Баш сам био у плавом жакету
када сретох Васиљевић Цвету.
Да л' због мене, да ли због жакета,
превари се, окрете се Цвета.
Ја јој рекох: ''Добар вечер, Цвето,
с допуштењем - мало бих прошет'о...''
Да л' због мене, да ли због жакета
превари се и пристаде Цвета.
Таман све то - кад залаја псето!
Ја јој рекох: ''Држ' се мене, Цвето!''
Да л' због мене, да ли због жакета,
превари се, придржа се Цвета.
Беше лето кад је божур цвет'о,
оде псето, ја у поље скретох.
Да л' због мене, да ли због жакета,
превари се па скрете и Цвета.
И логично, с обзиром да скретох
плави жакет на ливаду метох.
Да л' због мене, да ли због жакета
превари се и спусти се Цвета.
Прође лето и још пет-шест лета,
сад се Цвета мојом кућом шета,
из разлога екстра квалитета
- да ли мене или мог жакета.
А Тиса незапамћено опала
И открила спруд крај шлепа
Ко створен за њена лепа стопала
Стари јој је био лађар
Полу Румун, полу Мађар, бесни кер
Према мени никад зао
Некако је знао да му волим кћер
Бодом ситним као презла
Моје име је извезла стидљиво,
Плавим концем на гаћице и под карнер спаваћице
Једва видљиво
Скрила чамац млада трска
Коју можеш са два прста повити
Молила се богу суше
Да што дуже не да им отпловити
Ту ноћ је Тиса надошла
А на њој ношња раскошна
Само сандалице, прстенчић
И у коси венчић од ивањског цвећа
Па ипак, није несрећа што ме се она не сећа
Ма какви, несрећа је што се ја ње сећам
Наставила вода расти
Није хтела наглас касти, а знала је
Друго јутро све по старом
Ал' никад да слађе гаров залаје
Заклела ме да је чекам
Да ће ме се цела века сећати
На промаји жар малакше...
Има л' ишта лакше нег' обећати?
Ноћ кад је Тиса надошла...
На њој ношња раскошна
Само сандалице, прстенчић
И у коси венчић од ивањског цвећа
Није несрећа што ме се она не сећа
Ма какви, несрећа је што се ја ње сећам
Ђорђе Балашевић
О1ООЈА
Песму,
слушали тада?
Сећање се удаљава.
Видим га.
Не дохватам.
Осећам.
Не сећам.
На врху.
Близу.
Падао је снег.
То знам.
И сад пада.
Био је загрљај.
Сад га нема.
Само белина.
Ни сећање.
Само осећање.
О о о о о . . .
Таутор
Љубав је великошдушна,
добра је,
не завиди,
љубав се не хвали,
не надима се;
није непристојна,
не тражи своје,
није раздражљива,
не памти зло;
не радује се неправди,
а радује се истини;
све покрива, све верује,
свему се нада, све подноси.
Љубав никад не престаје.
Павле
( И.Коринћанима 13)
САМОЋА
Своју снагу препознаћеш по томе
колико си у стању
да издржиш самоћу.
Џиновске звезде самују
на ивицама свемира.
Ситне и збуњене
сабијају се у галаксије.
Семе секвоје бира чистине
са много сунца,урагана и ваздуха.
Семе папрати завлачи се у прашуме.
Орао никада није имао потребу да се
упозна са неким другим орлом.
Мрави су измислили народе.
Своју снагу препознаћеш по томе
колико си у стању да пребродиш тренутак,
јер тренутак је тежи и страшнији
и дужи од времена и вечности.
Мирослав Антић