mogu da izdrzim, a onda ih sklanjam u senku. Pijem ko zna koji Jacobs, dva u jedan... naravno...
Uvijena samo u belo-zuti carsav osluskujem ravnomerno disanje mog dragog. Novog - starog. Kapljice vode sa vrhova kose mi padaju po ledjima, jeze me. Palim jos jednu cigaru... i mislim se... sta ce meni ovo?
Spavali smo zagrljeni. Ma koliko mi to ranije bilo nemoguc polozaj za dva tela i njihov zdrav i cvrst san, sada spavam u necjem zagrljaju. Zarivenog lica u njegove grudi. Rukom obgrlim njegovo telo. Meni ne smetaju njegove sake na mom dupetu. Ni trenutak pre nego sto se probudim i shvatim da mi spusta pidzamu... ne smeta ni kako me bez pitanja okrene od sebe... ni dok se naslanja celom tezinom na moja ledja...
Smeta mi... sto je to... samo to. Mehanika. Fizika. Gimnastika. Akrobatika. Malo astronomije.
A onda... ja sedim na terasi i pusim dok on spava.
**********************
Nisam to htela. Nego... spremna sam...
Tucaj me jako...
Dolazi D sa posla i gurne mi pod nos svoj mobilni...
D> Pogledaj...
S< ....
D> A?
S< Ma, divota... gde ga nadje, majke ti?
D> Doneo nesto u servis na popravku...
S< .... bez teksta sam..
D> Inace, glupak ide u treci srednje....
Dojezdio do mene. Sav crn i sjajan. U delovima.
Namontirao se, do mog kreveta... ponosan, visok, divan... ahhhhhh....
Dozivao me danima da ga obgrlim butinama, da ga nagazim bosonoga, da mu obavijem prste oko dugih, crnih drzhacha...
Ahhhhh, maj preshs.... taj osechaj, dok sam mu prvi put sedala... dok sam namshtala guzicu... nikada mu ga nechu zaboraviti... pa slatki bol u butinama dok su noge ishle gore, dole,... nachin na koji me primora da izvijam ledja...
Kaplje sa chela... pravo medj sise.... klizi u brushalter... o Bozhe, kakav osechaj!!!!!!!!!!
Jedva chekam jutro, opet da ga zajashem...
Из мене отиче река малих срндаћа. Неколико дана већ. Отказала сам, два пута, Секс За Бивше. Чудим се сама себи, како сам постала, за годину дана, двојици бивших, Златна Резерва. Свесна сам да треба да ме буде срамота, ал' није. Свесна сам да сам се срозала на заказивање и уклапање дневних распореда и мољакање, док ја одлазим да се појебем у његовом стану. Или мом. Или негде на некој пољани, на неком пропланку.
Без гриже савести. Без трунчице самокритичности. Ни кад задихана спустим своје голо дупе у седиште, црвених образа и црних гаћица око зглоба једне ноге, косе која ће јасно поручити чики на пумпи, док ми Драги купује "Сникерс" и "Књаз" да идем из штете.
Неће осетити ни мирис стишке земље са мојих дланова, ни даљине које носи Морава, неће видети блато на ђоновима, ни ситне младе травке покупљене на рукавима... помислиће нешто вулгарно и ружно. Нешто што бих можда и могла да прочитам са његовог лица да га дуже гледам... ал'ја не гледам чике са пумпе после секса поред реке. Није мој стил. Чувам мирисе и сличице у себи да их прострем по кревету.
Кад гола легнем, сапране коже, да се у њих опет уваљам. Лепше ми усправанке - нема...
Сликаћу своје дупе и залепити га на насловницу. Изгледа да је то мода. Набавићу још читалаца и провокацијом освојити 100000000000000 коментара, што ће ме учинити популарном. Ипак...
Пошто ћу да искористим БАШ моје дупе, морам да га припремим. Стидљиво је до зла Бога. Зато му треба спонзор, стилиста, менаџер и лични тренер, лични фотограф и лични шминкер. Заборавих, требаће и козметичар после бразилске депилације јер не могу длакаво дупе да истичем, није "ин".
Не би било лоше да му унајмим професора певања и глуме, откуд знам, какве ће му аспирације бити после првог појављивања у јавности? Можда пожели да се окуша у тим водама... можда сними рекламу? Можда га позову да учествује у најновијем серијалу "Великог Брата ВИП"?
Ко зна, где ће га популарност одвести?
Помозите, добри људи, својим коментарима, да ова ствар крене!
Čulo se - cangrrrrrrrrrrrr. Trgnulo me. Ispadnem iz kreveta, bupnem na roze tepih popločan flekama proteklih godina pa zalepim nos na prozor. Qrac da otvaram terasu, cvokotala sam zbog otvorenog prozora na kupatilu... jbga, ništa ne vidim. Pogledam na sat, oko 3 je.
Čudo jedno, kako puna kesa dnevnih potrebština može da ti skenja dan u startu. 500 dindži za ništa. KIlo leba, pola litra jogurta, narandže, kisela i kafa. A da, i zlatna mešavina, pravim ribu za ručak. Skenjala sam 500 dindži. O Bože... Pričala sam sa I.(jako volim da pričam sa I.), pre mesec dana se vratio iz NY i odmah se skenjao. Za običan odlazak u supermarket puk'o je 5000din. Objašnjavao mi razliku u cenama i mesu običnog i organskog pileta. Kako sam shvatila, za jedno naše kupiš dva nji'ova. Neorganska.
I. poznajem 67dana. Cirka. Kaže da ume da me oseti. Kako vibriram. I zato smo se dogovorili, dali reč, da se ja neću zaljubiti u njega, a on me neće zavoditi. Jer ja uvek loše odaberem, a on bi se zbog toga pretvorio u Lošeg Čoveka. A nije. Pa pričamo. Ćakulamo. Vibriramo na distanci. Ja sa žitkim prutićem u desnoj ruci... kad leva krene ka njemu, da mogu da se odalamim po prstima.
I ne učinim ga Lošim.
p.s. juče mi neko napisa na MSNu da nisam svoja. da li sam sada svoja?
