Европска Сахара

Највећа европска континентална пешчара налази се у југоисточном делу Војводине, у јужном Банату, на територији пет општина: Панчева, Ковина, Беле Цркве, Алибунара и Вршца. Моћне наслаге еолског песка и изражен дински рељеф резултат су геолошких процеса који су се догађали током плеистоцена. Масе „живог“ песка некада су представљале велики проблем јер га је кошава развејавала широм простране Панонске низије, све док јој зелени покривач није стао на пут. Залуд данас дува ураганском снагом и до 180 километара на сат, песак вејанац више не „игра” уз њену музику. Рељеф је добио трајну форму.

На давна времена подсећају дине просечне надморске висине од 70 до 200 метра, а Делиблатска пешчара је постала омиљено излетиште и ловиште, посебно локалитет Девојачки бунар у општини Алибунар.

- У време Марије Терезије започето је пошумљавање пешчаре. Пре подизања заштитног појаса ископано је осам бунара. По једном од њих име је добило и насеље Девојачки бунар. Прича се да су девојке ту долазиле да захвате воду, и да се сретну са момцима. Било је то место љубавних уздаха, а данас је стециште излетника -објашњава Жељко Ђоровић, директор Туристичке организације општине Алибунар.

Долина божура

У Девојачком бунару је и јединствена црква брвнара у Војводини, посвећена Огњеној Марији, заштитници од пожара. Тује и више викенд насеља с око 1.400 кућа, а неке су праве виле.

- Некада су овде, ободом пешчаре, Немци гајили лозу. Онда су дошли колонисти. Да би се прехранили, искрчили су чокоте и на песку засејали кукуруз, сунцокрет, пшеницу... Захваљујући помоћи државе поново се подижу виногради -додаје Жељко.

У густој боровој шуми је базен са термалном водом температуре 38 степени која се појавила из бушотине уместо земног гаса. Како смо сазнали од радника, овде се лети у једном дану сјати и преко хиљаду посетилаца.

Полустепска клима, изражен недостатак површинских вода и песковито тле допринели су да богат биљни свет има и реликте и ендеме као што су банатски божур, Панчићев пелен, шерпет, бадемић, пешчарско смиље и клека - једини самоникли четинар Панонске низије. Своје станиште је овде нашло око 20 врста орхидеја. Више од шездесет одсто површине је под шумама храстова, липа, топола, борова, али је највише багрема.

Око 40 биљних врста (од укупно 900) и преко 200 животињских имају статус природних реткости, за чија се станишта прописује најстрожи режим заштите.

Шумска авантура

У жељи да боље упознамо предео, да видимо Долину божура, а мало и због авантуристичког духа,упутили смо се,уместо асфалтним, земљаним путем ободом пешчаре, у правцу Шушаре и Загајичких брда.

Изгледало је једноставно и забавно „јахати” по динама обраслим степским травама све док нисмо стигли до прве раскрснице, и од пет праваца изабрали, насумице, најпроходнији. Међутим, убрзо смо се нашли у тунелу од растиња. Трагови гума на путу.Неко је овом недођијом прошао пре нас! Убрзо ће се испоставити да нисмо усамљени: новинарска екипа из Мађарске се такође упутила у недра пешчаре. Тумарање сад већ густом шумом постајало је све непријатније. Посебно ако се зна да је овде царство јелена, срна, али и дивљих свиња,вукова, шакала, степских смукова... Лепо нас јеМиодраг Митровић Бели, из Туристичке организације Алибунар, упозорио да не идемо без водича. Али то онда не би био изазов.

Прошла је, чинило нам се,читава вечност док нисмо изашли на асфалтни пут. Кренули смо ка Белој Цркви, али смо се нашли на супротној страни, надомак Ковина. Зато, уколико пожелите сличну авантуру, прво напуните резервоар горивом и флаше с водом - никад се не зна из ког ћете покушаја успети да изађете из лавиринта земљаних путева Делиблатске пешчаре која се простире на преко 30.000 хектара. Не називају је узалуд Европском Сахаром: песак током лета достигне температуру и до 70 степени, а температурна колебања у току ноћи и дана су права пустињска.

Што се нас тиче, више с пута нисмо силазили.

Гнезда у песку

Између доброг асфалтног пута Ковин-Бела Црква и Дунава на пашњацима свиње мангулице, стада оваца, говеда разних раса, али и камиони пуни кошница.

- Багрем је добро цветао, биће нектара за вредне пчеле! - рекао нам је медар Јанош Секе из Кореновца код Ковина.

У границама заштићеног природног добра налази се и део Дунава на који се пешчара наслања. Због великог броја птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија њихова заштићена станишта у Европи. Овде се гнезде многе ретке врсте: мала бела чапља, жута чапља, ибис и ласта брегуница, мали корморан.

Од грабљивица, које су најугроженије, небом се вију банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. А не би их било да није текуница, које представљају основ њихове исхране.

Успут смо наишли и на стадо говеда ретке расе - буша. Јожеф Филади се похвалио да поред 60 газдиних чува и 10 својих грла. Док разговара са нама, довикује пулинима Лутки и Дечку да врате стадо. Задивљени смо како се наредба у трку извршава без поговора.

Пешчара је, заиста, пуна изненађења.