Svemir na mojim ledjima

Mirisno jutro

Miriše na zimu...

na lišće koje počinje da truli...

na tihu muziku i kuvano vino...

na praznike koje ne vole usamljeni ljudi...

 na preterivanja...

na čekanje proleća.

Oči se napuniše vatrom..

Plamen jeseni

Gori priroda

plamenom žutim

crvenim

gori i greje oko,

priseća dušu na nedavno žarko leto.

Još poneki zrak prelomljen

sa istoka

prilegne na oblak na zapadu

obasja ga i zagreje.

Zajedno tonu na horizontu

ostavljajući rumeno nebo.

Pogled za sladokusce.

Pogled što mami susrete 

čežnje i ljubavi 

Drops

Ove noci samo muzika i ja...

Dve usamljene tuzne ptice na ostrvu.

Usred okeana, usred bure i talasa.

Blues i ja, naslonjeni jedno na drugo...

I Cried Like Baby - Koko Taylor.

Jabuka

Raspolućena

kao jabuka

oštro na dva dela

nikad više sastavljena.

Ogolele semenke

opasno izložene svetlosti.

Prete da nikad neće sazreti

nikad od sebe stvoriti novo stablo.

Sočno telo vrcavim sokovima

poprskalo noževe

zasladilo ih nektarima.

Sasušiće se brzo

potamneće

uvenuće...

Sočna

raspolućena

skriveni život u sredini.

Cisto plavo

Opet me samoca ubija. Onako podmuklo, tiho. Kineska smrt. Kap po kap.

Svi nekud.. Samo ja nikud. Tu. Ispred ekrana. U potrazi za istomisljenicima, za nekim prepoznavanjem. Uzalud. Mirisi ne postoje. Samo reci, ispisane u dahu, u trenu. Ko zna koliko dugo to traje. Mozda vecnost, mozda cak i duze. Beskrajno plavo i beskrajno prazno. Proleti oblak, proleti zrak... Samo proleti. Uzalud zurim u ekran. To sto ja trazim, niko nece da ispise. Ni drhtaj, ni jecaj, ni strepnju, ni slutnju. Samo u meni bdi kao strazar. Cuvar uspomena. Beskrajno plavo i beskrajan pogled. U plavo. Prazno. Neispisano.

Lišće

Zašumelo

sasušeno lišće ljubavi

žal mladosti

tuga neponovljenih ćutanja

onih koja su topla

i prijaju duši

Zašumelo u vetru

zgaženo.

Žuto od zlata 

pokislo od suza jeseni

propašće

tako zgaženo.

Još ima nade.

Izmedju dva lista papira

možda će

sačekati večnost.

Oblaci ili sneg

Hladni i beli,

vazdušasti, mokri.

Oblaci ili sneg.

Haiku u meni, davna zima

stresanje snega sa kose,

topi se na telima

pomešan sa graškama znoja.

I nije bilo hladno,

gorele su uši

brideli obrazi.

Tope se pahulje na našim telima

od naše strasti

od plamena ljubavi.

Sagorelo

izgorelo,

vetrom raznešeno

nikud...

Medju oblake,

možda...

Potraži me u oblaku

Otići ću od sebe,

jednog dana kad odlučim da se predam

da ne čekam da se nešto desi.

Otići ću bez tuge, bez bola

samo tako - otići.

Negde gore, medju oblake

gde mi se često pogled uspinje.

Tamo je hladno i čisto

paperjasto i belo.

Tamo nema ničeg.

Ni nade, ni čežnje.

Otići ću kad priznam

- ničeg nema da me zadrži

medju klasjem,

medju bulkama,

sa bubicama i mravima.

medju umornim i gladnim pticama

u žitnom polju.

Potraži me,

Možda se zajedno uspnemo do Sunca,

iznad oblaka,

skriveni od pogleda,

zauvek...