Horor na TV....Vuk medju ovcama....Boris medju kravama.... miluje Sonija......lepo tele...Soni. Zato što život ne može da čeka, vredi se boriti, da već danas bude bolje....da Kosovo bude u Srbiji, Srbija na Marsu, da baka od 94 na stoti rodjendan udje u EU.....i Soni će u EU...kao biftek....Mladja šprica kučiće: džabe! Laza gura dinar u .....akumulator...Stručnost ispred politike!.....Guraju ljudi auto da stignu na konvenciju, pa....od njih zavisi.....Čeda uverljiv kao Keba pred ogledalom...Voja ne šapuće....oštar i odlučan....kao Velja pored Cece...kažu da narod zna najbolje....Ivica Nindža kofernjača zaposliće sve nas...za koferče....Srbijo, glavu gore!....dupe uza zid......Živela Srbija!

Znam neke Srbove koje ne budi jutrom alarm  mobilnog telefona.....bude se sami, negde u cik zore, oko podneva.....zavrljače svoj Sony Ericson ravno u zid - šta će im, ionako ih samo neko za neki pos'o traži, jok, nego će im javi da dobili pare!!! - izbauljaju krmeljivi u pidžami do OVOG ćoška koje je svetinja i kome se svakog jutra klanjaju (gostima pristup zabranjen!) stisnu TAB gumbić dugaaačko dok ne začuju mili zvuk(vrrrrrrr)....onda se odteturaju do kuhinje gde stave pravu domaću kaficu od jedno cirka 500 ml, ne umivajući se samo prstićem očiste krmeljčiće, zagrle svog ljubimca sklopljenog i "budženog" u domaćoj režiji i onako u pižami počnu da rade....a onda ih neki drugi Srbovi iz Sasvim običnog dana prozivaju što spavaju do podne, a u stvari su samo zlobni jer moraju rano na posao, a ne kao ovi Neobični da posao donesu kući...i da ga radu kad oćedu....I nema tu mnogo matematike: kada se kupaju (a to je o državnim praznicima i prigodnim svečanostima) Neobični koriste samo domaći sapun i ribaću četku, a ne tamo neke strane trt-mrt otrove....kafa isključivo ova domaća (što je mornari izmetlare sa palube kad istovare onu za Običnjake)....ne oblače se često, ali kad moraju tu su suknene pantalone i vežene košuljice, nana izatkala, nazuju čarape vunene,čizme im ne trebaju, čarape od upotrebe dube uspravno same, ki' vojnici, ne voze se gradskim prevozom, što da se ćuškaju sa stokama kad imaju noge....peške, lepo, polako, ako baš mora da se izlazi...zimsko vreme, a zimi se ne ide po putu, nego lepo mešen 'leba ili proja, sira, kajmaka, turšije i ajvara, i prasećina.....a ne neki tamo Obični proizvodi....jok,brate!!! Neće Neobičnjak to da ti ize, još ako ima pihtije.....uz to prvo rakija domaća iz čokanja, pa vino: belo s' belu etiketu. Malo radi, malo ladi, i tako prodje dan....a u noć ki svaki normalan Neobičnjak pred televizor (EI Niš) i samo drugi dnevnik, i 'ko ima neka dobra politička pljuvačina, pa ko se nacrta tamo oni ga pljuju,pljuju,pljuju.....a nemaju pojma ko je...novine ne čitaju, sam' jedared mesečno, trebaće za potpalu...a pred spavanje, kad izedu čvarci i kis'o kupus, nešto lagano mešeno slatko: kolačići neki, lenja pita na primer (neće valjda vrednu pitu, pa da ih bije maler)....pa kad zalegnuuuu.....ore se brda od mirnog sna u čistoj posteljini (evo, skoro, oko Vaskrsa je promenili,ki nova).....i sanjaju samo domaće, tako potpomažu našu privredu, a ne k'o oni izdajnici Običnjaci:sanjaju Eru,Mileta, Draganu, Sneki, Brenu......ono što su celi dan slušali na RADIJO MORAVSKI PLIĆAK.....AJD' U ZDRAVLJE!!!

Srce mi noćas puno:

Zeleno jutro,

puca proplanak;

pogled čist,

umiven,

sterilan.

Plastično crven krov

potleuše

u belo oličene.

I ptice koje se

ne glase,

i nečujni

žubor potoka,

i modro nebo.

I most.

I breza na vetru

koji moje

umorne oči

štedi

od prašine

i suza.

Spokojno kao

crtež prvaka

na izletu.

Sunce koje se smeje.

I mir,sreća.

Prva prava sreća

koju poznajem.

Kada zelenilo tvojih

u moje utone poglede

zavrištim

u noć

prepunu strahova

i bljesak tvoj

razbistri mi nadanja i slutnje

i jutro siroto bez dodira

spoji živote

koji nisu

nikada naši ni bili

Zavrištim

a nikada san moj

odati

ime tvoje neće

ni reči smele neizrečene

u prazne daljine neće se

otisnuti

niti u tvoje zelenilo utisnuti

prekor i strah mog oka

Ipak zavrištim

jer neko će u meni

taj krik čuti

i prepoznati u njemu

svaku noć koju

bez naručja tvog

besanu provodih

brojeći snove

koje nikada

dosanjati neću...

Sve moje snove idealnih proporcija

 predimenziorane mladalačkim filozofskim naklapanjima

ostvario si jednim, prilično nesvesnim i sasvim animalnim pokretom...

Način na koji se tvoje koleno savilo da pozdravi susedno

i prevali se nonšalantno preko njega

naprosto je bezobrazan i, blago rečeno,

skaredan.

.....ne govorim ovde o sablazni koju izaziva tvoj nečujni,

elegantni hod pantera

i, slično kraljevskom,sasvim predatorsko držanje........

Omrzla sam tvoj pogled istog trena

u kom se susreo sa mojim,

onog trena kada je vreme prestalo da postoji,

sećaš se?...ili možda ipak ne?

I još uvek ga mrzim.....

Čak ni lik u misli ne mogu da ti prizovem,

a ipak ga mrzim....i sanjam...

I tvoj sveznajući, pa, recimo, osmeh....

I tvoj miris...i tvoje tajne...i beleg na levom bedru....

I prste tvoje mrzim jer me ne dodiruju i u kosi mi nisu......

PISAO DAMBLDOR KADA JE BIO MALI.....prim.pogl.

Možeš li mi, srce 

ostaviti misli

da bar jednu noć mi

spokoj i san pruže

Il' ćeš k'o i do sad

k'o gospodar pravi

sluge svoje bedne

šibati, da služe?

Ne, ti nećeš, silno,

pružiti im milost

da se u spokoju

sa Mesecom združe

Guraćeš ih dublje

u paklene muke

budne,crne noći

od večnosti duže...