21/1/2008 - Beograd,2005
Da li se secas?
Stan na Konjarniku i kako je sve pocelo?
Andjela,Andjela znaj...ove reci nisu slucajno tu...
Da njoj smo pomogli da opstane u tom stanu,a ona jednostavno nije opstala?Hm,pitam se zbog cega?Ponekad se setim te devojke i zapitam se gde je?Gotivila sam je iz nekog razloga,meni nepoznatog,ali ipak jesam...
Ha,zbog mene se navukla na chat!
Elem,nije ona poenta moje price,ona je samo uvod...
Ona te je upoznala sa K.,otisle ste na splav,zvale ste me,ali ja nisam htela,bilo vas je vise,vas cetvoro,a ja sama!;)))
Ostala sam sama u stanu,cekala sam da dodje J. po mene,dogovorili smo se da ce da me izvede,da vidim Knez M.
Zazvonio je na INTER-fon!:))) Otvorila sam mu ulazna vrata,dok se penjao,ja sam se mirno gledala u ogledalu kao sto to uglavnom radim...
Zakucao je na vrata i ja sam mu otvorila sa osmehom,naravno zbunio se,svi se zbune!:))))
Poklonio mi medu...bas slatko,ali vec odavno nisam bila u tom fazonu,sve ostale sam vec odlozila u kutiju...
Uzela sam torbicu i krenuli smo,tri sprata,uhhhh,umorih se!:)))
Izasli smo napolje i seli u auto,upalio je auto, krenuo i dao gas.Pomislih da mu kazem,uspori malo izletece ti motor kroz haubu,ali nisam,samo sam cutala,a srce je lupalo sve jace!
Vozili smo se Beogradskim ulicama,verovatno smo izgledali kao poslednji manijaci u ocima prolaznika...ali...zar je vazno dok je Beograd nocu tako lep?
Stali smo,idem ja samo da nam kupim...prekinuh ga u pola recenice...idem i ja,da malo udahnem svezeg vazduha,ne bese mi dobro bre!:) Otisli smo da kupimo neku klopu,vratili se u auto,ne nije ga palio odmah,sva sreca,odnosno sreca moja,jer na pitanje,jel uvek ovako "sporo" vozis,odgovorio je...
"Aha mogu ja i brze,hoces da vidis?"
Taman posla,rekoh prinudjeno,dobro je i ovako!
Pojeli smo to sto smo jeli...
Krenuli smo,osetih ja promene,u voznji naravno,htedoh da izustim;Da nisi bio mozda gladan kad si onako jurio ludacki?
Ali nisam,"NE DIRAJ LAVA DOK SPAVA"
Ne moram ja bas uvek da kazem sve sto mislim,za moje dobro,cutala sam i nisam bila radoznala...
Beogradske ulice su i dalje odvlacile svu moju paznju,ja ih jednostavno volim,volim sva svetla ovog velikog grada...
Izgubih se,da se vratim na temu...:)))
Stigli smo u kafic,neki u Knezu...ne secam se kako se tacno zvao...
Kroz ulaz i kroz ko zna sta,stigosmo u kafic,pardon,u neku veliku prostoriju,zadimljenu,sa nekim reflektorskim svetlima,podsecalo je na kafic,bilo je ljudi,pica,muzike i konobara...koji je stigao,pola sata nakon sto smo usli,ali stigao je,nije bitno kad...:)))
Narucih energies,a on nesto zestoko,kaze da se opusti malo,a ja pomislih,nadam se da necu morati da te nosim kuci!
1.ne znam da vozim
2.ne poznajem Beograd
Mislim da su razlozi cvrsti...:)
Bila sam nervozna,on se opustao,a ja,jok,atmosfera mi se nije svidela od samog pocetka,jedva sam cekala da krenemo,bilo gde,samo sto dalje od tog mesta!
Dogovorili smo se da idemo u stan,bilo je vec dosta kasno...
Nije vozio brzo,jos mi samo policija fali,a i njemu,cale ce ga ubiti,cale???Nasmejah se u sebi,malo alkohola i vec se odaje...
Stigli smo u stan,nisam mogla da nadjem kljuc,moja torbica je uvek puna svega i svacega...:) nadjoh ga i otkljucah vrata...
Pitala sam ga da li zeli da udje,usao je kao da je cekao da samo to kazem!
Skuvala sam kafu,koju je popio iako je ne pije inace,nije me muvao...
A ja sam pomislila da mi nesto fali,mozda sam nesto pogresno rekla...
Morala sam da preuzmem inicijativu...pricala sam i pricala i pricala i on je pricao,pokusavajuci da izbegne temu nas dvoje...ja sam se umorila od price...
Poljubila sam ga,mislim,posle pola sata,trebalo je i pribliziti mu se...izvodio je neke kerefeke ustima,koje ja nisam nikako mogla da shvatim...hocu reci licilo je na poljubac ali nije bio pravi...
Onda sam shvatila zasto poklon meda i zasto izbegavanje price o nama...nikada nije imao devojku...
Na neki nacin mi je bilo drago zbog toga ali na neki cudan,moj nacin,nije...
Sto je morao bas na mene da naleti,od toliko,finih devojcica...
Nisam nastavljalja pricu o nama...
Isao je kuci,skoro da je svitalo...ispratila sam ga...poljubio me opet onako nekako...hmmmm..neobjasnjivo...
Razmisljala sam dugo,nisam znala sta da radim,svesna sam bila da bih sa njim imala sve,apsolutno bi mi pripadao...ali sam takodje bila svesna da bi me to za neko vreme dotuklo,iznerviralo,to sto je u svemu tome nov i da bih ga povredila jer sam takva,svakodnevnice me ubijaju...
Sledeci put kad smo se videli,objasnila sam mu sve to,nista nije govorio,ostali smo prijatelji i posle onog poljupca...
Ja sam se vratila u moju Vojvodinu ravnu,culi smo se redovno telefonom...i onda je sve to prestalo odjednom...nisam htela da postavljam puno pitanja...
Ali cula sam,nasao je devojcicu,vole jedno drugog,lepo je sve to,ali ni dan danas mi nije jasno zbog cega se propio i propusio???
Sad vise ne znam nista o njemu,a ni on o meni...verovatno se ozenio ako nije nadam se da hoce i da ce provesti zivot najbolje sto moze,zasluzio je to...
P.S.Ne razumem samo to kako odjednom postajemo stranci...?
| 
