И то је тако.

********************

Само ми реци, молим те, колико отрежњења је потребно да бих одрасла? Не схватам... није то као да једеш сладолед.... не не, то уме да те пукне по сред челенке. Да не знаш одакле сад слете та кофа пуна гована, право на твоју главу? Ничим изазвана.

Шта јој би?

Није ни то најстрашније, да знаш... очистиш се темељно. То се зове отрежњење, научих.

*************************

Обе, кунем се, обе Пијавице су направиле чудесно тужне фаце схвативши да имам права на Надокнаду од Државе. Као да ми дају из свог џепа. Није то тако страшно, осим што сте ме три до 4 пута враћале по највећем Сунцу са све клинцем у колицима да се враћам по "пар папира који ће доказати...".

Јебите се, мислим се, ал мислим и на Клинца. Каква год да је - Надоканда је. Платиће вртић на неколико месеци и грејање. Нове ципелице код Тодора. Неко рече - нисам довољно богат да купим јевтино. Плаћа Држава. Не ја.

Тражим посао.
Тражим ново парче неба.
Тражим Право да се Надам.
Тражим да ми помогнеш око отрежњења...

Хало?

Волим кад у филмовима стране, а обично Б продуције се точи алкохол а онај који точи ономе коме се точи каже "Say "when"!" То ми је онако, много симпа. Ко зна инглиш, зна да је ово има двостуко значење. Мене сад то значење, инглиш илитерал људовима, мрзи да објашњавам.

Qm и ја већ неко време филозофирамо на тему када је време да се каже доста. Хм, ја га ето хммммммммммм, разумем. И подржавам. Не могу кажем , највише због тога што је то моја дубоко убеђење, а нешто и због тога што знам да ме чита, да лаже себе... али да чини себи живот лакшим.. о да... он то ради. Не подносим унутрашње аждаје и караконџуле, то нема милости према илузијама чак и кад су основане. Кратки поступак одсецања Д Главе је код мене увежбана кореографија и све мање боли. Ја сам Безилузорна Жена Једна (БЖ1) и волим да их гледам како нестају ко парче начете свадбене торте заборављене на степеништу. На пример. Ил' сладолед наштапићу који се непажљиво лиже. Како ти драго.

Мој мач се зове реалност година које наилазе. Трудим се да не чиним себи медвеђе услуге... потпуно сам равнодушна на нападе аморових стрелица... или сам огуглала на његове напитке... не знам, само ме онако малко као стрефи кад се не браним, мало онако добијем крила, полетим ал брзо стиснем Пејџ Даун. Приземљење загарантовано. Тешки су прсти ланетови.

Удри Qmе, по средини. Кажи речи из наслова.

Ne mogu da se prepustim, ne ide mi. Otkačim bukagije, izmasiram zglobove, vrtim stopalima i kad treba da se ustane... ne mogu. Ne idem. Sedim... stojim.

Ne predajem se. Navikla sam na sebe. Samu.
Ne trpim Drugog pored. Ponekad se probudim u zagrljaju, ali opet... uglavnom se budim na stomaku, čvrsto stisnuta uz jastuk. Glave u električnim impulsima, ... u svom ličnom matriksu.

Cenim pokušaje da se od mene napravi Živ stvor, zaista... hvala ti. Al' ja nešto mislim, da je kasno...

ништа ми није јасно

...ili, kako god okreneš, nahebali smo...

Gledam Mrsomudovog Potencijalnog Partnera U Vladi - o Bože, tog skrivenog glumačkog talenta. Zamišljam gospa Rosu iz prizemlja kako se drhtavom rukom hvata za kućnu haljinu, skupivši pomalo ramenca već godinama osušena zubom vremena i nepravilnom penzionerskom ishranom, onog trena kada Čika Toma, suzna oka u kameru zajeca "Osam godina su vladali..."

Njoj kroz glavu prolaze slike kišnog majskog nedeljnog jutra, u grao mantilu za prelazne godišnje periode (mada, kada je kupljen - pre 30 godina, imao je namenu da je ogreje na jesen, htela je ona da kupi još jedan, svetliji - ako ne i beli za proleće, međutim...) kako promiče usnulim parkom, žuri, da što pre u "ŠAH KLUBU" zaokruži Čika Tomu. Ona će da glasa da nam vrate Kosovo. Ona će da glasa da joj bude bolje. Da prestanu da je kradu na pijaci. Ona će, s.r. da vrati ponos Srbiji. Kad mu ga je pre 10 godina oduzela (ona to nikada neće priznati, pak), sad će, dok još ima daha u plućima - vratiti Srbiji izgubljenu terirotiju.

Možda će ipak, posle toliko godina, kupiti sebi, kad jednom prestanu da je kradu, i onaj mantil za proleće...