Kad je moj deda bio mali, sve je bilo drugačije, čini mi se lepše, romantičinije, slobodnije i prirodnije.
Kad je moj deda bio mali, deci su pripadale reke, ritovi, poljane, šume, prostranstva, gnezda na najvšiim vrhovima drveća. Deci su pripadala duga, topla leta, sa svilenom prašinom na drumovima i zime sa visokim božinićm snegovima.
Kad je moj deda bio mali, deca su imala voće u tuđim baštama, imali su parče hleba u komšiluku, bose noge i puna srca.
Doduše, nisu imali čokolade, ali nisu za njima ni žalili, jer jednostavno, verovali ili ne, oni nisu ni znali šta je to čokolada.
Deca tada nisu imala angine, bronhitise, antibiotike, ravna stopala, a možda i jesu, samo nisu znali da ih imaju.
Kad je moj deda bio mali, deca su imala detinjstvo.
Pošto znam sve detalje, sve vrbake, plićake i čestare, bare i trstike, livade, šumarke i proplanke, sasvim sam sigurana da sam i ja bila u zemlji njegovog detinjstva. |
