Mandići - Porodica Bistrih potoka žive sa prirodom na Rudniku, imaju pozorište, slikaju, pišu ...
Kuća Mandića, delu javnosti poznata kao Porodica Bistrih Potoka (pomalo indijanski a i deca su nazvana neobičnim imenima Ista, Aja i Sun), kao da pripadaju nekom drugom plemenu, a ne srpskom. U njihovom domašaju koji se prostire i van poseda od dva hektara, na šumadijskoj planini Rudniku, opština Gornji Milanovac, nema nijednog otpatka.
U Porodici Bistrih Potoka čija je glava Božidar Boško Mandić (objavio 13 knjiga i imao 10 samostalnih izložbi, a porodična predstava "Teatar u teatru" igra se u Narodnom pozorištu) poštuje se reč glavnog domaćina. On je pisac i ratar, slikar i drvodelac, tvorac teatra i kuvar, mislilac i fudbaler, otac troje zdrave, lepe i odrasle dece... Ne jede se meso. Ne pije se alkohol (izuzev ako je slavlje) ne puši se duvan, ni marihuana, niti se koristi bilo koja druga vrsta droge, ako ne računamo kafu koja se troši umereno. Svaki gost ima odredjeno zaduženje i ako je voljan može da ga obavi. Tako i prijatelji postaju porodica. Kada dodju, donesu malo "kolonijalne" robe.
Osnovna načela porodice Mandić su: povratak zemlji, otvorenost doma, siromaštvo ("sve sto imamo želimo da podelimo, sve što nam treba nekako ćemo dobiti"), umetnost i vegetarijanstvo. Na duhovnoj lestvici vrednuju se: iskrenost, hrabrost, skromnost, istina, ljubav, dobro, mir, rad i sreća. "Šumska filozofija zasnovana je na izvornosti. U našem pozorištu ’Šumes’ ne glumimo nego ispoljavamo svoja unutrašnja osećanja...".
U skromnim drvenim kucicama nema suvišnog nameštaja niti relikvija bilo koje vrste. Puno knjiga. Porodica nikad nije, niti će pripadati nekoj sekti, kako čaršija ponekad nagovesti. Nema idola, bunar je idol, misao je idol, voda, drvo, plod. Ovde dolaze mnogi "obični" i "vidjeni" ljudi, umetnici uglavnom, borave dan-dva, nekoliko, rade spremaju hranu, seku drva, recituju, igraju pozorišnu predstavu ili gledaju i disu rudnički vazduh. Navraćali su ili još navracaju: Enriko Josif, Vladeta Jerotić, Ljubivoje Ršumović, Jovan Ćirilov, Ružica Sokić, Rada Djuricin, Želimir Žilnik...
Svakog 27. novembra Porodica Bistrih Potoka odaje priznanje pojedincu za doprinos ocuvanju prirode. Nagrada se sastoji od - plakete na dasci, litra izvorske vode, kilograma crnog (Boškovog) hleba i deset dinara. Dosadašnji dobitnici su: Petar Lalović (režiser), Gordana Brun (ekolog, novinar), Ljuba Vujisić (Radio Beograd), Ružica Sokić (dramska umetnica), Dragan Jovanović (NIN), Vukašin Pavlović (Fakultet politickih nauka), Zagorka Stojanović (tapiserista), Ljubivoje Ršumović (pesnik), Biljana Miljić-Popović (RTS). Ko će dobiti znamenje ovog novembra?
Otkud pozorište u šumi? "Oko 800 ljudi nas obidje godišnje. Ove godine bili su gosti BITEF-a kod nas. Imali smo predstavu ’Reč’ na travi u dvorištu. Podržavaju nas Ministarstvo za kulturu i Gradski sekretarijat za kulturu Beograda, dok nadležni u opštini Gornji Milanovac, kojoj pripadamo, ne pokazuju znake interesovanja za našu umetnost, ali se nadamo da ćemo i tu biti prihvaćeni, jer će uskoro nas kulturno-ekološki centar dobiti evropske dimenzije..".
Uživala u gostoprimstvu i fotkala @drvo, a
ako želite da posetite ovo jedinstveno mesto u Srbiji pozovite 032/720-566 ili pošaljite E-mail: togm@ptt.yu.
"Voleo bih da zadržim svoj rad na zemlji, da nikad ne napustim zemlju. Voleo bih da pišem još više, da moj dom bude još otvoreniji za ljude. Naravno, u tome mi puno pomaže priroda, koja me inspiriše, koja me stalno obnavlja, koja mi daje energiju. Voleo bih da jedno drugo ne napuštamo. Jer, tamo gde nema čoveka, tamo se rađa džungla, a tamo gde nema prirode – neuroza.”
(B. Mandić, iz intervjua za časopis Čovek i univerzum)
Permalink | Komentara ( 5 ) | Pošalji komentar