~Sugar Valley~

Upravo se nalazim u onom 'OU JEA' raspoloženju.
Znate ono, kada poskočite, pucnete prstima, napravite neku šmekersku facu i kažete: "Ou jea!!"
Tako sam se fino izđipala uz Gackta i HIGH and MIGHTY color da sad osećam potpun mir i blagostanje.
[ovo je glupo zvučalo.]
Ali, majke mi, ja tako blesavo igram!
Neki bi rekli da pojma nemam.
Tu ruke lete na sve strane, klatim se u ritmu muzike nekako "žabeći" [kao kad žaba hoće da skoči...ili skakavac...ali ne skoči. već ide gore-dole...i još levo-desno mlatarajući rukama i puckajući prstima u mom slučaju.], povremeno cupkam, vrtim se u krug, izvodim moćne i šmekerske pokrete rukama, cimam glavom i ramenima usled nagle promene ritma, mrdam kukovima, pravim svakakve blesave face...bude tu svašta - od bečenja očiju, veselih osmeha, preko opakih pogleda, budalastih kezova...
Luuuudo, burazeru, luuuuudo!!
Ludo.
Vrištim iz sveg glasa stihove koje ni ne razumem.
Ne trudim se da pogodim tonove.
Ne trudim se da izimitiram glas kako treba.
Ne trudim se ni stihove da pogodim.
Ne znam japanski.
Boli me uvo.
Pevam.
Dakle, zlo ne mislim.
Kol'ko para - tol'ko muzike.
Ispostavlja se da ja imam više muzike nego para.
Svet je okrutan.
Ali ja i dalje pevam.

Todokanai ai to shitteiru no ni
osaekirezu ni aishitzuzuketa
mou ichido kono ude de dakishimetai
kimi wo zutto hanasanai kara...

29.9.2008

ovde nema ništa o patlidžanima.

Srećna sam. Mnogo.

Mislim da sam se u komunikaciji sa ljudima popravila za još koji stepen.

Čitav dan se samo viđam s nekim. U autobusu sam pričala sa drugom iz razreda, a upoznala sam još neke njegove drugare. Po izlasku iz autobusa sam pričala sa još dve drugarice. U školi mi je zanimljivije, jer takođe, i sa tim ljudima bolje komuniciram. Posle škole sam srela drugarku iz osnovne i upoznala jednog njenog druga. Posle videh jednu devojku koju nisam videla bar 3-4 godine. Čudo kako me je prepoznala! U busu sam pričala sa jednom nepoznatom osobom iz Zmajeva koja je sedela pored mene.

Psiholozi su čudo. Nakon samo jednog razgovora sa njima, sve se nekako poboljšava. Obavezno ću doći i sledeći put, i obavezno ću poneti i neki keks sa sobom! Ta žena je -faca-.

Komunikacija je čudo.

Još kad bi tako bilo i sa jednom lepuškastom plavušastom grisinom iz autobusa. Danas sam ga rešetala pogledima. Mislim da je koji i uhvatio.

Hmm... I pitam ja vas - da li je sa grisinama bolje direktno ili indirektno??

Učinilo mi se da je rekao da mu je rođendan u sredu. Ako je tako, onda su se i moje astrološke procene popravile za koji stepen - što znači da je zaista Vaga u horoskopu!

Život je lep.

Šta još da vam kažem?

28.7.2008

♥Happines♥

Ja sam stvarno srećna osoba.

Nakon jednog raspalog prijateljstva odmah su se pojavile šanse za nova. Češće se viđam sa jednom osobom s kojom sam ranije imala slabu komunikaciju. A planiram da se ovih dana vidim sa još jednom. Onda i taj japanski... U nedelju, kad smo imali čas, počastila sam ih kupivši nekoliko kesica Čoko Smokija (zbog rođendana), a moj sensei (jap. učitelj) je kupio ratluk i sok, jer je prošle nedelje i njemu bio rođendan. Ma nebitno, suština je da sam u tom društvu postala mnogo opuštenija, jer sam uvidela da su zaista super ljudi. Nakon japanskog je nekoliko nas malo prošetalo gradom, a ja sam otišla do jednog lika M., po sezone Dr. Housea (On. Je. FACA.) i neke anime crtaće. I ostala neko vreme, pa je navratila i njegova devojka J., i tamo smo se zezali.

Postoji i verovatnoća da ću ići i u BG. Tamo ću se onda videti i sa D., s kim se dopisujem preko MSN-a. Obećao je da će da me vodi na krofne :DDD. A ja ću njemu kupiti čokoladu, zato što je zbilja dobar čovek i zato što voli čokoladu. Kad budem bila u BG, volela bih da vidim i još neke osobe odande, s kojima se dopisujem. Dalji dogovori s tim osobama na MSN-u...

I da, znam kako da ubijem dosadu. Našla sam zbilja zanimljive zanimacije. Ako mi se baš nigde ne bude izlazilo, špijuniraću komšije i pomoću voice recordera na mom roze telefončetu, beležiti svaki njihov pokret. A ja imam zbilja lude komšije, koje se, by the way, mnogo deru, tako da su skoro sve njihove konverzacije prilično uočljive. O špijuniranju u nekom drugom postu... Drugu zanimljivu zanimaciju s ponosom predstavlja moja odluka o učenju pisanija levom rukom, kod koga će rečenice biti napisane s desna na levo, sa slovima izokrenutim za 180 stepeni. Treća zanimacija bi mogao da bude onaj moj dugo obećani rečnik izražavanja moje malenkosti. Ako mi još nešto padne na pamet, pisaću i o tome...

A evo kakve sam sve poklone dobila za rođendan: knjiga Obojeni od Aleksandra Žardena, plišana žirafa, parfem Playboy (S previše opojnim mirisom za moj ukus...), parfem i dezodorans Je t'aime (Mislim da mu je to njegovo cenjeno ime...) i nalepnice za nokte, čokoladice i novac (Joj, ko će jesti sve te čokoladice...a trebalo bi da smanjim unošenje slatkiša ovog i sledećeg meseca... U poslednje vreme ih mnogo jedem. Ma nema veze, podeliću ih sa drugima.) i bočica sa tečnošću koja produktuje puno balončiča od sapunice (Jaaaaao! Sugoiiiiiii!), a treba da dođe još jedna osoba, koja nije bila u mogućnosti da dođe na dan kada sam slavila rođus, pa ću videti šta ću od nje dobiti. Što se mene tiče, pokloni mi se zbilja dopadaju. I rođendan sam provela lepo.

Mada mi se nije dopala činjenica da je moja nekadašnja velikocenjena drugar'ca želela da prekinemo prijateljstvo zato što je obična zavidna i posesivna ludača. Ali se ne nerviram. Imam još prijatelja.

Ja sam dete sreće :DD.

24.10.2008

ou jea.

29.9.2008

ovde nema ništa o patlidžanima.

28.7.2008

♥Happines♥

moja malenkost.

kategorijice.

moji drugari.