Ljubav i Ludost...

Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.




Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila: "Hajdemo se igrati skrivalica! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osećanjima.

"

Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši prećutati, zapitala: "Skrivalica? Kakva je to igra?"

"To je jedna igra", započela je objašnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, ili ga poslednjeg pronadjem, taj je pobednik.

"

Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje.



Sreća je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koje nikada nista nije interesiralo da se uključe u igru.



Ali nisu se svi hteli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju.



Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo sto on nije bio taj, koji se setio da predloži igru.



Oprez nije hteo reskirati.



"Jedan, dva, tri." Počela je brojati Ludost.



Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu.



Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senu.



Uspeh se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta.



Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja.



Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta.



Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra.



Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!

Laž se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a Požuda i Strast u krater vulkana.



Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije tako važno.



Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav jos nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ruzičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.



"Milion!", zavikala je Ludost i započela svoju potragu.



Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena.



Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile od straha iz kratera vulkana.



Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebičnost nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta (pčelinje košnice).



Od tolikog traženja Ludost je ožednela, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu.



Sa Sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sediti na obližnjem kamenu.



Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.



Talent u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže da je bila na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte ičega igrali.



Samo Ljubav nije mogla nigde pronaći.



Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak.



Ušla je među ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti počela udarati po prekrasnim pupoljcima.



Odjednom se začuo bolan krik.



Ružino je trnje izgrebalo Ljubavi oči.



Ludost nije znala šta da učini.



Pronašla je pobednika, osećanje nad svim osećanjima, ali Ljubav je postala, i od tada ostala, slepa.



Ludost je plakala i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila zauvek ostati uz Ljubav i pomagati joj.



Tako je Ljubav ispala pobednik nad osećanjima, ali i ostala slepa, a Ludost je prati gde god ide.




Mozda zvučim kao tinejdžerka ali mi je priča prelepa

Pošalji komentar ::

Baš lepa priča ...:)))

nije lepa vec prelepa :))), moze se reci i poucna!!!

jako je lepa prica.. ne zvucis kao tinejdzerka, a i da zvucis, sta je tu lose?

je...prelijepa je..na tragu istine :-)