Одвајкада је народ поједина стабла одабирао за свето дрво - запис. У дебло је урезиван крст који нас је упозоравао да му се ваља обратити молитвом и понекад се наслонити на њега не би ли се „преузео” део животне снаге. Неписано правило гласи: „Не сме се сећи, са њега се не откидају гране, нити се његови плодови користе.”
Поред записа које народ сам бира, постоје и стабла - споменици природе. У нашој метрополи их је 49, и о њима се старају запослени у ЈКП „Зеленило Београд”.
Међу најпознатијима је платан код Милошевог конака, по некима најлепши у Европи. Овај „Бечлија” је у Топчидерском парку засађен 1881. године.
Посебну пажњу заслужује храст лужњак на Цветном тргу, који на Врачару расте већ два века, као једини сачуван од целе шуме храстова.
Стабло гинка у дворишту летњиковца краља Петра Првог Карађорђевића један је од највећих и највиталнијих представника листопадне егзотичне врсте дрвета - терцијалног реликта чија се старост процењује једним столећем.
Кедар у Толстојевој улици, према предању, засадио је 1880. године Јосиф Панчић.
Два стабла хималајског боровца у Улици Жанке Стокић посађена су 1929. године покрај дома породице Милутина Миланковића.
У чему је посебна вредност ових стабала, питали смо Мирјану Гуцић, саветника у Секретаријату за заштиту животне средине Београда.
- То су, пре свега, репрезентативност, старост, очуваност, културно-историјски значај и пејзажна атрактивност. Заштићена стабла су углавном типични представници врсте, изразите лепоте, величине и виталности. Могу бити аутохтони или алохтони, ретки примерци егзотичних врста или реликата, распрострањени на европском или другим континентима.
О стављању под заштиту природних добара (од 1991) одлучује Скупштина града Београда на основу предлога Завода за заштиту природе Србије. Предлог садржи стручну оцену о испуњености услова у погледу посебних вредности и својстава природног добра, оцену стања и категорију и предлог режима и мера заштите.
-Забрањена је сеча, ломљење грана или кидање лишћа са ових стабала, депоновање било каквог отпада или паркирање возила испод њихове крошње, ложење ватре у непосредној близини. Званична одлука дозвољава све биолошкетехничке мере њихове заштите, али само под условима које утврђује Завод.
То што су дуговека, међутим, не значе да су вечна, отпорна на болест или нечију немарност, па тако, за разлику од стабала - записа, уколико буду оштећена или уништена, губе својство заштићеног добра. Такав је био случај са хималајским кедром у Толстојевој улици који је изгубио свој „статус” због нарушеног изгледа и још 15 раније заштићених стабала.
Permalink | Komentara ( 5 ) | Pošalji komentar