Opis bloga


sagledavanje raznih desavanja oko nas kroz oko teenagera...and so much more...

Blog prijatelji

Dzo
poglavica
Leptiric
iirain
Specificna

Ostali linkovi

Strana 5 od 5
Prethodna strana | Sledeća strana

View of a Teen

• 31/10/2007 - Тренирање Живаца

                  

ТРЕНИРАЊЕ ЖИВАЦА

    Пет до 23, not again. Завршава се још један класични сморни дан у коме се све одиграло исто као дан пре тога и дан пре тога. Circle of Life се наставља… И све је је то лепо и бајно. Али где су сви они делови, узбуђења и зврчке који разликују 25 новембар од 5 маја питате се ви, избледеле, gone with the wind, whatever ??? Е па није тако, увек има оних ситница које чине дан, добро некад су шугаве некад не али углавном чине да нам дани а затим недеље не постану у стилу реченица типа : Oh, well, whatever, nevermind !

    У Србији за разлику од већине осталих не нормално досадних земаља свакодневна разонода и национални спорт у коме смо дефинитвно најбољи је тренирање живаца. Колико вам се само пута десило да вас кондуктери зезају по аутобусима, профе типа “ Бог зна за 5, ја за 4 а ви за 1 и 2” , или да вам насмејане продавачице које вас псују чим се окренете јер сте јој дали огромну новчаницу те је спискала сав ситниш на Ваш кусур, поткрадају. Колико вам се пута десило да вас зајебавају млади пајкани који су жутокљунци само 4, 5 година старији од Вас и којима се намерачило да баш на вама тренирају строгоћу. Звучи познато зар не?

    Замислите колико бисте беснели да сте нпр. Хип хоп звезда у успону, прво би вам било cool & eXtra јер бисте били главна фаца у граду, ималу пуне концерте и спотови би вам се нон-стоп вртели на Балканмедији и МТВ Адрији, јел’ тако? А онда би сте издали други албум, популарност би вам можда спласнула можда не, пирати би вас умножавали ко Bill Gates паре, И колико год били популарни, на крају не бисте имали ни трунке ситниша у џепу јер неки клинац који тврди да је Ваш највећи фан купује код пирата (а де ће другде :))

    Уместо да списка тих extra 150-200 динара и да се живи обрадујете што ће и вама нешто остати од продаје а не само издавачкој кући, менаџерима и другим људима којима ће углавном отићи оно што сте ви смислили. И пуцате скроз - одајете се дроги, алкохолу живите само да скупите још који еврић за дрогу да би сте изашли из ваше депресије или ће те извршити самоубиство или направити неки big-shit, и скончати у затвору на 40 и кусур година у коме не би сте смели ни да се сагнете да покупите сапун у „перионици“, јер је игром случаја испало да сте окружени типовима од по 200 кила који нису видели било шта што им покреће лучење тестостерона бар задњих 15 година.

    Али наравно све је ово сан јер сте ви навикнути на нељубазност, „ја сам центар универзума понашање“ других и слично. И још сте дошли у стање да после тога кажете хвала, због „урођене љубазности“ - јок, због титанијумских живаца - да. Ми се од малена навикавамо да на свако живцирање других кажемо хвала и да тражимо још, али ту има и добрих страна наиме и ми постајемо такви „пргави, бесни, грабљиви, исти смо као 3 прасета која су жива изашла из месаре и кивни су на цео свет, итд.“ , али управо то је оно шта нас Србе разликује од других. Пргави смо ко теријери, и терамо инат макар нас то живота коштало. Али због тога и успевамо у животу када се нађемо у „свету“, мислим погледајте било који јачи филм и пребројите колико људи, ако не са именом онда бар са нашим презименом је учествовало у његовој изради, више од 4. Ок то јесте да се Вама чини мало али не можете поредити са USA-like земљама којих има 300 000 000, па навише, још томе додајете разне глупости које су се дешавале претходних година, и видећете да ми уопште нисмо толико наивни као што мислите, ставите нпр. Канађанина у српску кожу на 3 недеље, вриштећи ће побећи одавде јер неће моћи да вуче пајкане за рукав и за најситнија кршења „услова“ (права). Ако му баба не да да скаче по кревету, неће моћи да га спаси господа из 911 екипе, nope драги читаоци,. Филмаџије немају иста ауторска права те ми можемо да поскидамо и по 500 филмова са нета јер ‘оћемо, можемо, а још смо лијепи и паметни, можемо му махат са тим нашим CD-ом са снимком а он неће моћи ни да писне. Ако негде још увек постоји Wild Wild West, вероватно ће те га једино наћи овде, Таџикистану, Никарагви, Албанији и евентуално Јужноафричкој републици.

    Да ли ће то још увек бити тако – тешко. Из дана у дан нас све више тренирају да не разликујемо дане, прелазимо улицу на пешачком прелазу и то на зелено, будемо понизни за било какве речи оних који су изнад нас, укратко да се ко корњаче увучемо у наше мале оклопе и да не изгвиримо главе ни да нам је дуго очекивана „храна“ на милиметар од нас.

    Нажалост морам да признам да почиње да делује, продавачице су све љубазније, возачи вас пуштају да продјете, чекате да се упали зелено светло на семафору, купујете оригинале (трафике се рачунају). Ваш пулс почиње да се све више стабилизује ка водоравној линији, јер нема више наглих „успона и падова“ који би га потресли. There is a Circle Of Life.

                Да ли је то добро – зависи од Вас самих.


(iz novopečenog besplatnog on-line magazina Teen Side http://www.borastankovic.edu.yu/teen-side/index.php/sr/naslovna.html )

Pošalji komentar:

• 31/10/2007 - 01:59

Poslao/la: svetlana
nijedan dan mi nije isti baš kao ni čovek svaki je priča za sebe a što se tiče životnog kruga sve je u stvari isto jedino se datumi i tehnologija menjaju
Permalink

• 31/10/2007 - 05:56

Poslao/la: Tay

Коначно текст
написан српским језиком
на српском писму.
Браво!.
Одличан пример
како треба писати!
Permalink

• 31/10/2007 - 10:57

Poslao/la: poglavica
dobrodoshao na blog
Permalink

• 31/10/2007 - 11:25

Poslao/la: Tay
Хеј, # Че,
има грешкица у тексту...
али не брини, исправићеш.
Временом :)
...И тренирај.
Бре!
Permalink
  Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se