Feudalizam
Feudalizam je naziv drustvenog odnosa koji je prevladavao na prelazu iz 20. u 21. vek, a cinili su ga feudalci (tajkuni - naslednici direktora fabrika u komunistickim drustvima, odnosno partijskih komesara u vukojebinackim sumskim zajednicama), zakupci i feudi - zemlja i poslovni prostori koju su seljaci zakupljivali od feudalaca.
Feudalizam je bio oblik izrabljivackog drustva u kojemu su se razlikovale dve suprostavljene klase: feudalci (poslovni ljudi) i kmetovi (seljaci). Feudalci su vlasnici zemljista i poslovnih prostora a kmetovi su duzni da feudalcima obradjuju zemlju, kupuju u njihovim prodavnicama, zaduzuju se i placaju kamate u njihovim bankama, i time davali vecinu svojih proizvoda i novca.
(Predstavnistvo tipicnog feudalca-sponzora.)
Feudalna klasa razvijala se iz nekoliko elemenata od kojih je najznacajniji izvor bilo profitersko plemstvo. Nastalo iz oblika poput politickih komesara iz ranijeg doba, ratnih profitera i bivsih direktora propalih firmi, ono je od vrhovnog vladara dobijalo posede ili neku drugu feudalnu privilegiju. Potlacena klasa kmetova je nastala uglavnom od bivseg srednjeg staleza, dok su seljaci bili najnizi stalez. Vremenom, razlike izmedju ova dva staleza su potpuno nestale na racun kmetova tako da se od tada ta dva pojma izjednacuju.
(Tipicno "predstavnistvo" nekih od kmetova.)
Proces pretvaranja srednjeg staleza u kmetove zove se rani feudalizam, i stavlja se u okvir devedesetih godina dvadesetog veka. Period 21. veka, kada je feudalzam na svom vrhuncu, zove se doba razvijenog feudalizma.
Osnovna obelezja Feudalizma
U feudalizmu novac je osnovna vrednost, pa se prema kolicini novca meri i drustveni uticaj njegovog vlasnika. Zbog toga, vladari, kao vrhovni gospodari dela Srbije (sponzori), zeleci sto cvrsce vezati za sebe svoje velikase, dele im poslovne prostore, akcije preduzeca, radna mesta rodbini i pravo iskoriscavanja kmetova. Tako kupuju njihovu privrzenost u obracunu sa spoljnim i unutrasnjim faktorima. No, veliki feudalci otimaju zemlju i jedan drugome. U tim borbama moraju imati sto vise pristalica koji ce im priskociti u pomoc. Na radu kmetova-seljaka temelji se citava zgrada feudalnog drustva.
Kmetovi su se bunili zbog iskoriscavanja, a vladari i feudalci su bezskupulozno ugusivali te bune.
(Vukovar, Hrvatska, 1991.)
Drustveno raslojavanje u Srbiji teklo je veoma brzo. Nakon seoba tokom i za vreme Treceg balkanskog rata, partijski komesari, ratni profiteri i ugledni clanovi srpske zajednice dobili su sve firme i posede. Tokom perioda nakon rata, u tim fabrikama i na posedima radi raznolika radna snaga. Taj uredjeni segment sistema zvao se feud (lat. Feudum) i bio je podeljen na dva dela. Veci deo vlasnik bi dao seljacima - kmetovima, a manji deo, na kome se nalazio i feudalcev dvor (manji stanovi od par stotina kvadrata ili pak manje luxsuzne kuce), ostavljao je za sebe.
Seljaci - zakupci bi se obavezali da ce uz zakupljenu parcelu ili akcije preduzeca veci deo dana u godini raditi na feudalcevom delu poseda s kojeg je sav prihod pripadao feudalcu. Takav rad se nazivao radni ugovor. Seljaci su se plasili da slobodno govore iz razloga sto bi ugovor mogao biti ponisten u bilo kom trenutku od strane feudalca.
Onaj drugi, manji deo dana, seljaci su koristili za obradu manjeg parceta nasledjenog zemljista, da bi mogli da se prehrane. Neki pojedinci bi cak i otvarali svoje privatne radnje, pokusavajuci da se bezuspesno utrkuju sa feudalcima. Rezultati obe ove vrste rada morale su biti umanjene za deo koji je vazio samo za seljake, ali ne i za feudalce i nazivao se - PDV.
Faktori uticaja i odrzavanja Feudalizma i "kontrola masa"
U ranom 21. veku Srbija je bila slabo naseljena, smrtnost i starost stanovnistva je bila velika, a ceste su epidemije zutice i jos nekih bolesti povezanih sa prljavstinom, te provale osvajackih naroda iz okruzenja, poput Albanaca. Neretki su bili sukobi izmedju velikasa i pretendenata na vladarsko presto, pri cemu su najvise stradali seljaci. Zbog toga je na vlastelinstvima cesto nedostajalo kmetova, pa su feudalci nastojali privuci kmetove susednih poseda nudeci im "bolji zivot" preko clanstva u nekoj od feudalnih frakcija.
Faktori znacajni za odrzavanje feudalnog drustva mogu se podeliti na stranacke, ratne, policijske, ekonomske, verske i medjisko-kulturoloske.
(Zasedanja Skupstine Srbije.)
Raniji pokusaj stvaranja utopijskog drustva, od vremena posle Drugog svetskog rata pa do pocetka Treceg balkanskog, uticali su na glavne mislioce okupljene oko vrha te vlasti i Srpske akademije nauka, da stvore novi sistem, umnogome slican nekim zapadnim sistemima, ali samo prividno i na papiru. Stvoren je visepartijski sistem gde je svaki od feudalaca-sponzora kontrolisao "iz senke" jednu od partija, podelivsi moc svojim velikasima. Velikasi su se medjusobno napadali, kako u skupstini tako i preko drugih faktora. Ovo je davalo privid zapadne demokratije kmetovima, koji bi svoje osnovne potrebe zanemarili na konto te "borbe".
U to doba su se razvili i kmetovi-poltroni, kao naslednici istih iz bivseg komunistickog rezima. Oni su oberucke zamenili jedno idolopoklonstvo u verovanje u vise idola, i bili su slepi zagovornici stvari svojih feudalaca.
(Sprske zrtve, ubijeni lazno "u ime hrvatskog naroda", Gospic, Hrvatska, 1991.)
Jos za vreme Treceg balkanskog rata, feudalci su iskoristili nacionalizam pretvarajuci ga u neki "blazi" oblik na(R)cizma, proglasavajuci srpski narod ugrozenim od svih i od svega, osim od njih samih. Takav trend se nastavio i tokom 21. veka, i bio je veoma uspesan nacin kontrole za dugi niz godina. Pitanja delova srpskog naroda na prostorima nekadasnje komunisticke SFRJ pretvarani su u glavna nacinalna pitanja, a resenje se namerno nije trazili planski vec nasumicno, sa sto vecim haosom. Najcesci oblik "pravog resenja" koji je odgovarao feudalcima ali ne i kmetovima, billi su ratovi. Svoju nesposobnost da se ti ratovi u kranjem slucaju dobiju, feudalci su prikrili raznoraznim svetskim zaverama.
(Zrtve "neprijatelja" i ubijeni lazno "u ime srpskog naroda".)
Za vreme tih ratova, stari kmetovi (srednja klasa, prosvetari, zdravstveni radnici) i "obicni" seljaci (radnici i narod sa sela) su izjednaceni po drustvenom statusu, i to osiromasenjem srednje klase. Feudalci su izmislili razne sisteme za crpljenje novcane mase iz obe ove grupe, prvo sa Starom i Novom deviznom stednjom, "Zajmom za Srbiju", piramidalnim bankama, zamenom dinara za strane valute i obrnuto,slobodnim kreditiranjem sa visokom kamatom i mnogim drugim oblicima ekonomskih, obicnom narodu nepoznatih, sema. U vreme razvijenog feudalizma, kmetovi su bili totalno zavisni od ekonomskih i politickih odluka feudalaca. Procenjuje se da se svaka kmetovska porodica zaduzivala preko banaka feudalaca na nacin da je stavljana u potpunu milost i nemilost feudalaca. Pored banakrskih glavnu ulogu su odigrale metode u vidu mnogobrojnih igara na srecu.
(Sastanak bankarskih esnafa za vreme feudalizma)
Da bi kontrolisali slobodnu misao podredjenih feudalci su se povezali sa verskim zajednicama, i posredstvom licnih veza zasnovanih na materijalnim davanjima (donacijama, izdvajanjem iz "budzeta" drzave), zapoceli konstantu kontrolu te slobodne misli. Neretki su bili proglasi verskih zajednica na mrznju izmedju naroda razlicitih ali i unutar istovetnih vera, i pak ukazivanjem na pogodnih (patriotskih) i nepogodnih (izdajnickih) pojedinaca i udruzenja. Razvijeni su i razni oblici prisilnog dotiranja verskih zajednica od strane kmetova, u obliku placanja visokih naknada verskih obreda bez mogucnosti dobrovoljnog odredjivanja vec sa fiksnim cenama. Ovaj nacin je umnogome uspevao, poput uostalom i prethodnih, zahvaljujuci zadnjem i najmocnijem faktoru - medijsko-kulturoloskom.
| O Jevrejima Otac moj, Otac vas! govorio je Gospod Hristos kad je u covecjem telu hodio medu ljudima. Otac nebesni, Otac je svetlosti i svakoga dobra. Otac Hristov, otac je i svih hristijana, sve dece Hristove. Milion puta Hristos je nazivao Oca svoga Ocem i Svojih Apostola i Svojih sledbenika. Otuda i svi ljudi i svi narodi, koji su se krstili u ime Hristovo, priznali su vecnoga Boga Oca za svog Oca, po otkrovenju Sina Bozjeg Isusa Hrista i po nadahnucu Duha Svetoga. Jos je zapovedio Gospod: ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na nebesima (Mat. 23:9) Nasuprot tome Ocu svetih, postoji i otac tame i zlobe, i tome ocu privoleli su se svi protivnici Hristovi, svi protivnici svetlosti, svi protivnici ljubavi. Taj otac mraka i zlobe i mrznje jeste djavo. I povrh svega, oni su se pokazali gori protivnici Bozji nego li neznabozac Pilat, jer su u jarosti zlobe svoje izrekli onu strasnu rec: Krv Njegova na nas i na decu nasu! Tako je ta nevina krv postala bic koji ih goni kao stoku kroz vekove iz zemlje u zemlju. i kao oganj koji sagoreva sva njihova slagalista spletki protiv Hrista. Jer tako ih uci djavo, otac njihov. U toku vekova oni koji su raspeli Mesiju Gospoda Isusa Sina Bozjega, stvorili su od Evrope glavno bojiste protiv Boga, a za djavola. To Evropa ne zna, i u tome je sva ocajna sudba njena, sva mracna tragedija njenih naroda. Ona nista ne zna osim onog sto joj Zidovi pruze kao znanje. Ona nista ne veruje osim onog sto joj Zidovi zapovede da veruje. Ona ne ume nista da ceni kao vrednost dok joj Zidovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. Njeni najuceniji sinovi su bezboznici (ateisti), po receptu Zidova. Njeni najveci naucnici uce da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. Njeni politicari kao mesecari u zanosu govore o jednakosti svih verovanja i neverovanja. Sva moderna gesla evropska sastavili su Zidi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i strajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopstu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Zidova, odnosno oca njihova djavola. Za cudenje je da su se Evropejci, potpuno predali Zidovima, tako da zidovskom glavom misle, zidovske programe primaju, zidovsko hristoborstvo usvajaju, zidovske lazi kao istine primaju, zidovska gesla kao svoja primaju, po zidovskom putu hode i zidovskim ciljevima služe. Nikolaj Velimirovic "O Jevrejima", u: Nikolaj Velimirovic Reci srpskom narodu kroz tamnicki prozor: (iz logora Dahau), Ihtis-hriscanska knjiga., Beograd 2000 (str. 193-194). Za vreme feudalizma proglasen za sveca. |
(Primer za desavanja na planu verske "tolerancije" od strane odredjenih frakcija u SPCu)
Vec napomenuti utopijski projekat sredinom 20. veka, koji je propao, naucio je vladajucu klasu tj feudalce, da u njihovom intresu nije razvoj inteligencije i zdravog razuma medju kmetovima. Neke od orudja koji su pokazali dobre rezultate za vreme utopije, iskoristili su i unapredili za potrebe feudalizma. Najzacajni su bili, naravno, skolstvo i mediji.
(Skola u unutrasnjosti)
Skolstvo je bilo vec za vreme Utopije zaostalo u odnosu na zapadne razvijene zemlje. Povezujuci to i losu ekonomsku situaciju za kmetove, svi nepozeljni visokoobrazovni kmetovi su bili i podrzavani da napuste zemlju. Birani su samo oni provereni, koji su imali vere u ideje feudalaca, i zadrzavani u zemlji, za potrebe Srpske akademije nauka, stranacke odbore i menadzere feudalnih firmi. Ostatak kmetova, koji nisu mogli da savladaju obimno i nepotrebno skolsko gradivo, bilo je izlozeno ego-destruktivnom aparatu medija, brisanju kulture i morala. Cilj je bio od kmeta napraviti sicusnu zivuljku, kojoj je osnovni cilj da prezivi, i da svoje neprijatelje ne vidi u feudalcu vec u komsiji kmetu, saradniku, kmetu druge nacionalnosti i/ili vec pomenutima - "spoljnem i unutrasnjem agresoru".
(Estradna umetnica i poznati "junak" uz blagoslov verskih i politickih subjekata iz ranog feudalizma.)
Zarad boljeg rada tog aparata, smisljani su novi trendovi u umetnosti i nove medijske kuce.
U umetnosti, najvece "podesavanje" je izvrseno u oblasti muzike i filma. Muzika je transformisana, i nastala je mesavina stare narodne muzike i trendova sa zapada, pri cemu je nastupio turbo folk, kao zacetnik novog talasa. Filmska umetnost je pretvorena u izradu dela, filmova i serija, punih socijalnih tema, prostakluka i kriminalno akcionih scena, uz prilagodjeni humor, sve za sto manju upotrebu inteligencije. U slucaju nedostatka novcanih sredstava, domaci "proizvodi" zamenjivani su sa istovetnim produktima iz Srednje Amerike.
(Ljovisna, jedna od mnogih popularnih TV serija)
Medijske kuce su nastajale prema potrebama feudalaca, odnosno politickih stranaka koje su doticni kontrolisali. Propagiralo se sve ono sto feudalizam nudi, na najbolji moguci nacin. Nepozeljni su postavljani na "medijske lomace", deci se u jutarnjim casovima reklamirala pornografija, posteni su proglasavani neuracunljivima i "izgubljenima", a sitni i krupni kriminalci - patriotima i herojima.
(Za vreme americke tv crtane serije Simpsonovi, na TV Pink, u jutarnjim casovima, pustane su brojne reklame za Hot-Line telefone, prevashodno tako ciljajuci na deciju populaciju)
Svaka pozitivna stvar demokratskog drustva, volsebno je pred narodom izoblicena, opet za potrebe feudalizma.
(Jedan od "junaka" feudalizma, privremeno uhapsen i okrivljen, a kasnije pusten na slobodu zbog "dobrog vladanja". Za svo vreme u zatvoru, imao kolumne u novinama, objavio par knjiga i scenario za najpopularniji srpski film 21. veka - "Udarac vuka" i generalno imao veliku medijsku paznju za zivota.)
Totalnu kontrolu nad kmetovima zaokruzivao je policijsko-potkazivacki aparat. U zemlji mrznje, borbe za opstanak i stalne presije, mnogi su se snalazili radeci posredno ili neposredno za policiju. Svi oni koji su bili na neki nacin sumnjivi ili dokazani protivnici feudalizma, bili su sikanirani, gubili su poslove, upropascivan im je zivot na razne nacine, a u krajnjem slucaju bili su hapseni. Zanimljivo je i to da su se feudalci koristili istim apratom i za medjusobni obracun, te su se preventive radi donosili zakoni koji su generalno nevazeci, osim u slucajevima za uklanjanje nepozeljnih, sa medijski dobro potkrepljenim sudskim procesima. Sudstvo i administracija su bili potpuno u sluzbi policije i raznih sluzbi i agencija zaduzenih za bezbednost feudalizma, ili kako se u medijima predstavljalo - drzave i drzavljana Srbije. Na planu borbe protiv trgovine drogom, ljudima i oruzjem, radjeno je malo a u mnogim slucajevima suprotno od zelje kmetova, a na korist feudalaca.
Kraj Feudalizma
(Protesti u Beogradu, oktobar 2100. god.)
Bez obzira na sve pritiske i faktore u sluzbi Feudalizma, taj sistem nije mogao da opstane na duze staze. Ipak, uspeo je da se odrzi sve do oktobra 2100te godine, kada se ponovo, kao vek ranije, "desio narod", ovaj put za stvarno. Mnogi feudalci su napustili zemlju, izvrsena je lustracija, zatim potpuna reforma privrednog, skolskog i drzavnog sistema. Razvijeni su i odnosi sa drugim delovima nekadasnje drzave Srbije, gde su se odvili slicni procesi - Uzickom Republikom, Sumadijom, Jugo-istocnom zonom, Vojvodinom, Sandzakom i Kosovom. Razvijeni su i specijalni odnosi sa srpskim stanovnistvom koje je u velikom broju u EU (region BiH) i USA (Cikago, Illionois). Kako nove Vlade obecavaju zadnih par godina, plan je da se savez tih drzava prikljuci Evropskoj Uniji makar do 2115. god. primenjujuci zakone i ekonomske trendove te unije.
To novo doba za srpske zemlje SANU je proglasio za srpsku renesansu.