| |
|
|
|
|
|
|
|
George: Condi! Nice to see you. What's happening? Condi: Sir, I have the report here about the new leader of China. George: Great! Lay it on me. Condi: Hu is the new leader of China. George: That's what I want to know. Condi: That's what I'm telling you. George: That's what I'm asking you. Who is the new leader of China? Condi: Yes. George: I mean the fellow's name. Condi: Hu. George: The guy in China. Condi: Hu. George: The new leader of China. Condi: Hu. George: The Chinaman! Condi: Hu is leading China. George: Now whaddya asking me for? Condi: I'm telling you, Hu is leading China. George: Well, I'm asking you: Who is leading China? Condi: That's the man's name. George: That's whose name? Condi: Yes. George: Will you or will you not tell me the name of the new leader of China? Condi: Yes, sir. George: Yassir? Yassir Arafat is leading China? I thought he was in the Middle East. Condi: That's correct. George: Then who is in China? Condi: Yes, sir. George: Yassir is in China? Condi: No, sir. George: Then who is? Condi: Yes, sir. George: Yassir? Condi: No, sir. George: Look, Condi, I need to know the name of the new leader of China. Get me the Secretary General of the UN on the phone. Condi: Kofi? George: No, thanks. Condi: You want Kofi? George: No. Condi: You don't want Kofi. George: No. But now that you mention it, I could use a glass of milk. And then get me the UN. Condi: Yes, sir. George: Not Yassir, the guy at the UN. Condi: Kofi? George: Milk! Will you please make the call? Condi: And call who? George: Who is the guy at the UN? Condi: Hu is the guy in China. George: Will you stay out of China?! Condi: Yes, sir. George: And stay out of the Middle East! Just get me the guy at the UN. Condi: Kofi. George: All right! With cream and two sugars. Now get on the phone. (Condi picks up the phone) Condi: Rice here. George: Rice? Good idea. And a couple of egg rolls, too. Maybe we should send some to the guy in China. And the Middle East. Can you get Chinese food in the Middle East? |
Komentara ( 2 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Danas mi je stigao mail sledeće sadržine.... Dana 16.10.07. u TC (novom) Merkatoru u Novom Sadu, roditelji dveju devojcica seli su da jedu dok su devojcice ostavili da se igraju u igraonici preko puta.
mladju devojcicu ali nije bilo starije - sedmogodisnje |
Komentara ( 8 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Da li bi neko želeo da usvoji malo mače?  Niko je neće...a tako je mala i slatka i umiljata... Našla sam je na putu...uz samu ivicu pune bele linije... Udario je auto....ali sada je dobro....samo je nogica boli ali čika doca kaže da će da joj zaraste nogica i da će da bude prava vesela maca....moji u kući organski ne podnose mačke, a ne mogu da je držim zatvorenu u jednoj sobi.... Uzmite je...   |
Komentara ( 13 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
...i to veliki...onaj filozofsko teški...eh...ali sklapam te, polako. Svet (čitaj: internet) je jako mali. Pa eto, ti si na neki način moja prošlost, a ja opet srećem neku tamo "prošlost" i počinjem da te sklapam. KRETENU!
E, super je što sam pročitala sve ona mail-ove iz davno - bliske nam 2005.-e. Ponavljaš se budalo, jebeno se ponavljaš! Bili smo "komšije", i eto, zamisli, opet smo u "komšiluku". Ko bi reko!?! Nego mi žao što "ispunjenost", "čula" i "grad" nisu tvoje reči u originalu. "zamisli mrak,totalni. jedno naspram drugog. nista ne vidis, tacno znas da moja ruka ide prema tebi. to je opazaj. dodirnem te,znaci culo dodira. privucem te sebi,poljubim te u vrat ili rame,tako da mi osjetis dah. znaci cujes kako disem,culo sluha. osjecamo mirise tijela. evo ga i culo mirisa...." Mislim stvarno, ko nebi reko bravo! ĐUBRE! Mislim (da, ja opet MISLIM), tvoja improvizacija je zaista vrhunska. Čovek bi reko, kakav genije! Zastao bi...oduševljen. Ali jbga, pa ne može sve večno da se improvizuje, mora nekada da se pojavi original i pljune na kopiju. E ja pljujem na kopiju "kada dođeš u bilo koji grad, a u bilo koji grad se dolazi kasno...". Čitala sam "Crveni šator" i znam da je "Gad" pleme, i da je "Gad" sin Jakova i Zilpe, da reč "gad" ima neko svoje poreklo koje označava, tačnije podseća na nekog Boga. Mada, našoj narodnosti "gad" je ljudska osobina, loša. To ti kažem sada, čisto ako si se nekada zapitao zašto se nisam pobunila, ljudski GADE. Paranoja. Verujem da si kroz dugi niz izgradnje svoje ličnosti naišao na definiciju ove proste reči. Da te podsetim: " Параноја је психоза за коју су карактеристичне болесне ideje величине и прогањања, док је интелигенција osobe очувана. Зато се ова bolest понекад назива „разумно лудило”.
A sada dobro pročitaj sledeće: " Параноик најчешће логично расуђује, односно изводи коректне закључке, али из погрешних премиса. " Prihvatam optužbu paranoika, ali ipak LOGIČNO rasuđujem. Razaznajem V od MT. Primećujem bojkot. Ali ne shvatam 20072007. Ako sabiraš ove brojeve do jednocifrenog broja, doći ćeš do broja 9. A kada sanjaš broj 9, to onda znači: " Ovaj broj nije uobičajen u snovima i ukazuje da je onaj koji sanja duhovno izuzetno razvijen ili natprosječno bogat duhom. Sanjanje ovog broja znači da onaj koji sanja prati svoj životni put ili da pravilno sledi duhovni put, kao i da ima spoznaju o vrednosti života, tako da će na kraju svog života biti svjestan svih važnih lekcija. Osobe kojima broj 9 predstavlja lični (ključan) broj ili koji sanjaju ovaj broj, smatraće potpuno prirodnim da sami neprekidno uče i proučavaju Duhovne stvari. " Ja sledila numerologiju i poverovala. VEROVALA SAM! A sada? Sada me popustio bes. Čekaću da dođeš do ovog posta pa da ospeš paljbu, a doći ćeš, kad tad. Ja ću do tada da idem u "lov na ajkule. Sada su mi javili da je organizovana potera. Najopasnija ajkula ubica je bela ajkula. Zamisli, zabrabnjeno kupanje dalje od plićaka!" Prgavi, ljubi te tvoj u nizu, gad.  |
Komentara ( 12 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Jedan profesor je drzao predavanje svojim studentima. Doneo je teglu za dzem i napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje studente da li je tegla puna, odgovorili su da jeste. Onda je sipao sitne kamencice, koji su usli u prazan prostor oko loptica za golf. Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti su odgovorili da jeste. Kada je sipao saku peska preko svega toga, pesak je popunio sitne praznine, a studenti su ponovo odgovorili da je tegla puna. Onda je profesor sipao kafu, koja je sve to natopila. Definitivno, tegla je sada bila puna. Onda je profesor rekao: Ova tegla je vas zivot. Loptice za golf su sve najvaznije stvari u vasem zivotu, kao sto su porodica, ljubav, prijatelji. Mali kamencici su posao, auto, kuca, a pesak je sve ostalo, kao sto je ciscenje kuce,popravka ves masine, popravka auta... Ako prvo stavite pesak ili kamencice, nece biti mesta za loptice za golf. Onda nikada necete imati mesta u svom zivotu za one stvari koje su vam najvaznije. Ako se velike i vazne stvari uklone iz vaseg zivota, onda vam ostaju one male, ali ne sustinski vazne. Zato, budite veoma kriticni u svom zivotu. Kucu uvek mozete pocistiti. Vodite racuna o prioritetima, jer sve ostalo je kao pesak. A onda je jedan student zapitao: Sta je sa kafom?(naporan neki student). Profesor je odgovorio: Ti si veoma pametan momak i poenta mog predavanja je upravo u kafi. Bez obzira koliko ti se zivot cinio prepun od svega onoga sto ga cini, uvek postoji jos malo prostora da se setis svojih prijatelja i popijes solju kafe sa njima. Ako ponekad zaboravim poentu ove price, podsetite me na nju. Poslužite se!
  |
Komentara ( 3 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Nepoznat izvođač - Dvolitra Obavezno pogledati...  |
Komentara ( 2 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
"Proslog je tjedna u juznoj Africi bila pretucena i silovana trogodisnja djevojcica. Jos uvijek je ziva. Muskarac koji je za to odgovoran jucer je pusten iz pritvora uz jamcevinu i danas slobodno sece ulicama. Ako ste prezaposleni da sve ovo citate, onda se barem samo potpisite i proslijedite ovo dalje.Vlada namjerava ukinuti Ured za zastitu djece, a ovo je peticija koja se tome zeli suprotstaviti. Ona je vrlo vazna. To je tijelo izuzetno vazno u pravnoj zastiti djece. Mozda ste dosad vec culi za juznoafricki mit prema kojem spolni odnos s djevicom lijeci AIDS. Sto je djevica mladja, sanse za izljecenje su vece. To je dovelo do situacije u kojoj zarazeni muskarci masovno siluju neduznu djecu. Mnoga su umrla u tim okrutnim silovanjima. Nedavno su u Cape Townu, sestorica muskaraca silovala devetomjesecnu bebu. Molim Vas da o tome malo razmislite. Zlostavljanje djece poprima katastrofalne razmjere i ako mi nesto ne poduzmemo po tom pitanju, tko ce? Potpisite se na dnu popisa i proslijedite ga sto vecem broju ljudi. Ako ste Vi kojim slucajem 120. potpisnik peticije, molimo Vas da proslijedite popisna ovu adresu childprotectpca@saps.org.za Ja sam potpisala.... |
Komentara ( 3 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Leto je počinjalo kada si rekao „kraj“ Ako nam se putevi života ponovo sretnu Zapad je stao između nas A da li si znao da sam prebrodila sve Reči u grlu sada stoje Muzika svira, oči me peku A oči tvoje, nebo plave boje Teški su dani bez tebe I ponosna kao neka zaleđena reka Ćuti i ne laži više
|
Komentara ( 7 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Kada je Bog pravio ženu, došao je do šestog dana, radeći prekovremeno... Jedan Anđeo je došao i pitao ga: ~"Zašto koristiš tako mnogo vremena na pravljenje jedne žene?" I Bog mu odgovori... ~"Jesi li ti video koje sam sve specifikacije zadao da je napravim?... Ona mora da zna da pere, ali nesme da bude od plastike...mora da ima više od 200 pokretnih zglobova i svi moraju imati mogućnost za promenu...i usput svaka dijeta mora da deluje....a još mora da ima i krilo za najmanje četvoro dece...ali u isto vreme mora da ima i poljubac da može da leči sve od povređenog kolena do slomljenog srca...i sve to, i još mnogo toga, da radi sa samo dve ruke." Anđeo se začudio svim tim veštinama ~"Sa samo dve ruke!?....Nemoguće!!!" ~"I ovo je samo standardni model!, reče Bog ~"To je puno posla za jedan dan...sačekaj sutra pa je dovrši..." ~"Ne želim to", reče Bog..."tako sam blizu da tavršim ovo biće, što je mom srcu drago. Ona kada se razboli, sama se izbori da ozdravi...i može da radi 18 sati dnevno..." Anđeo se približio i dotakao ženu... ~"Bože, kako je ona meka ....kako si je tako nežnom napravio?" ~"Jeste, mekana je, ali napravio sam je da ima i snagu...nećeš verovati šta sve može da uradi i šta sve može da izdrži..." ~"Može li da misli?", upita Anđeo ~"Ne samo da može da misli, već može i da sarađuje i da pravi dogovore...", odgovori Bog Anđelu nešto privuče pažnju i on dotaknu ženino lice... ~"Bože, izgleda da si na ovom svom izumu napravio jednu grešku....a rekao sam ti lepo da previše stvari stavljaš na nju..." ~"Nije to nikakva greška niti propust...to je jedna suza...", ispravi ga Bog ~"A zašta joj to služi, šta je to?", upita Anđeo u čudu ~"Suza je njen način da se izrazi, njena tuga, njena ljubav, samoća...njen bol i njen ponos...", odgovori Bog Ovo je ostavilo jak utisak na Anđela. ~"Ti si genije Bože. Na sve si mislio. Žena je sjajno biće!" ~"To je istina", reče Bog..."žena ima snagu, što joj se čovek divi...ona podnosi teškoće, ume da se nosi sa tugom...ali zna i za sreću, ljubav i ima svoje mišljenje...ona se smeje, kada želi da vrisne...ona peva, kada želi da plače...ona plače, kada je srećna i smeška se kada je nervozna...bori se za ono u šta veruje i ona je protiv nepravde. Ona ne uzima Ne kao odgovor, ako postoji drugi i bolji način za rešenje...ona prati prijateljicu kod doktora jer ga se i sama plaši...i žena voli bez granice...plače kada joj dete nešto novo u životu doživi i raduje se dobroti svojih prijatelja...ona se raduje i kada čuje za neko rođenje ili venčanje...ali njeno se srce slomi kada čuje za smrt neke drage osobe. Ona tuguje za izgubljenim, ali jaka je čak i kada nema više za šta da se bori. Žena zna da jedan poljubac i zagrljaj može da izleči jedno slomljeno srce... Ali, žena ima jednu grešku...ona Zaboravlja Koliko Vredi!" Podsetimo ih danas na to koliko su fantastične i koliko nam znače!
|
Komentara ( 12 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Kada vam se ucini da gubite kontrolu nad svojim zivotom, kada 24h na dan nije dovoljno, setite se tegle od kiselih krastavaca i kafe.
Profesor je stajao pred grupom studenata na casu filozofije i drzao neke predmete iza sebe. Kada je cas poceo, bez reci je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio je lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Slozili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamencica i sipao ih u teglu.Blago ju je protresao. Kamencici su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeca kutija koju je profesor uzeo bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale supljine u tegli.Pitao je jos jednom da li je tegla puna. Studenti su skruseno odgovorili da jeste.Onda je profesor ispod stola izvadio dve soljice pune kafe i sipao ih u teglu.
Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. "Sada!", rekao je profesor, dok je smeh zamirao, "hocu da shvatite da ova tegla predstavlja vas zivot.Teniske loptice su vazne stvari u vasem zivotu: vasa porodica, vasa deca, vase zdravlje, vasa vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vas zivot i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamencici su ostale stvari koje su vazne: vas posao, vasa kuca i vas auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom nema mesta za kamencice i teniske loptice. Isto vazi u zivotu.Ako potrosite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada necete imati mesta za one vazne stvari.Vodite racuna o stvarima koje su kljucne za vasu srecu. Igrajte se s decom. Nadjite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na veceru. Ponasajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek ce biti vremena da se ocisti kuca i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice, stvari koje su vam zaista vazne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak."
Jedna od studentinja je podigla ruku i upitala sta je predstavljala kafa.
Profesor se nasmejao. "Drago mi je da ste to pitali. Nju sipam, da bi vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je zivot pun, uvek ima prostora za soljicu kafe sa prijateljem. Ko je za kaficu?  |
Komentara ( 6 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Ni jednu igru ne valja prekidati pa tako neću ni ja ovu....Tajne...neka to u ovom slučaju budu stvari koje ne znate o meni... 1. Ovo sam ja...  Rođena 18. Maja 1983. godine u Beogradu...zelene oči, plava kosa...bla bla bla...  Nisam udata...nemam decu...volim sve što vole matori  ...Dan danas plačem za svojim kućnim ljubimcem...više volim kafu, net ili neku lepu knjigu od noćnog izlaska...itd...sa 20. postala samostalna... 2. Posao Počela da radim sa 16. godina...u isto vreme se školovala i radila (po struci hemičar)...danas se bavim enterijerima  ...i biću karijerista dok se ne udam...na posao se ne žalim, zadovoljna sam....lepo radno mesto, lep kolektiv, lepa branša...honorarno snimim neku reklamu, neku malu scenu u nekom filmu, seriji, ništa značajno...više zabave radi....itd...3. Volim... ...da se smejem, da volim, da radim, volim bebe i malu decu, more, životinje, lepu priču, puno kafe i cigaru, sport (osim fudbala)...lepu baladu, yamb, suknju do kolena i sako, svoj posao, svoje bližnje, strats, fotografiju, makarone i pizzu, dobar film, znanje, putovanje, da igram i pevam, volim jezike, ...itd... 4. Životne filozofije koje me vode... "Sve što te ne ubije, čini te jačim" se pokazala kao prava i najbolja... "Ne kudi konja kojeg nisi jahao" "Od sebe ne možeš pobeći" "Nije poenta shvatiti druge, već samog sebe" "Kako daš, tako ti se vrati" "Nije sramota ne znati, već ne pitati" "Lepše je u baraci pevati, nego u dvorcu plakati" "Čovek se uči dok je živ" "Vreme čini svoje" "Jezik kosti nema, ali kosti lomi" "Ljudi su gusto posejani, ali retko niču" "Oteto - prokleto" "Svugde pođi, kući dođi" "Samo jednostavne stvari nikada ne razočaraju" "Raduj se malim stvarima" "Ne treba svako da te voli" "Robovi su greške kraljeva" "Ako žuriš, znači da već kasniš" "BUDI ČOVEK" 5. Skrivena želja... Ono što niko ne zna su moje skrivene želje i snovi...jedna od je da skupim dovoljno hrabrosti i izdam knjigu...da imam bebu...i da dobijem sedmicu na loto-u (koji nikada nisam igrala) i sav novac poklonim u neke dobrotvorne svrhe... Ne znam jesam li dobro shvatila poentu ove igre... prozivam Stere-a, Neebre, Alady, AnuM i Seven-a.... P.S. Hvala Yozzi što mi je dao opravdanje i razlog da se vratim na BlogOye...  |
Komentara ( 34 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
...kada se s'nekim razumeš bez reči, kada uzdrhtiš od same pomisli na
njegov dodir, kada bi dušu dala da ga učiniš srećnim. Ljubav je kada
sanjaš, kada vičeš, kada dišeš njegovo ime, kada imaš utisak da ga
poznaješ oduvek, kada je jedino o čemu misliš kako da ga nađeš i ponovo
zagrliš. Ljubav se ne meri ni godinama ni papirima ni praznim
obećanjima. Ljubav se prepoznaje srcem!
|
Komentara ( 9 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Ne razumem zasto... Nedostaje mi...jako...cesto ga cujem u kuci, ali to ce prestati vremenom...kazu vreme cini svoje! Ali zasto mi neda da spavam...zasto moram da ga sanjam? Ne mogu vise da se budim u pola noci sva u suzama i znoju...hocu da spavam... Mislim na njega i kada nije neki pomen... Ljudi kazu ne treba misliti na one kojih vise nema samo kada je neki datum, vec stalno, da znaju da ih pamtimo i da ih se secamo...i ja se secam zaista...cesto pomislim...ali opet mi dodje u snove... Volela sam ga koliko mi je to srce dalo i dala mu ljubavi koliko sam umela... I sada ga volim ali ne umem da ga zaboravim... Mozda zato dolazi nocu... Zasto ne prestajem da placem kad ga sanjam? Mozda sam ja slabic pa placem kad boli... A nikada ga se ne uplasim u snu iako uvek radi nesto lose... A ne volim kad placem jer mi se zapusi nos.... |
Komentara ( 8 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
|
Komentara ( 13 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
|
Komentara ( 0 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
|
Komentara ( 6 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Jedan osmeh nekošta ništa, a čini mnogo. On bogati onog koji ga prima, a ne osiromašuje onog koji ga daje. Niko nije toliko bogat da mu netreba i niko nije toliko jadan da ga ne zaslužuje...a sećanje na njega traje večno. Ako nekada sretnete osobu koja je zaboravila da se smeje, od srca joj podarite osmeh, jer niko ga ne želi toliko, kao onaj koji ga ne može drugome dati.
|
Komentara ( 6 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
Moj veliki prijatelj iz Slovenije je meni ovako čestitao 29. Novembar, dan Republike...  ...ubrzo sam mu odgovorila ovako.... :)  Dok sam malo čačkala po netu tražeći adekvatnu sliku druga Tite, svašta sam nešto interesantno pročitala...npr. da je imao čak 16 žena i da je sa svakom imao decu...da dece ima toliko da ni sam nije znao ko su i šta su...Ja nisam živela u to doba...nisam bila čak ni pionir...prva sam generacija koja to nije bila...ali često sam slušala o drugu Titi....jedino što znam o drugu Titi je da je umro u 02:55....ili u 03:05....jer ja sam rođena suprotno od onoga kada je umro...eto ni sada nisam sigurna ko je kada....Treba li da žalim što nisam rođena u njegovo doba? Zašto svi kukaju da je tada bilo sjajno, a da je sada beda od života? Pa nije...nije sjajno naravno, ali eto...radujmo se sitnicama...ja sam happy, ne znam kako vi... :) |
Komentara ( 12 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
|
Komentara ( 0 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
|
U sred Novembra tuklo je pravo majsko sunce...Nema gužve...nešto malo penzionera i roditelji sa veselom dečicom koja trčkaraju po poljima prelepog Maljena...Na mestu gde se sudaraju morska i planinska klima, vazduh prosto opija. Ispunjava pluća svežinom, telo malaksa, a oči cakle od lepote....Unosi mir u dušu i čini kao da na ovom svetu ne postoji ni jedan jedini neprijatan trenutak...Prosto osećaš kao da lebdiš...Sve je tako netaknuto...priroda...planinske kućice...drveće...mostovi...potoci....polja...pa čak i minijaturna crkva kao da se sama stvorila...Tamo negde ide šareno magare i za sobom vodi čopor veselih jarčeva...sa druge strane ovčice u grupi veselo pasu i zvekeću svojim zvončićima oko vrata. Sve je tako idealno i umirujuće.... Krećemo malo povrh Divčibara ka jednom od planinskih sela...Neko iz mase kaže da je put malo nezgodan...sve je uzbrdo, jako je uzan i nije asfaltiran...Ma nije problem...idemo lagano....Dolazimo do dela gde prestaje asfalt...vidimo da nas krivudava uzbrdica vodi do nekog vrha...deluje da je blizu...Meštani su zamolili obližnji kamenolom da im da kamenje kako bi napravili put...te gromade kamenja su pobacali po putu kao Ivica i Marica...da ne izgube put do kuće...Kolektivno izlazimo iz kola i idemo ispred raskrčavajući najveće kamenje kako bi i auto mogao da dođe do vrha....nigde ni jedna kuća...samo provalije i šume....puno nekih brzih divljih životinja....Nakon sat i po vremena nailazimo na ogromno imanje....imanje sa polusrušenom štalom, polusrušenom kućom i jednom glanc novom, prelepom kućom....Na sred imanja stoji ogroman čabar u kom se peče rakija....šljivovica udara nozdrve, a uprljani starci nas veselo pozdravljaju...Ulazimo u polusrušenu kuću....Sve je tako čisto, toplo, ali u raspadu sistema...Bakica nas služi slatkom od smokve i počinje priču kako su noćas loše spavali....kaže tresao je zemljotres po ko zna koji put...1998. u jednom od jačih zemljotresa pola kuće im je srušeno....od tada često spavaju u dvorištu..."Nama je najsigurnije pod vedrim nebom...nema šta da te udari..."...kaže zemlja se trese 3-4 puta mesečno, navikli su....a država nikako da završi kuću....7 godina je grade...ali potrudili su se stvarno...napravili su kuću kao od čelika..."a da nam nije bilo našeg Zorana, nebi je ni napravili"....kaže gde su dva starca, tu ne treba nova kuća...a da im je Zoran oženjen i da ima klince, dali bi im malo veću kuću..."ali neka, bolje išta, nego ništa"....Eto ga Zoran ulazi na vrata, čvrstim zemljoradničkim rukama se pozdravlja sa svima i uz osmeh se izvinjava jer ga čeka stoka...na izlazu dobacuje ocu da isključi kravama vodu da bi on mogao da se istušira pred odlazak na igranku... Pao je mrak i bilo je vreme da se krene....Na isti način smo se spustili dole...Farovi automobila su nam pomogli da raskrčimo dugačak put i da se sigurno vratimo kućama... |
Komentara ( 7 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link |
