На брду је расло дрво. На њему је висила румена јабука. Наишао је лопов. Попео се на дрво и кад је хтео да дохвати јабуку, грана се затресла и јабука је рекла: "Нисам ја за тебе". Откинула се, пала на земљу и почела да се котрља низ брдо. С пропланка су јабуку видели чобани. - Гле лепе јабуке! Настала је свађа око тога ко ју је први угледао. Сви потрчаше према њој. А јабука рече: "Нисам за вас".
Скрене нагло и откотрља се даље. Котрљала се тако јабука, котрљала и наишла на два путника. Видели је и један и други, и помислили: «Лепе ли јабуке! Узећу је, али да не види мој сапутник» А јабука рече: "Нисам за вас".
Скрене и откотрља се даље преко ливаде. На ливади је спавао дечак, а девојчица је седела поред њега. Угледала је јабуку и рекла: «О, дивне ли јабуке! Пробудићу брата, па ћемо је заједно појести». А јабука се насмешила: "Ја сам за вас".
И докотрља се девојчици у крило.

 (Драган Лукић)