~Sugar Valley~
18.11.2008
uf, uf, uf...
Taman dođoh u svoj sobičak da se opustim... Danas je bio naporan dan. A nikada nisam mnogo volela utorak. Pogotovo jer utorkom imam sedam časova. Danas nismo imali prva dva časa, pa smo se veći deo prvog smrzavali napolju, dok se konačno tetkice nisu smilovale i pustile nas unutra.
Nego, nešto tu ne razumem... Zbog čega su osoblje u školama uvek nazivali 'tetkicama'? Mislim, nisu one ničije tetke...ovaj...možda nečije jesu, ali sigurno nisu ničije odavde u školi...nađe se koja, ali... [uf, mnogo sam umorna, te mi nemojte zameriti ukoliko ne proformulišem dobro rečenicu...vreme za spavanje, mozak slabije funkcioniše...]...pa, ne mogu one svima biti tetke, zar ne?? Ovaaaaaj...
Nego, da pustim ja 'tetke' da rade svoj posao, ovaj, tetkaju, ovaaaj...budu nekome tetke, hoću rećiiii...znate na šta mislim.
Danas sam bila na nekom likovnom okupljanju, Boga pitaj šta je. Uglavnom, bilo je lepo, fini su ljudi, iako sam se pomalo smorila, jer nisam nikog poznavala, a jela sam i ukusno slatko od smokvica i fine neke bombončice, poput onih vašarskih, mojih omiljenih, iiiii...suština je da lepo postadoh član tog društva amaterskih slikara. Tako da ću svakog napornog utorka smirivati živce lepo crtajući, usavršavajući svoje tehnike... Oni takođe imaju nekad i svoje izložbe, idu na razne likovne kolonije, što će biti dobro za promovisanje sopstvenog talenta. Takođe hoću da pošaljem neke svoje pesmice na jedan konkurs. Ne smem da zanemarim svoj talenat. Greota je ne pokazati svoje mogućnosti.
Samo što ću crtati u vrlo malom prostoru... Šteta što se ovi iz opštine nisu potrudili da obezbede tom društvu veći prostor za rad. Ali ne, to je ipak Vrbas... Tu se vrhunac zabave zasniva na "fensi" diskotekama u kojima devojke na -20°C vrckaju u minićima i kratkim majčicama, gledanju fudbalskih utakmica po kafićima, koje se mogu gledati i kod kuće, redovnim guslarskim večerima...svašta, opština bi pre finansirala održavanje guslarskih večeri, nego neke dobre svirke... I svake svirke koje su se desile u Vrbasu bile su totalni promašaj... Kombinacija užasnog ozvučenja i dosade.
Jooooj, i sad sledi ono već poznato kukanje tipa: "Želim da odem odavde! Ja ne pripadam ovde!!!"
I bogme, brzo prolazi i ovaj novembar, a sa njegovim završetkom približava se i kraj ovog polugodišta... Ocene su mi sasvim dobre, imam devet zagarantovanih petica, četvorku iz matematike i ekonomike preduzeća [osim ako ne dobijem još dve petice, onda bi mi verovatno povećala ocenu na peticu], a za istoriju nemam nikakvu motivaciju...mislim, imala sam neko vreme, dok je moj poštovani gospodin profesor [izgovoreno uz veliku količinu ironije] nije upropastio. U suštini, dobro ću proći.
Neki ljudi već planiraju gde će i šta će za Novu godinu. Ako mene pitate, pojma nemam. Ne znam. Tu već puštam vreme da uradi svoje, jer ne znam s kim ću na kraju završiti. Uostalom, možda i sa roditeljima prespavam čitavu noć.
Kako patetično...i nimalo nalik osobi mojih godina, koja bi u ovim godinama trebalo da izlazi...zar ne?? A umesto toga sedi kući, postuje na blogu, čita, uči... Mislim, komunikacija sa prijateljima iz razreda je relativno dobra. Ali nekim stvarima i dalje nisam zadovoljna. Plašim se same pomisli da će i taj raspust jednom doći, i to za četiri nedelje koje će preleteti za čas. Ne želim raspust. Ne treba mi sad. Sad kad mi je malo krenulo.
Al' neću više da se žalim... Ne treba da odustajem od dobrih namera. Imam vere u bolju budućnost.
Kad budem starija, neću biti vezana za ovaj grad, putovaću. Možda se jednom i odselim.
Doći će i mojih pet minuta.
Ono što sad moram da uradim jeste da odmorim i telo, i um.
Laku vam noć, poštovani blogeri!
Nego, nešto tu ne razumem... Zbog čega su osoblje u školama uvek nazivali 'tetkicama'? Mislim, nisu one ničije tetke...ovaj...možda nečije jesu, ali sigurno nisu ničije odavde u školi...nađe se koja, ali... [uf, mnogo sam umorna, te mi nemojte zameriti ukoliko ne proformulišem dobro rečenicu...vreme za spavanje, mozak slabije funkcioniše...]...pa, ne mogu one svima biti tetke, zar ne?? Ovaaaaaj...
Nego, da pustim ja 'tetke' da rade svoj posao, ovaj, tetkaju, ovaaaj...budu nekome tetke, hoću rećiiii...znate na šta mislim.
Danas sam bila na nekom likovnom okupljanju, Boga pitaj šta je. Uglavnom, bilo je lepo, fini su ljudi, iako sam se pomalo smorila, jer nisam nikog poznavala, a jela sam i ukusno slatko od smokvica i fine neke bombončice, poput onih vašarskih, mojih omiljenih, iiiii...suština je da lepo postadoh član tog društva amaterskih slikara. Tako da ću svakog napornog utorka smirivati živce lepo crtajući, usavršavajući svoje tehnike... Oni takođe imaju nekad i svoje izložbe, idu na razne likovne kolonije, što će biti dobro za promovisanje sopstvenog talenta. Takođe hoću da pošaljem neke svoje pesmice na jedan konkurs. Ne smem da zanemarim svoj talenat. Greota je ne pokazati svoje mogućnosti.
Samo što ću crtati u vrlo malom prostoru... Šteta što se ovi iz opštine nisu potrudili da obezbede tom društvu veći prostor za rad. Ali ne, to je ipak Vrbas... Tu se vrhunac zabave zasniva na "fensi" diskotekama u kojima devojke na -20°C vrckaju u minićima i kratkim majčicama, gledanju fudbalskih utakmica po kafićima, koje se mogu gledati i kod kuće, redovnim guslarskim večerima...svašta, opština bi pre finansirala održavanje guslarskih večeri, nego neke dobre svirke... I svake svirke koje su se desile u Vrbasu bile su totalni promašaj... Kombinacija užasnog ozvučenja i dosade.
Jooooj, i sad sledi ono već poznato kukanje tipa: "Želim da odem odavde! Ja ne pripadam ovde!!!"
I bogme, brzo prolazi i ovaj novembar, a sa njegovim završetkom približava se i kraj ovog polugodišta... Ocene su mi sasvim dobre, imam devet zagarantovanih petica, četvorku iz matematike i ekonomike preduzeća [osim ako ne dobijem još dve petice, onda bi mi verovatno povećala ocenu na peticu], a za istoriju nemam nikakvu motivaciju...mislim, imala sam neko vreme, dok je moj poštovani gospodin profesor [izgovoreno uz veliku količinu ironije] nije upropastio. U suštini, dobro ću proći.
Neki ljudi već planiraju gde će i šta će za Novu godinu. Ako mene pitate, pojma nemam. Ne znam. Tu već puštam vreme da uradi svoje, jer ne znam s kim ću na kraju završiti. Uostalom, možda i sa roditeljima prespavam čitavu noć.
Kako patetično...i nimalo nalik osobi mojih godina, koja bi u ovim godinama trebalo da izlazi...zar ne?? A umesto toga sedi kući, postuje na blogu, čita, uči... Mislim, komunikacija sa prijateljima iz razreda je relativno dobra. Ali nekim stvarima i dalje nisam zadovoljna. Plašim se same pomisli da će i taj raspust jednom doći, i to za četiri nedelje koje će preleteti za čas. Ne želim raspust. Ne treba mi sad. Sad kad mi je malo krenulo.
Al' neću više da se žalim... Ne treba da odustajem od dobrih namera. Imam vere u bolju budućnost.
Kad budem starija, neću biti vezana za ovaj grad, putovaću. Možda se jednom i odselim.
Doći će i mojih pet minuta.
Ono što sad moram da uradim jeste da odmorim i telo, i um.
Laku vam noć, poštovani blogeri!
8.11.2008
...razbijanje monotonije...
Znate za onu situaciju kada tako želite nešto da napišete, da iskomentarišete nešto, da istresete sve iz drafts arhive vašeg mozga....a ne znate šta?! E, pa, ja vam se upravo nalazim u toj situaciji.
Da li to moja malenkost, SugarOverdose, zaista ne zna šta da piše?!? Nakon čitavog oktobra ispunjenog novim postovima na blogu?! Da li je to moguće???
Ma, mora da je zbog kiše.
Sto posto.
Napolju je takvo vreme da me prosto sprečava da uradim bilo šta. To vam je ono, kada vreme odredi dan za odmor. Ali ja želim nešto da radiiiiiim!!
Ali dobro. Sredila sam sobu. Želim i da je malo preuredim, ali ne znam kako. Nemam mnogo sredstava na raspolaganju. Isto bi mi bilo i kad bih kupovala dekoracije i kad bih ih pravila... U oba slučaja mora da se plati! A novac koji sam, za divno čudo, počela da štedim, štedim za nešto drugo. Pihhhh... Kod mene je sve ograničeno nečime. Uvek sve zavisi od cene. A sada bi trebao da dođe onaj deo kada pljujem po svim političarima u ovoj zemlji, ali to ću da preskočim, jer ne volim da psujem, i da ne bih kvarila svoje raspoloženje.
Da li to moja malenkost, SugarOverdose, zaista ne zna šta da piše?!? Nakon čitavog oktobra ispunjenog novim postovima na blogu?! Da li je to moguće???
Ma, mora da je zbog kiše.
Sto posto.
Napolju je takvo vreme da me prosto sprečava da uradim bilo šta. To vam je ono, kada vreme odredi dan za odmor. Ali ja želim nešto da radiiiiiim!!
Ali dobro. Sredila sam sobu. Želim i da je malo preuredim, ali ne znam kako. Nemam mnogo sredstava na raspolaganju. Isto bi mi bilo i kad bih kupovala dekoracije i kad bih ih pravila... U oba slučaja mora da se plati! A novac koji sam, za divno čudo, počela da štedim, štedim za nešto drugo. Pihhhh... Kod mene je sve ograničeno nečime. Uvek sve zavisi od cene. A sada bi trebao da dođe onaj deo kada pljujem po svim političarima u ovoj zemlji, ali to ću da preskočim, jer ne volim da psujem, i da ne bih kvarila svoje raspoloženje.
Želim da pobegnem iz mrtvila ovog grada. Nigde se ništa ne dešava. Nemam gde da izađem. Napolju žive duše nema. Veći procenat ode u bušne i zagušljive lokalne klubove da tamo polugo mrda dupetom uz divne harmonične zvukove milog mi turbo folka, uz prateće užasne manire, razbijanje flaša i tuče. Ja ne želim da idem tamo. Više mi prija kada odem u šetnju i sednem u jedan od tri/četiri (meni) pristojna kafića i popijem čaj od divlje trešnje, toplu čokoladu ili Nes. Na kraju krajeva, ne smeta mi ni da ostanem kući i dosađujem se.
Želela bih da živim u većem gradu, gde ima više ljudi i gde su veće šanse naići na nekog ko tebi odgovara. Želim u Beograd.
Joooooj, a vidite kakvo je vremeeeeeee... Kmeeeeeee...
Volela bih da napišem knjigu. Bio bi to tinajdžerski dnevnik. Jer verujem da najbolje pišem jedino u prvom licu. Ukoliko pišem u trećem licu, rečenice mi budu jako dosadne. I brzo mi nestane inspiracije.
Smislila sam i neke od likova. I nacrtala ih. I opisala. Ali samo ukratko, a moraću i detaljnije.
Hoću i da učestvujem na jednom festivalu poezije. Moram da odštampam deset pesama u četiri primerka. I da pošaljem to tim ljudima koji vode taj festival. Nagrada je novčana. A meni treba novac.
Iiiiiiiiiiiiiiii...
Napravih novi blog. To je multiblog kolje i mene. Tu ćemo ona i ja pisati o raznim stvarima iz našeg ugla. O bilo kojim pojmovima koji nam padnu na pamet.
Iiiiiiiiiiiiiiii...
Ne znam. Ne znam, stvarno ne znam.
Kvaka.
Šta u vezi nje?
Tako me brat nekad zove. Kvaka.
Ja njemu onda uzvratim sa: "Lopato!!"
Volim kad mu šaljem glupe poruke na telefon. Poput: "Lignjoslave, pa ti se pušiš! Kao povrće, samo pametnije!"
Ili: "Ja sam kuvano jaje."
Volela bih da usvojim malo Japanče. I da ga nazovem Daisuke. Ili Daichi. Volim ta dva imena.
Kad smo već kod imenovanja dece, volela bih da mi se ćerka zove Višnja. Ili Viktorija Višnja.
Kada se budem udavala želela bih da zadržim svoje prezime.
A neću se udavati. Iz praktičnih razloga, kao što su zadržavanje lične slobode i odbijanje mučenja sa papirima oko razvoda. A to košta. Mislim, to sa papirima. Mada mi se čini da u današnje vreme i sloboda košta. Nekog novca, nekog ponosa...nekog života.
Isuviše me mrzi dalje da filozofiram o tome.
Ionako na kraju dolazim do zaključka da je život surov i da je vreme krivo za se.
Hai, sou desu.
Vreme je krivo za sve.
17.10.2008
.Neurosis.
Nervira me, nervira me, nervira me.
Hvata me nervoza.
Ovo je četvrto prepodne.
I vreme se menja.
I to me nervira.
Čas je sunce, čas duva neki vetar, oblaci stižu. Danas su stigli, vetar i dalje duva, i očekuje se neka kiša.
Pih...
Bešika radi, smanjuje se apetit, i količina koncentracije.
Ni do slatkiša mi nije.
Da. Zamislite. Nije mi ni do slatkiša.
Tresem nogama, lomim prste. Napetost u vratu i donjoj vilici je prisutna, i to mi smeta.
Prijao bi mi čaj. Topli čaj, opuštajući.
I masaža. Moj tata masira najbolje.
Ne znam zbog čega sam nervozna. Škola nije, dobro učim i redovno. Grisina, neverujem da jeste. Moguće, ne znam. Osećanja postaju dramatičnija kada ti se neko sviđa, ali razum je uvek prisutan, pomaže.
Mama kaže, zbog vremena.
A ona je takva da se po njoj mogu raditi i vremenske prognoze.
Desilo se sasvim slučajno da od nje nasledim i meteoropatske gene.
Ne prija mi loše vreme. Kada je jaka vrućina, boli me glava, što utiče i na moje raspoloženje. Kada pada kiša, pospana sam i obično u nekoj shut down fazi.
Ali promene vremena u kraćem vremenskom periodu nikako ne volim. Znate, kada se ne zna da li će biti sunčano ili će padati kiša. To utiče i na promenu mojih raspoloženja. Pre podne, kada dan tek počinje, hvata me nervoza. Osećanja se stalože tek kasnije, predveče, kada se i vreme nekako staloži.
Miholjsko leto je lepo, ali uvek nekako nepredvidljivo, najverovatnije jer sarađuje sa ovom opakom jeseni. A jesen ne volim. Ne volim kad lišće postane suvo i opadne. Onda mi ga je malo žao. A ne volim ni boju neba na jesen. Tako je tmurna i jednolična. Bela. Noću, modra.
Ali volim jabuke. Sočne, crvene jabuke. Velike. I one žute, slatke.
I večeri provedene ušuškan na kauču, sa nekom dobrom knjigom ili crtaćem, i toplim čajem.
Idila... Fantastično.
A možda je u pitanju i sedmo čulo [šesto čulo je samo za grisine]? Intuicija? Možda nešto treba da se desi? Nešto važno?? Nešto zbog čega ću biti nervozna? Neka promena, možda? Ne znam, sve je moguće...
Samo opušteno. Omov zakon. Ommmmm. Ommmmm. Pozitivne vibracijeeeeeee. Ommmmmm.
Struja u provodniku jednaka je količniku razlike potencijala na krajevima provodnika i njegove otpornostiiiiiiiiiiiiiiii. Ommmmmm.
Hvata me nervoza.
Ovo je četvrto prepodne.
I vreme se menja.
I to me nervira.
Čas je sunce, čas duva neki vetar, oblaci stižu. Danas su stigli, vetar i dalje duva, i očekuje se neka kiša.
Pih...
Bešika radi, smanjuje se apetit, i količina koncentracije.
Ni do slatkiša mi nije.
Da. Zamislite. Nije mi ni do slatkiša.
Tresem nogama, lomim prste. Napetost u vratu i donjoj vilici je prisutna, i to mi smeta.
Prijao bi mi čaj. Topli čaj, opuštajući.
I masaža. Moj tata masira najbolje.
Ne znam zbog čega sam nervozna. Škola nije, dobro učim i redovno. Grisina, neverujem da jeste. Moguće, ne znam. Osećanja postaju dramatičnija kada ti se neko sviđa, ali razum je uvek prisutan, pomaže.
Mama kaže, zbog vremena.
A ona je takva da se po njoj mogu raditi i vremenske prognoze.
Desilo se sasvim slučajno da od nje nasledim i meteoropatske gene.
Ne prija mi loše vreme. Kada je jaka vrućina, boli me glava, što utiče i na moje raspoloženje. Kada pada kiša, pospana sam i obično u nekoj shut down fazi.
Ali promene vremena u kraćem vremenskom periodu nikako ne volim. Znate, kada se ne zna da li će biti sunčano ili će padati kiša. To utiče i na promenu mojih raspoloženja. Pre podne, kada dan tek počinje, hvata me nervoza. Osećanja se stalože tek kasnije, predveče, kada se i vreme nekako staloži.
Miholjsko leto je lepo, ali uvek nekako nepredvidljivo, najverovatnije jer sarađuje sa ovom opakom jeseni. A jesen ne volim. Ne volim kad lišće postane suvo i opadne. Onda mi ga je malo žao. A ne volim ni boju neba na jesen. Tako je tmurna i jednolična. Bela. Noću, modra.
Ali volim jabuke. Sočne, crvene jabuke. Velike. I one žute, slatke.
I večeri provedene ušuškan na kauču, sa nekom dobrom knjigom ili crtaćem, i toplim čajem.
Idila... Fantastično.
A možda je u pitanju i sedmo čulo [šesto čulo je samo za grisine]? Intuicija? Možda nešto treba da se desi? Nešto važno?? Nešto zbog čega ću biti nervozna? Neka promena, možda? Ne znam, sve je moguće...
Samo opušteno. Omov zakon. Ommmmm. Ommmmm. Pozitivne vibracijeeeeeee. Ommmmmm.
Struja u provodniku jednaka je količniku razlike potencijala na krajevima provodnika i njegove otpornostiiiiiiiiiiiiiiii. Ommmmmm.
5.10.2008
miiiiiiisliiiim....ne znam šta mislim.
Samo nek' se muzika čuje.
Upravo lutam po eSinps i slušam sve na šta naiđem.
Upravo slušam neku korejansku r'n'b facu. Zanimljivo zvuči...
Ukucam šta mi padne na pamet u pretraživač i bogatim svoju muzičku informisanost. I usput daunloudujem sve što čujem. To je kul. Informisanost je kul. Bar po mom nekom mišljenju.
Ja sam svestrano čedo koje ne može da kaže za neku vrstu muzike da je ne voli.
Mogu samo reći da mi se ne dopadaju vokali [a po meni su vokalne sposobnosti najvažnije...valjda zato što i sama volim da pevam], da izvođač[i] falširaju, da mi se ne sviđa melodija, da je tekst odvratan, itd.
Ali ne slušam narodnjake. Nikako. Iako znam dosta pesama, neke i napamet. To je jedina vrsta muzike koju ja nikada neću razumeti. Ne kapiram gde je poenta dolaziti na scenu polugo i pevati o aspirinu, gaćicama, o tome s koliko njih si spavao.....prosto mi ne ide u glavu!!
To je nečija privatna stvar. To bi trebalo da je nečija privatna stvar, zar ne??
Ne znam da li sam u pravu ili ne...ako nisam, ispravite me. Ovo je moje mišljenje.
A ja ne zabadam nos u tuđu privatnost... Bar ne primetno.
Missim, i ja sam ljudsko biće, i to veoooouma radoznalo ljudsko biće...
Uh, treba učiti istoriju. Zašto mi to predstavlja toliki problem kad god mislim o tome, stvarno ne znam... Hoću li stići sve da naučim? Hoću stići ću. Ako ne stignem, sama sam kriva što |ako| nisam dobro isplanirala sve. A imamo kontrolni sledeće nedelje. To mi se ne sviđa. Nije rekao kojim danom. Pih...
A mogla bih i font malo da izmenim za promenu. Dosadio mi je ovaj Comic Sans MS. A možda da koristim više vrsta u jednom postu istovremeno?? To bi bilo kul, I guess...
Upravo lutam po eSinps i slušam sve na šta naiđem.
Upravo slušam neku korejansku r'n'b facu. Zanimljivo zvuči...
Ukucam šta mi padne na pamet u pretraživač i bogatim svoju muzičku informisanost. I usput daunloudujem sve što čujem. To je kul. Informisanost je kul. Bar po mom nekom mišljenju.
Ja sam svestrano čedo koje ne može da kaže za neku vrstu muzike da je ne voli.
Mogu samo reći da mi se ne dopadaju vokali [a po meni su vokalne sposobnosti najvažnije...valjda zato što i sama volim da pevam], da izvođač[i] falširaju, da mi se ne sviđa melodija, da je tekst odvratan, itd.
Ali ne slušam narodnjake. Nikako. Iako znam dosta pesama, neke i napamet. To je jedina vrsta muzike koju ja nikada neću razumeti. Ne kapiram gde je poenta dolaziti na scenu polugo i pevati o aspirinu, gaćicama, o tome s koliko njih si spavao.....prosto mi ne ide u glavu!!
To je nečija privatna stvar. To bi trebalo da je nečija privatna stvar, zar ne??
Ne znam da li sam u pravu ili ne...ako nisam, ispravite me. Ovo je moje mišljenje.
A ja ne zabadam nos u tuđu privatnost... Bar ne primetno.
Missim, i ja sam ljudsko biće, i to veoooouma radoznalo ljudsko biće...
Uh, treba učiti istoriju. Zašto mi to predstavlja toliki problem kad god mislim o tome, stvarno ne znam... Hoću li stići sve da naučim? Hoću stići ću. Ako ne stignem, sama sam kriva što |ako| nisam dobro isplanirala sve. A imamo kontrolni sledeće nedelje. To mi se ne sviđa. Nije rekao kojim danom. Pih...
A mogla bih i font malo da izmenim za promenu. Dosadio mi je ovaj Comic Sans MS. A možda da koristim više vrsta u jednom postu istovremeno?? To bi bilo kul, I guess...
9.9.2008
[Shuffle], alter egosi i razne zanimljivus zanimljiv[U]sti...
Veoma loše izbore pesama pravi Winamp od kad sam malopre uključila shuffle. Ili pesme za koje nisam ni čula, ili pesme koje su mi dojadile.
I uskoro ću na spavanje.
Zanimljivo je i začuđujuće to što postove obično pišem pred spavanje. Valjda tad imam najviše vremena...
Prokleti Winamp... Treba mi 100 godina klikanja po onoj glupavoj strelici, da bi mi pustio ono što trenutno najviše volim da slušam. Mada nije samo taj prokletnik u pitanju... Mislim da je gospodin W. u nekoj gadnoj zaveri protiv mene sa mojim Music Playerom na mobilnom telefončetu. Imam običaj da dok putujem busom, slušam muzikicu preko mobilnog (Slušalice se podrazumevaju. Zaista je nepodnošljivo slušati kada neko pusti muziku sa mobilnog, a da ne nosi slušalice. Primetila sam da to posebno voli da radi određena, meni ne toliko draga, vrsta ljudi. Šta oni dobijaju time? Ne znam, al' mene više privlači kad me neko ostavi na miru da sama živam u muzici koju volim...). I jutros sam, naravno, ispoštovala običaj. Ali tu su bile i te loše odabrane pesme od gospodina Shuffle-a. A mene iritira da stalno pritiskam ono dugmence za menjanje pesama. Pogotovo kada se nalazim u takvom položaju u busu, da mi malo fali da padnem (Kako je bilo današnjeg jutra. Kako mrzim prepune busiće!!). Jutros sam svo vreme razmišljala šta bih rekla gospodinu ispred mene kada bi se zalepila za njega,kad ako bismo ispali iz busa... Onako, bezveze... Rano ujutru, moji alter egosi još uvek nisu u stanju da funkcionišu kako treba. Zato i najviše volim kad ujutru ne komuniciram previše. Obično bi to bilo nešto glupavo i piskutavo. Ali malo mi je falilo da se zalepim za tipa. Da je bar lepo izgledao...
Moji alter egosi ne funkcionišu baš najbolje i noću, tako da sam potpuno propustila pravu suštinu čitave ove priče. Ujutru spavaju, a noću posao rade potpuno pogrešno, bespotrebno se zadržavajući oko sitnica. Spava im se...a i njihovom vlasniku.
Da! Suštinikus! Htela sam da pišem o... Ma, zaboravite, isuviše je dugačko, a vreme leti!
Eto, samo da se pohvalim da imam novi sto za kompi, kul stolicu na točkiće u kojoj se skoro čitavo veče vozam po sobi. I da sam pre unošenja tog stola sama uspela da rastavim ono što je ulazilo u sastav mog kompija, i da sam posle sve sastavila. I tako naučila važne važnosti o svim kablovima koji se tu nalaze. A pored toga, učila sam i ekonomiju preduzeća.
Da, da! Učila sam! Jihaaaaaaaa.
Ma, veselo, nema šta.
'Ajd sad, laku noć. Alter egosi moraju da dođu k sebi. Danas nije bilo popodnevnog spavanjca, koje mi je inače zbilja potrebnjikus. Lady Sugar i Bananica la Cioccolato su danas radili naporno na završavanju mog foruma. I to je još jedna lepa novost koju objavljujem. Uskoro završavam sa forumom. Još samo pravila... Ufff... Najteži deo. Ali, ne obučavam se ja džabe za ekonomistu! A vođenje foruma je isto kao i vođenje nekog preduzeća! Ojhala, ovo će mi odlično sluižiti kao vedžba!
Ihhh, što sam se uživela... Al' dobro, mora se, đasvi mi se....
Nego...da. Laku noć.
I uskoro ću na spavanje.
Zanimljivo je i začuđujuće to što postove obično pišem pred spavanje. Valjda tad imam najviše vremena...
Prokleti Winamp... Treba mi 100 godina klikanja po onoj glupavoj strelici, da bi mi pustio ono što trenutno najviše volim da slušam. Mada nije samo taj prokletnik u pitanju... Mislim da je gospodin W. u nekoj gadnoj zaveri protiv mene sa mojim Music Playerom na mobilnom telefončetu. Imam običaj da dok putujem busom, slušam muzikicu preko mobilnog (Slušalice se podrazumevaju. Zaista je nepodnošljivo slušati kada neko pusti muziku sa mobilnog, a da ne nosi slušalice. Primetila sam da to posebno voli da radi određena, meni ne toliko draga, vrsta ljudi. Šta oni dobijaju time? Ne znam, al' mene više privlači kad me neko ostavi na miru da sama živam u muzici koju volim...). I jutros sam, naravno, ispoštovala običaj. Ali tu su bile i te loše odabrane pesme od gospodina Shuffle-a. A mene iritira da stalno pritiskam ono dugmence za menjanje pesama. Pogotovo kada se nalazim u takvom položaju u busu, da mi malo fali da padnem (Kako je bilo današnjeg jutra. Kako mrzim prepune busiće!!). Jutros sam svo vreme razmišljala šta bih rekla gospodinu ispred mene kada bi se zalepila za njega,
Moji alter egosi ne funkcionišu baš najbolje i noću, tako da sam potpuno propustila pravu suštinu čitave ove priče. Ujutru spavaju, a noću posao rade potpuno pogrešno, bespotrebno se zadržavajući oko sitnica. Spava im se...a i njihovom vlasniku.
Da! Suštinikus! Htela sam da pišem o... Ma, zaboravite, isuviše je dugačko, a vreme leti!
Eto, samo da se pohvalim da imam novi sto za kompi, kul stolicu na točkiće u kojoj se skoro čitavo veče vozam po sobi. I da sam pre unošenja tog stola sama uspela da rastavim ono što je ulazilo u sastav mog kompija, i da sam posle sve sastavila. I tako naučila važne važnosti o svim kablovima koji se tu nalaze. A pored toga, učila sam i ekonomiju preduzeća.
Da, da! Učila sam! Jihaaaaaaaa.
Ma, veselo, nema šta.
'Ajd sad, laku noć. Alter egosi moraju da dođu k sebi. Danas nije bilo popodnevnog spavanjca, koje mi je inače zbilja potrebnjikus. Lady Sugar i Bananica la Cioccolato su danas radili naporno na završavanju mog foruma. I to je još jedna lepa novost koju objavljujem. Uskoro završavam sa forumom. Još samo pravila... Ufff... Najteži deo. Ali, ne obučavam se ja džabe za ekonomistu! A vođenje foruma je isto kao i vođenje nekog preduzeća! Ojhala, ovo će mi odlično sluižiti kao vedžba!
Ihhh, što sam se uživela... Al' dobro, mora se, đasvi mi se....
Nego...da. Laku noć.
6.9.2008
[Vanzemaljci su krivi za sve]
Kućni pritvor, nema šta.
Nakon hladnog grožđa topli čaj sa limunom.
Ne usuđujem se da izađem napolje.
U kosi imam na milione šarenih šnalica (Isuse, blagoslovi Kineze! :D).
Vrućina je kriva za sve.
Ne...vanzemaljci. Indeed.
Zašto Japanci nemaju svoje prodavnice u Srbiji? Mogli bi i oni malo da navrate...
Ako ljudi stavljaju kao znak tri tačke, zašto onda ne stavljaju tri zareza? Ili tri povlake??
Da li je crtani Maruko-chan dobio ime po jednom mom drugaru sa japanskog (Pozdrav, Maru-chaaaaan!! :D) ili je on dobio ime po crtaću?
Odgovore na neka pitanja nikada nećemo saznati...
Kažem ja, vanzemaljci su krivi za sve!!
Nakon hladnog grožđa topli čaj sa limunom.
Ne usuđujem se da izađem napolje.
Ko još pije čaj po ovakvom vremenu? Mada, i nije neki izbor, jer bih umesto njega pila kafu... Ali više volim kafu. Nes sa malo cimeta ili espresso sa 3 kašičice šećera. Užasno mi se jede sladoled od vanile. Inspiracija isparava na ovih 36 °C. Baš sam nameravala da pišem dnevnik jednog mog zamišljenog lika, ali ne znam kako da počnem. Uvek je tako. Kad god treba nešto da pišem nikad ne znam kako ću početi. A znam šta će se desiti. Kao i obično, pišem svoje neke ljubavne maštarije, jer nemam pametnija posla.
I lepo mi je bilo što sam se izdopisivala sa nekim ljudima. Skontala se s nekom rokerkom iz razreda, i čula se sa dve osobe s kojima davno nisam.
I lepo mi je bilo što sam se izdopisivala sa nekim ljudima. Skontala se s nekom rokerkom iz razreda, i čula se sa dve osobe s kojima davno nisam.
U kosi imam na milione šarenih šnalica (Isuse, blagoslovi Kineze! :D).
Izjednačenje između Federera i Noleta. Igraju već ko zna kol'ko dugo, i i dalje 1:1. Mora da je zbog vrućine... Definitivno zbog vrućine...
Vrućina je kriva za sve.
Ne...vanzemaljci. Indeed.
Zašto Japanci nemaju svoje prodavnice u Srbiji? Mogli bi i oni malo da navrate...
Ako ljudi stavljaju kao znak tri tačke, zašto onda ne stavljaju tri zareza? Ili tri povlake??
Da li je crtani Maruko-chan dobio ime po jednom mom drugaru sa japanskog (Pozdrav, Maru-chaaaaan!! :D) ili je on dobio ime po crtaću?
Odgovore na neka pitanja nikada nećemo saznati...
Brata boli uvo. Veseli se, ko zna gde... Juče je u New Now-u polagao ispit iz grafičkih materijala, pa je posle išao na koncert death metal grupe Nile, kaže vraća se u nedelju ili ponedeljak... Ali ko zna, možda i produži svoj boravak. A sa njim i njegov novi prijatelj Fuji. Od kad smo kupili novi ultra-mega-giga kul digitalac ne odvaja se od njega.
Ispostavlja se da ovaj čaj izuzetno prija... Jedva čekam japanski. Nisam te ljude videla dve nedelje, jer nismo imali časove (OH GOD WHY?!?). I jedva čekam da počnem sa učenjem ovih novih predmeta. Istoričar nam je čudan lik. Nemam negativno mišljenje o njemu, ali vidim da je komplikovana osoba. Zanimljivo je što nije kao drugi nastavnici. Nije tako teško sarađivati sa čudacima, jer sam i sama čudak. Samo pametno s takvima...
Ispostavlja se da ovaj čaj izuzetno prija... Jedva čekam japanski. Nisam te ljude videla dve nedelje, jer nismo imali časove (OH GOD WHY?!?). I jedva čekam da počnem sa učenjem ovih novih predmeta. Istoričar nam je čudan lik. Nemam negativno mišljenje o njemu, ali vidim da je komplikovana osoba. Zanimljivo je što nije kao drugi nastavnici. Nije tako teško sarađivati sa čudacima, jer sam i sama čudak. Samo pametno s takvima...
Čitav dan slušam Emilie Autumn, a od srca je preporučujem i ostalima, jer je faca. Nema šta, najviše volim kada je žanr nekog izvođača teško odrediti ili je neodredljiv (Ovo je glupava reč, niti znam da li postoji u rečniku, ali od kad sam je izgovorila, znači da ili postoji ili je sama dodajem.).
Ali čoveče!! BnK, jebote (Sve je objašnjeno u trećem postu.)! Zgodan je (Mada mi se više ne sviđa toliko.)! Pao mi je na pamet kada sam videla sliku jednog japanskog glumca, Kenichija Matsuyame, s kim planiram da imam decu (Ako, ako...). On i BnK imaju identično iste (LOL, ovo glupavo zvuči...) oči! I samo kad bi se tom Japancu malo suzio nos... I kad bi Japanac obrio glavu (Iako je BnK obrio glavu, i dalje sasvim lepo izgleda, mada je mnogo lepši bio sa kosom...da nije obrio glavu, imao bi isto identičnu frizuru kao Japanac.).
Ali čoveče!! BnK, jebote (Sve je objašnjeno u trećem postu.)! Zgodan je (Mada mi se više ne sviđa toliko.)! Pao mi je na pamet kada sam videla sliku jednog japanskog glumca, Kenichija Matsuyame, s kim planiram da imam decu (Ako, ako...). On i BnK imaju identično iste (LOL, ovo glupavo zvuči...) oči! I samo kad bi se tom Japancu malo suzio nos... I kad bi Japanac obrio glavu (Iako je BnK obrio glavu, i dalje sasvim lepo izgleda, mada je mnogo lepši bio sa kosom...da nije obrio glavu, imao bi isto identičnu frizuru kao Japanac.).
Ima i jedan lik iz Kule, Itachi-san (Tako sam ga ja nazvala, jer liči na istoimenog lika iz crtića.), čije dupe mi je malo falilo da zgrabim, jer sam bila tačno iza njega, kada smo se brat i ja, on, i još neki ljudi vraćali sa jedne probe. Pih, kakva sam, ukleta! Obojica imaju dobra dupeta, i obojica imaju devojke! I obojica su malo više (Pa, dobro, 4-5 godina i nije toliko puno kada pogledamo na moju unutrašnjost (Ne mislim na ultrazvuk. Nema ništa simpatično i privlačno kod moje gušterače i debelog creva!) stariji od mene, mrmota im blesavog! Ja sam samo slučajno zarobljena u telu petnaestogodišnjakinje. Mada ne bih volela da sam starija... Zanimljivije je ovako, ljudi mi se dive... :D)
Kažem ja, vanzemaljci su krivi za sve!!
1.8.2008
♫ Bogojevo speed metal ♡
15:15... Neko misli na mene... :D
Sinoć sam bila sa baticom na svirci u Kuli. Koliko ljudi sam tamo videla i upoznala... Nema onog s kim nisam bila. Bila sam sa svima po malo. Kad bi me neko smorio, otišla bih kod nekog drugog i tako redom... Lepo je videti sve te ljude koje dugo nisi video. A imam i dobre šanse za ostvarivanje boljih kontakata sa određenim osobama, s obzirom na pojedine činjenice koje nas povezuju, zbog čega mi je zbilja drago. I, naravno, odmah sam od brata pokupila njihove brojeve telefona. Ovih dana ima da se vidim sa I... N. će mi narezati neki CD... Super.
Ja sam osoba koja prijatelje skuplja k'o...vizit karte, na primer. Ni sama nisam znala da imam baš dobro razvijenu sposobnost prilagođavanja. Zabava je ono što ljude najviše i povezuje. Koncerti obično. Toliko sam ljudi upoznala, da se više ne sećam ni svih imena. Čak sam igrala i uz neki tehno koji je bio posle rokića, sa nekim tipom za koga nisam bila ni sigurna da poznajem... Ili je to bila ta osoba za koju sam mislila da jeste, ili je to bila osoba koja je ličila na nju. Ne znam... Da! Jedan tip me je muvao. A bio je prilično dosadan. Ali dobro, bila sam pristojna i ljubazna. Nisam kučka koja bi tek tako ispalila nekog. Najbolje je sa svima zadržati prijateljske odnose.
I brala sam ruže iz nekog žbunja... Lepe crvene ruže...
Al' što su bendovi bili dosadni. Bilo je i onih koji su dobro svirali, ali niko nije imao pojma da peva. Ali nema veze, igrala sam uz muziku kakva god je bila. A moj brat je bio sa svojom "drugaricom za 'vatanje"... Glupave muške fore. Mada nije ni to toliko loše. Uvek bi trebalo imati nekog ko ne shvata takve stvari toliko ozbiljno, više iz zabave...
I posle smo prespavali kod babe i dede iz Kule, i vraćali se kući po najvećoj vrućini. I pokupio nas je neki old school lik, koji nam je napričao razna svoja zanimljiva iskustva.
I izlepili smo svuda po Kuli i Vrbasu nalepnice "Bogojevo speed metal"... Šta reći...
Sinoć sam bila sa baticom na svirci u Kuli. Koliko ljudi sam tamo videla i upoznala... Nema onog s kim nisam bila. Bila sam sa svima po malo. Kad bi me neko smorio, otišla bih kod nekog drugog i tako redom... Lepo je videti sve te ljude koje dugo nisi video. A imam i dobre šanse za ostvarivanje boljih kontakata sa određenim osobama, s obzirom na pojedine činjenice koje nas povezuju, zbog čega mi je zbilja drago. I, naravno, odmah sam od brata pokupila njihove brojeve telefona. Ovih dana ima da se vidim sa I... N. će mi narezati neki CD... Super.
Ja sam osoba koja prijatelje skuplja k'o...vizit karte, na primer. Ni sama nisam znala da imam baš dobro razvijenu sposobnost prilagođavanja. Zabava je ono što ljude najviše i povezuje. Koncerti obično. Toliko sam ljudi upoznala, da se više ne sećam ni svih imena. Čak sam igrala i uz neki tehno koji je bio posle rokića, sa nekim tipom za koga nisam bila ni sigurna da poznajem... Ili je to bila ta osoba za koju sam mislila da jeste, ili je to bila osoba koja je ličila na nju. Ne znam... Da! Jedan tip me je muvao. A bio je prilično dosadan. Ali dobro, bila sam pristojna i ljubazna. Nisam kučka koja bi tek tako ispalila nekog. Najbolje je sa svima zadržati prijateljske odnose.
I brala sam ruže iz nekog žbunja... Lepe crvene ruže...
Al' što su bendovi bili dosadni. Bilo je i onih koji su dobro svirali, ali niko nije imao pojma da peva. Ali nema veze, igrala sam uz muziku kakva god je bila. A moj brat je bio sa svojom "drugaricom za 'vatanje"... Glupave muške fore. Mada nije ni to toliko loše. Uvek bi trebalo imati nekog ko ne shvata takve stvari toliko ozbiljno, više iz zabave...
I posle smo prespavali kod babe i dede iz Kule, i vraćali se kući po najvećoj vrućini. I pokupio nas je neki old school lik, koji nam je napričao razna svoja zanimljiva iskustva.
I izlepili smo svuda po Kuli i Vrbasu nalepnice "Bogojevo speed metal"... Šta reći...
30.7.2008
.Inertia.
Meni u stvari ova dosada baš prija. U stvari, kad mi već prija ne bih mogla da je nazovem dosadom. Pre bih rekla, samovanje.
Nakon dva dana zezanja sa raznim ljudima, odlučih malo da se povučem. To stalno radim (nakon druženja). Tako se nekad uželim trenutaka samoće i lenčarenja. I ne tako teških misaonih poslova.
Sinoć i danas sam proučavala knjigu Upoznaj sebe od Florens Litauer. Odlična knjiga koja pomaže ljudima da razumeju druge upoznajući se sa sobom. Postoje četiri vrste karaktera: moćni kolerik, omiljeni sangvinik, savršeni melanholik i miran flegmatik U knjizi postoji jedan test ličnosti, u kojem otkrivaš svoj karakter, na osnovu broja izabranih osobina razvrstanih po tipovima navedenih karaktera. Kada sam rešila test, ispostavilo se da imam isti broj osobina i kod flegmatika, i kod melanholika. Tako da sam ja, ukratko, flegmatični melanholik. Flegmatični melanholik koji voli organizaciju, rasporede, tabele, grafikone, kategorizaciju, detalje i sl., ali je isuviše zauzet u lenčarenju da bi išta povodom navedenih pojmova preduzeo. Eto šta učini ovaj raspust... Želim da naučim da pišem levom rukom, da sastavim rečnik svog izražavanja, da već jednom k'o svet sredim sobu (Pa, ona donekle i izgleda sređeno... Jeste da su neke glupave kese razbacane i jednom kutku, a moram i pobacati neke papire koje sam u žurbi za rođendan strpala u jednu fioku, samo da ih gosti ne bi primetili... Nego...kako kese mogu biti glupave?? Silly me...), da uradim...još devet stvari koje su mi sinoć pale na pamet, kojih sad ne mogu da se setim. Toliko ideja mi se vrzma po glavi, a ja ni da mrdnem dupetom i sprovedem ih u delo. Ali povremeno i zapišem nešto što mi padne na pamet u vezi njih. Na primer, ja ne mogu da sastavim taj rečnik, ukoliko prvo ne sastavim svoj plan rada, napravim teze i svrstam ih u grupe. Kod sebe u jednoj žutoj sveščici sa ananasom stoji gomila papirića po kojima sam piskarala sve što mi je palo na pamet u vezi toga. Gomila papirića koja čeka da ja nešto preduzmem sa njima... A kad ću - ko zna... To ni ja sama ne znam.
A šta znam??
Samo znam da želim da ležim, da čitam ili gledam crtaće. A kad mi to dosadi onda ću samo da zatvorim oči i da povedem sebe u obilazak sopstvene imaginacije. Kada mi se bude družilo s nekim, radiću i to, samo ne sada. Ovako baš uživam...
P.S.: Nevezano za inerciju... U nekom sam tripu da skratim šiške. A sasvim sam sigurna da ću to i uraditi. Već sam našla dobar model koji bi mogao da posluži (http://i276.photobucket.com/albums/kk25/PinkuXIchigo/CIMG7296.jpg). Ali nastaviću da tražim još u slučaju da nađem nešto bolje...
Peace! (^_^)Y
Nakon dva dana zezanja sa raznim ljudima, odlučih malo da se povučem. To stalno radim (nakon druženja). Tako se nekad uželim trenutaka samoće i lenčarenja. I ne tako teških misaonih poslova.
Sinoć i danas sam proučavala knjigu Upoznaj sebe od Florens Litauer. Odlična knjiga koja pomaže ljudima da razumeju druge upoznajući se sa sobom. Postoje četiri vrste karaktera: moćni kolerik, omiljeni sangvinik, savršeni melanholik i miran flegmatik U knjizi postoji jedan test ličnosti, u kojem otkrivaš svoj karakter, na osnovu broja izabranih osobina razvrstanih po tipovima navedenih karaktera. Kada sam rešila test, ispostavilo se da imam isti broj osobina i kod flegmatika, i kod melanholika. Tako da sam ja, ukratko, flegmatični melanholik. Flegmatični melanholik koji voli organizaciju, rasporede, tabele, grafikone, kategorizaciju, detalje i sl., ali je isuviše zauzet u lenčarenju da bi išta povodom navedenih pojmova preduzeo. Eto šta učini ovaj raspust... Želim da naučim da pišem levom rukom, da sastavim rečnik svog izražavanja, da već jednom k'o svet sredim sobu (Pa, ona donekle i izgleda sređeno... Jeste da su neke glupave kese razbacane i jednom kutku, a moram i pobacati neke papire koje sam u žurbi za rođendan strpala u jednu fioku, samo da ih gosti ne bi primetili... Nego...kako kese mogu biti glupave?? Silly me...), da uradim...još devet stvari koje su mi sinoć pale na pamet, kojih sad ne mogu da se setim. Toliko ideja mi se vrzma po glavi, a ja ni da mrdnem dupetom i sprovedem ih u delo. Ali povremeno i zapišem nešto što mi padne na pamet u vezi njih. Na primer, ja ne mogu da sastavim taj rečnik, ukoliko prvo ne sastavim svoj plan rada, napravim teze i svrstam ih u grupe. Kod sebe u jednoj žutoj sveščici sa ananasom stoji gomila papirića po kojima sam piskarala sve što mi je palo na pamet u vezi toga. Gomila papirića koja čeka da ja nešto preduzmem sa njima... A kad ću - ko zna... To ni ja sama ne znam.
A šta znam??
Samo znam da želim da ležim, da čitam ili gledam crtaće. A kad mi to dosadi onda ću samo da zatvorim oči i da povedem sebe u obilazak sopstvene imaginacije. Kada mi se bude družilo s nekim, radiću i to, samo ne sada. Ovako baš uživam...
P.S.: Nevezano za inerciju... U nekom sam tripu da skratim šiške. A sasvim sam sigurna da ću to i uraditi. Već sam našla dobar model koji bi mogao da posluži (http://i276.photobucket.com/albums/kk25/PinkuXIchigo/CIMG7296.jpg). Ali nastaviću da tražim još u slučaju da nađem nešto bolje...
Peace! (^_^)Y
24.7.2008
Boredom
Ufff... Kladim se da će mi ovo leto biti još i najdosadnije. Ništa se ne dešava. Baš ništa... Sad mi dođe da se usudim da kažem da mi je žao što ne idem u školu, pa da bar učim nešto. Ali ne, svaki dan mi je bukvalno isti. Ustanem u 11 sati, odem u radnju ako je neophodno, jedem, radim nešto na kompjuteru (obično visim na internetu), ručam, radim nešto što spada pod listu mojih hobija (internet, pisanje, crtanje, itd.), oko 7 ili 8 možda odem do grada, ako ne to, onda izađem u dvorište, pijem kafu i gubim vreme. Onda večeram i ponovo odem za komp. Uveče obično skidam novu muziku, pišem, crtam ili gledam crtaće. Zaspim oko ponoći, u 1 ili u 2. Kako kad...
Sad je 17:47 i obavila sam sve navedeno što je trebalo za jutro i posle podne. Ali sam jedva stigla, jer sam morala da zamenjujem mamu u nekim kućnim poslovima, jer danas radi ceo dan. A mislila sam da zovem Lj., pa da se malo zezamo. A sad vidim da nemam vremena za to, jer moram i sudove prati, pa onda kad dođe mama, družiti se i s njom.
Ovo buđavo vreme mi smanjuje volju za bilo šta zanimljivo skoro do nule. Volela bih da se događa nešto zanimljivo. Ali i ovako mi je dobro, sasvim je stabilno.
ALI DOSADNO!!!
Ali mi se dopada...
Imam dovoljno zanimljive ideje koje bi me zabavile. Uvek imam o čemu da pišem ili o čemu da razmišljam. Misaoni poslovi su mi još i najzanimljivija dnevna aktivnost. Volela bih još i da me plaćaju dok mislim...
Jedva čekam srednju školu. Onda ću upoznati mnoge različite ljude.
Trenutno, jedina stvar koju učim je japanski. I ide mi sasvim odlično. Još uvek najbolje znam u tom društvu. Ali ima, ja mislim, još dve osobe koje vole da uče. Potrudiću se da me ne prestignu.
Uskoro će i moj 15. rođendan... Tačnije, sutra. Ali ga slavim u subotu. Rođendan obično slavim u krugu porodice. Ne volim žurke. Obično uvek dođu i rođaci. Pokloni su jednostavni, ali za mene i najbolji. Uvek mi daju novac, pa ja kupim ono što meni padne na pamet. Za ovaj rođendan ne znam šta hoću, jer sam uspela da kupim sve ono što mi je trebalo. Samo znam da hoću da prefarbam ovu crvenu, jer mi se već isprala, i da izvučem neke druge pramenove, jer su me žuti smorili. Za boju ću se već odlučiti... I možda kupim memoriju za mobilni od 1 GB...možda. Odeća me i ne interesuje toliko, ali pretpostavljam da ću na kraju potrošiti novac na nju, jer nemam druge ideje. Na odeću, i čašćavanje sebe i drugih.
Ja ne umem da čuvam novac...
Čoveče, what a boredom...
P.S.: A mogla bih da kupim i knjige...
3.7.2008
UNTITLED.
Uhvati me neko glupo raspoloženje... Neka praznina. Inspiracija - nula. Volja - nula. Rekoh sebi ujutru: "Biću odlučna u svojoj odluci!" kada sam razmišljala da ponovo počnem (po ko zna koji put) sa vežbanjem gitare. Ma kakvi... Sela ja onda oko 4 napolje na stolicu u bašti i počela... Par pokreta prstiju, par trzaja žice... Jebeni insekt mi sleće na ruku i nervira me. Još malo trzaja... Svrbi me noga...ili ruka. I nos. Ne znam... A keva nije došla da mi pravi društvo. Kako nemam strpljenja za neke sitnice... A volela bih da znam da sviram gitaru. U stvari, to nije volja, to je želja. Jer neću da budem ni u jednom bendu. Bila sam u nekoliko i brzo otišla, jer nisam bila zadovoljna. Nije bilo onako kako sam ja očekivala. A neće ni biti, jer ja to ne umem da objasnim. A i sve ću smoriti svojim zahtevima, u to sam sigurna... Radije bih da budem u svom, one-man bendu. Jer, sama najbolje znam šta želim.
Ne umem da radim sa drugima. Uvek previše očekujem i od sebe, i od drugih. A pogotovo od drugih. I umem biti takav kritičar i cepidlaka. Da, da, mora sve biti po mom...ali to nije moguće.
UNTITLED.
Sometimes I do not need a friend,
I wanna live without you...
Living in this hole of filthy lies...
Like I care...
Listen to the silence in my empty mind...
All unspoken words.
Going around not knowing why...
Trapped in a box of my consciousness,
I'd...
Rather forget everything I had.
Nothing to lose, nothing to regret.
Inside my soul my thoughts are
everything that's left of...
It's really nothing important actually.
Where to go? What to be?
What to feel? What to see?
I'm not a soul nor any other...
Oh, I don't know what.
All of my feelings have gone...
I'm just wasting time walking nowhere...
As if you care...
Waiting for next chance, next way...
Just waiting every day.
I vidite kako suckujem u poeziji kad nemam inspiracije... No fucking way... Pa dobro, sutra će biti bolje. Sad samo čekam da mi dođe Kevinko...
Ali bitno je da sam lepo sanjala.
Ne umem da radim sa drugima. Uvek previše očekujem i od sebe, i od drugih. A pogotovo od drugih. I umem biti takav kritičar i cepidlaka. Da, da, mora sve biti po mom...ali to nije moguće.
UNTITLED.
Sometimes I do not need a friend,
I wanna live without you...
Living in this hole of filthy lies...
Like I care...
Listen to the silence in my empty mind...
All unspoken words.
Going around not knowing why...
Trapped in a box of my consciousness,
I'd...
Rather forget everything I had.
Nothing to lose, nothing to regret.
Inside my soul my thoughts are
everything that's left of...
It's really nothing important actually.
Where to go? What to be?
What to feel? What to see?
I'm not a soul nor any other...
Oh, I don't know what.
All of my feelings have gone...
I'm just wasting time walking nowhere...
As if you care...
Waiting for next chance, next way...
Just waiting every day.
I vidite kako suckujem u poeziji kad nemam inspiracije... No fucking way... Pa dobro, sutra će biti bolje. Sad samo čekam da mi dođe Kevinko...
Ali bitno je da sam lepo sanjala.
29.6.2008
Friend
I dalje razmišljam o promeni frizure. Možda to i uradim, za svoj rođendan. A rođendan se bliži... Skoro mesec dana... Tačnije, 26 dana.
I ovih dana, kad sam sama sa sobom, prelazim iz faze u fazu skroz buđavih raspoloženja koja ne mogu da objasnim. I shvatam da mi nešto fali. To jest, neko. Ja sam osoba koja ima veoma malo prijatelja. U stvari, imam samo jednog. Ostale bih nazvala samo poznanicima. Na koje ću, naravno, potpuno zaboraviti tokom ovog rasputa i kad krenem u srednju školu. Dakle, oni se ne računaju. Oni su prolaznici koji, kad se sretnemo, učine moje lice nasmejanijim nego inače, a kad se raziđemo...pa, kad se raziđemo, raziđemo se i nastavljamo sa svojim uobičajenim životnim aktivnostima, šta drugo da se kaže... Tako da sam ja, praktično, LONER. Zarobljena u sopstvenim mislima, željama i ciljevima. Ali optimistični loner koji teži ka boljem. I koji se nada da će bolje i dobiti jer smatra da to zaslužuje. I obično se užasno smorim kad Kevin ne može u grad ili kad nije u mogućnosti da se vidi sa mnom tog dana. I onda zovem brata. I ići ću jednom s njim na bazen i s njegovom najboljom drugaricom. By the way, njegovi prijatelji su super. Svi su tako fini i pošteni. I opušteni, i uvek raspoloženi za druženje. I dobri prema meni. I njegova devojka je super osoba, volela bih da je bolje upoznam. Ali je šteta što živi u Inđiji, koja je...ne znam ni ja kol'ko udaljena od ove rupe. Ukratko, za njegove prijatelje (bar za one bliže), mogu reći da su 100% ljudska bića (u metaforičnom smislu). I da meni baš takve osobe odgovaraju. Meni, iskreno da kažem, treba neko par godina stariji. Neko na mom inteligentnom nivou (mislim da se to tako kaže). Jer se inače i češće družim sa starijim osobama. Često sam se kao mala selila i nisam imala prilike za neke posebne prijatelje, pa sam se najviše družila sa bratom. On i ja imamo zaista super i jedinstven odnos. Nikad se nismo potukli (onako za ozbiljno), kao što neki rade. I nikad se nismo nešto ozbiljno posvađali. Obično su to bili neki egocentrični ili sebični ispadi, s jedne ili s druge strane. Ali, i mi smo samo obični ljudi... I dosta me je vodio na svirke, i dosta upoznavao sa svojim prijateljima. I često me je hvalio njima, zbog nekih mojih kvaliteta. I neki su me zgotivili, sa njima i dan danas volim da se sretnem i da popričamo. Takođe nekad volim da sednem sa kevom, kad njoj dođu neki prijatelji, i uz kaficu slušam šta one pričaju, pretvorim se u uvo, i ja dobacim nešto, kad imam šta da komentarišem, i bude baš zabavno.
Takođe mi se dopadaju i neki ljudi koje znam, ovako, sa interneta. Ima jedan lik iz BG-a koji je takva dobrica i stvarno super drugar, koji mi šalje kilometarske poruke, i zaista volim da se dopisujem sa njim :D Onda, tu su i neki blogeri koje, doduše, ne poznajem mnogo, ali po postovima vidim kakvi su ljudi... To je skoro čitava lista ovih mojih blog prijatelja. I skoro svi su mi zasita cool ljudi i sa većinom, koliko se meni čini, delim ista mišljenja oko nekih stvari, and I like it, very, very much. :DD
Ufff, i eto mene opet u tom glupom raspoloženju, just great... Mora da sam neke smorila svojim ponovnim žalopojkama, ali...u stvari, nemam pojma šta ću tu da napišem. Sutra imam čas japanskog. I jedva čekam sutra i zbog toga što ću se videti sa svim tim ljudima (ijao, taj lik što nam predaje je zaaaista kul!!), i zbog toga što ću sutra unapred naučiti nešto iz tog krasnog jezika, i što ću ih opet zadiviti svojim znanjem, i što ću naučiti još po nešto zanimljivo... Kako je divno učiti nešto što zaista želiš da učiš! :DD I tad mnogo lakše naučiš, kol'ko ja primetih. Ali ima jedan lik što nema pojma, oj, Isuseeee... Stalno zaboravlja da dodaje neke rečenične članove. Da mu ja predajem, ja bih pored njega totalno pukla s živcima....
I danas sam čitala Hamleta. I imitirala likove smešnim glasovima i zasmehivala (xD) sve oko sebe. I, eto, kako se k'o smrt dosadne Šekspirove drame mogu učiniti zanimljivijim. Ali stvaaaarno želim da budem voice actor!!! xDD
I jela sam roštilj. Fenomenalan roštilj, kakav samo moj ćalac može napraviti. Probala sam i pečurke na roštilju. Dopale su mi se. Sa nama su bili i naša nerođena braća, i bratova devojka. Bilo je simply fabulous.
I, dok sam bila u gradu, uslikala sam WC šolju koju sam videla kod jednog kontejnera. GENIJALNO :DD. Zbilja indeed.
26.6.2008
It gives me a headache★
U nekom sam tripu menjanja frizure. Smorila me ova. Mislim, ne znam, ne volim mnogo svoju kosu... U stvari, ne volim kad je jednostavna. Trenutno izgleda prilično obično. Imam kratak grimizni paž, sa blanširanim plavim pramenovima na šiškama. Heh. Sad biste vi rekli da uopšte ne izgleda obično, ali, verujte mi, imala sam i bolje. Prvi put kad sam se ošišala posle one dosadne duge kose, frizura mi je bila super-kul. I asimetrična. Jedan deo je bio kratak, tako do uveta, a drugi je bio duži, do brade. I sva čupava. I imala sam jedan kul gel, Goldwellov Freeze Pudding, koji zaista dobro učvršćuje kosu. Ali ima jednu manu - košta PROKLETIH 500 DINARA!!! Isuse... Što je zbilja zastrašujuća cena za moj novčanik. Mnogo sam volela taj friz. U novembru sam se ponovo ošišala, i tada mi je kosa bila ujednačena. Onda sam se u februaru ošišala skroz na kratko. A onda... Onda sam tako puštala kosu i...pa još uvek je nisam ni takla, sem što sam se za maturu ofarbala. I sad mi je nekako dosadna!! U stvari, to mogu reći za trenutno sranje...hoću reći, stanje moje kose. IT IS OUTRAGEOUSLY BORING. Volela bih da imam kraću, čupavu kosu, a da od dole viri nekoliko dugih pramenova. A tako mi se vraća na onaj super-kul friz od prošlog letaaaa... Ali moram da se strpim da mi poraste, pa da napravim friz kakav sam želela! Ali to je prilično sjebano, jer ja sam veoma nestrpljiva osoba, i kratkih živaca za sitnice. Čekajte malo, da li sam ja to svoju velikocenjenu kosu nazvala sitnicom? Ovo je apsurdno!! Kako sam mogla?! Nevermind... Ali ono dobro što sadrži moja kosa, jeste neverovatan talenat da se lako i lepo oblikuje. Ali treba kupiti geeeeeeeel... Treba baciti dragocenih 500 dindžiiiiiii... Ma, SCREW RULES, I HAVE MONEY!!! Hoću reći... SCREW MONEY, I HAVE RULES!!!...ovaj, GREEN HAIR!!!! Ovaj... MA, ZABORAVI!!!! Ali mi nikako ne pada na pamet da se farbam u zeleno. Mrzim zelenu. Volela bih ljubičastu...onu svetliju nijansu, iz koje se malo nazire pink. Ili skerletnu. Ili žutu. Ili crnu, sa belim pramenovima. Ili onu bisernu plavu sa roze ili plavim pramenovima. To su moje omiljene boje kose. U svakom slučaju, razmisliću. Ali mi se mnogo dopada činjenica što sam dovoljno matora da se farbam, tako da mogu eksperimentisati sa svim ovim bojama. Znam, znam, farba uništava kosu... Ali ko ga jebe... SCREW RULES, I HAVE A GREEN HAIR!!!!
I šta ja to čujem? Je l' se to neko žalio na moje psovanje?! Šta da Vam kažem, poštovani gospodine, ili ne čitajte moj blog ili psovke prosto zaobilazite ili stvarajte od njih reči koje se Vama više sviđaju... IMA LI NEKO JOŠ PRIMEDBI?!? Ovo je MOJ blog, i valjda ja odlučujem kako ću u njemu da se izražavam... Ljudi, ne radite mi ovo, umem biti užasno ljuta kada mi neko govori šta da radim, a pogotovo kada to podrazumeva menjanje nekih mojih osobina, načina izražavanja, koliko fizičkog, toliko i psihičkog. Toliko o tome... Moram li još da objašnjavam?!
Konačno sam predala i tu famoznu listu želja. Ne brinem se mnogo, jer znam da ću upisati ono što sam stavila na prvo mesto. Ili bar ono što sam stavila za prvih 5, 'ajde da ne preterujem... I šta još ima zanimljivo ovih dana? Da, išla sam sinoć u 22 sa Kevinom da se vozamo rolerima. Vozale smo se do ponoći, a onda odsedih malo kod nje, pa se vratih kući. Uopšte nisam crkla, niti me bole mišići. Mada bih volela da me bole, čisto da bih bila sigurna koliko sam napora uložila. Ali me ne bole... And I don't like that. Volim kada se bavim nekom fizičkom aktivnošću, i kad totalitarno CRKNEM od umora. To me dosta smiruje, i onda me baš ništa ne može iznervirati...
By the way, kome je trenutno dosadno koliko i meni?
Volela bih da se i danas vozam...
Nego, da vam se još malo žalim na svoju kosu, it's kinda fun... :D Nervira me takođe što moja kosa nema nikakav poseban oblik. Nije ni ravna, ni kovrdžava. I jako je gusta. I šiške su mi glupave. Kada bi ih pustila, padale bi mi preko očiju, a to je od njih, koliko se meni čini, prilično nepravedno. Ja se toliko trudim oko svoje frizure, a one to ne cene. I obrve su mi ravne (ne 'ravne' kao glupave, već po obliku ravne), a leva mi je malo tanja od desne... Iako ih zaista redovno oblikujem, što je za pohvale :DD.
Ok, stvarno moram da prestanem smarati ovoliko. Kladim se da su vam usta došla do poda koliko ste se smorili čitajući moje "elegije" o mojoj kosi...
Nego, još samo nešto da pitam... Da li i vi imate naviku da menjate reči dok pišete nešto, ukoliko vam se one estetski ne dopadaju? Ja to redovno radim. Ne mislim na ono premeštanje ili menjanje slova, menjam reči dokle god su one gramatički ispravne... Na primer, ime Grey može se pisati kao Gray, ili kao Grey. A meni se više dopada da stavljam 'E', jer mi reč tako lepše izgleda... Ili, ako mi se reči ne dopadaju ni estetski, ni po izgovoru, ja ili tražim sinonime, ili se trudim da ne dođe prilika da ih izgovorim. Pa, mislim stvarno, ko još voli reč 'DIMNJAK'?!? Ili ime RADOJKA?!?!? Isuse, ovi Srbi nekad umeju da izmisle stvarno glupave reči...
Anyway, ja zbilja ne bih volela da se zabavljam sa dečkom koji ima, po meni, ružno ime. Džabe bi mu bio i savršen izgled i pamet, kad mu je ružno ime.... Al' ako baš ne bih mogla da odolim, izmislila bih mu neki nadimak... Zamislite ono, situaciju:
- Zdravo, moje ime je *stavite ovde bilo kakvo ime koje vi smatrate glupavim*.
- Drago mi je. A da li mogu da te zovem *stavite ovde bilo kakvo ime koje se vama dopada*?
Ili ovo:
- Zdravo, moje ime je *stavite ovde bilo kakvo ime koje vi smatrate glupavim*.
- MUAHAHAHAHAHAHA!!!!!!!
Muahahahaha... Kako bezobrazno. I nepošteno. A ja nisam takva, zato radije biram izbegavanje zabavljanja sa svim Jerotijima, Radomirima, Jaroslavima, Lignjoslavima (xD), Čedomirima, Živanima...i da ne nabrajam. Umem i ja biti đubre. Ali jako volim neobična imena. Ja bih volela svoje dete da nazovem Daichi, ako je muško, ili Višnja, ako je žensko. Znam da će se ova imeta promeniti, ali ću sigurno izabrati neko neobično. Keke...
Jaa ne.
I šta ja to čujem? Je l' se to neko žalio na moje psovanje?! Šta da Vam kažem, poštovani gospodine, ili ne čitajte moj blog ili psovke prosto zaobilazite ili stvarajte od njih reči koje se Vama više sviđaju... IMA LI NEKO JOŠ PRIMEDBI?!? Ovo je MOJ blog, i valjda ja odlučujem kako ću u njemu da se izražavam... Ljudi, ne radite mi ovo, umem biti užasno ljuta kada mi neko govori šta da radim, a pogotovo kada to podrazumeva menjanje nekih mojih osobina, načina izražavanja, koliko fizičkog, toliko i psihičkog. Toliko o tome... Moram li još da objašnjavam?!
Konačno sam predala i tu famoznu listu želja. Ne brinem se mnogo, jer znam da ću upisati ono što sam stavila na prvo mesto. Ili bar ono što sam stavila za prvih 5, 'ajde da ne preterujem... I šta još ima zanimljivo ovih dana? Da, išla sam sinoć u 22 sa Kevinom da se vozamo rolerima. Vozale smo se do ponoći, a onda odsedih malo kod nje, pa se vratih kući. Uopšte nisam crkla, niti me bole mišići. Mada bih volela da me bole, čisto da bih bila sigurna koliko sam napora uložila. Ali me ne bole... And I don't like that. Volim kada se bavim nekom fizičkom aktivnošću, i kad totalitarno CRKNEM od umora. To me dosta smiruje, i onda me baš ništa ne može iznervirati...
By the way, kome je trenutno dosadno koliko i meni?
Volela bih da se i danas vozam...
Nego, da vam se još malo žalim na svoju kosu, it's kinda fun... :D Nervira me takođe što moja kosa nema nikakav poseban oblik. Nije ni ravna, ni kovrdžava. I jako je gusta. I šiške su mi glupave. Kada bi ih pustila, padale bi mi preko očiju, a to je od njih, koliko se meni čini, prilično nepravedno. Ja se toliko trudim oko svoje frizure, a one to ne cene. I obrve su mi ravne (ne 'ravne' kao glupave, već po obliku ravne), a leva mi je malo tanja od desne... Iako ih zaista redovno oblikujem, što je za pohvale :DD.
Ok, stvarno moram da prestanem smarati ovoliko. Kladim se da su vam usta došla do poda koliko ste se smorili čitajući moje "elegije" o mojoj kosi...
Nego, još samo nešto da pitam... Da li i vi imate naviku da menjate reči dok pišete nešto, ukoliko vam se one estetski ne dopadaju? Ja to redovno radim. Ne mislim na ono premeštanje ili menjanje slova, menjam reči dokle god su one gramatički ispravne... Na primer, ime Grey može se pisati kao Gray, ili kao Grey. A meni se više dopada da stavljam 'E', jer mi reč tako lepše izgleda... Ili, ako mi se reči ne dopadaju ni estetski, ni po izgovoru, ja ili tražim sinonime, ili se trudim da ne dođe prilika da ih izgovorim. Pa, mislim stvarno, ko još voli reč 'DIMNJAK'?!? Ili ime RADOJKA?!?!? Isuse, ovi Srbi nekad umeju da izmisle stvarno glupave reči...
Anyway, ja zbilja ne bih volela da se zabavljam sa dečkom koji ima, po meni, ružno ime. Džabe bi mu bio i savršen izgled i pamet, kad mu je ružno ime.... Al' ako baš ne bih mogla da odolim, izmislila bih mu neki nadimak... Zamislite ono, situaciju:
- Zdravo, moje ime je *stavite ovde bilo kakvo ime koje vi smatrate glupavim*.
- Drago mi je. A da li mogu da te zovem *stavite ovde bilo kakvo ime koje se vama dopada*?
Ili ovo:
- Zdravo, moje ime je *stavite ovde bilo kakvo ime koje vi smatrate glupavim*.
- MUAHAHAHAHAHAHA!!!!!!!
Muahahahaha... Kako bezobrazno. I nepošteno. A ja nisam takva, zato radije biram izbegavanje zabavljanja sa svim Jerotijima, Radomirima, Jaroslavima, Lignjoslavima (xD), Čedomirima, Živanima...i da ne nabrajam. Umem i ja biti đubre. Ali jako volim neobična imena. Ja bih volela svoje dete da nazovem Daichi, ako je muško, ili Višnja, ako je žensko. Znam da će se ova imeta promeniti, ali ću sigurno izabrati neko neobično. Keke...
Jaa ne.
19.6.2008
no inspirazzione.
Ooo, pa zdravo živo, blogerčići!
Nisam pisala nekoliko dana i već sam se uželela... Nemam ništa posebno da pišem. Bio je i taj prijemni. Srpski je bio lak, pa verujem da ću osvojiti oko 18 bodova. Ali je matematikovanje bilo teško...inače znam matematikus, ali sam se zajebala na prijemnom... Zadaci su bili teški, niti je bilo dovoljno vremena. valjda ću osvojiti 15 poena. Rešenja su izašla na internetu, ali se ne usuđujem da ih pogledam. Računam na to da će sniziti kriterijume za upisivanje, uzimajući u obzir činjenicu da smo glupa generacija :D.
Kupila sam (konačno) štampač, skener i fotokoper (3 u 1), i (konačno) novi mobilni. Nokia 7373. Pravi ženski telefončić. Roze boje :DD. I danas sam poskidala nove teme, još trebam da kupim memoriju.
http://i276.photobucket.com/albums/kk25/PinkuXIchigo/nokia-7373.jpg
I kao što već rekoh, nemam šta da pišem. Sad idem po tu memorijitsu. I vruće mi je. Verovatno ću uzeti haljinu.
Pa...vi'imo se. Ja ne.
Nisam pisala nekoliko dana i već sam se uželela... Nemam ništa posebno da pišem. Bio je i taj prijemni. Srpski je bio lak, pa verujem da ću osvojiti oko 18 bodova. Ali je matematikovanje bilo teško...inače znam matematikus, ali sam se zajebala na prijemnom... Zadaci su bili teški, niti je bilo dovoljno vremena. valjda ću osvojiti 15 poena. Rešenja su izašla na internetu, ali se ne usuđujem da ih pogledam. Računam na to da će sniziti kriterijume za upisivanje, uzimajući u obzir činjenicu da smo glupa generacija :D.
Kupila sam (konačno) štampač, skener i fotokoper (3 u 1), i (konačno) novi mobilni. Nokia 7373. Pravi ženski telefončić. Roze boje :DD. I danas sam poskidala nove teme, još trebam da kupim memoriju.
http://i276.photobucket.com/albums/kk25/PinkuXIchigo/nokia-7373.jpg
I kao što već rekoh, nemam šta da pišem. Sad idem po tu memorijitsu. I vruće mi je. Verovatno ću uzeti haljinu.
Pa...vi'imo se. Ja ne.
15.6.2008
.Creeps.
Isuse. I am completely freaked out. I istovremeno iskusnija nekim delom. I Isuse, hvala ti što si me pogledao u tom trenutku.
Evo šta bi... Kevin i ja idemo, as usually, na, I don't think it will be ever again, naše mesto - na železničku stanicu, da tamo malo "visimo" i pričamo. Noću. Onuda često prolazimo kad izlazimo. But I don't think we will ever do that anymore. I tamo mi sad sedimo, pričamo i zajebavamo se...obično o dvojici anime likova na koje balavimo (I know, koji nou lajferi, al' svako u životu ima neku opsesiju... :D), hehe... I vidimo ga opet. Da, nekog tipa. Bolesnog tipa. Pretpostavljamo, žešći narkos i pušiona, prs'o s mozgom totalitarno. Ide, duva i priča sam sa sobom. A mi, k'o debili samo zurimo. On ode iza ćoška, mada mislim da je tamo stajao neko vreme, jer je pre toga zaustavio pogled na nama. Mi odlučimo da što pre odjebemo, da ne bi došlo do nečeg scary i creepy. To i učinimo. I tako, ubrzamo korak, i svo vreme govorimo nešto u stilu "shit, this guy gives me the creeps". I, jebem ti paradajz, dođemo mi do trećeg ćoška, kad ono - taj ludak. JEBOTE. Baš sam imala predosećaj da ćemo ga ponovo sresti, baš na tom mestu. Nismo dugo gledale u njega (koji bi bolid ostao i zureo u tu nesreću, Isuse?!), već smo bez razmišljanja odlučile da krenemo pravo, putem, gde je svetlije. Kevin se, kad smo se još udaljile, sagne da "veže pertlu", to jest, da vidi je li tip i dalje tamo. A on, stoji i gleda. Ubrzasmo korak i utekosmo dalje u grad, među ljude.
ISUSE. Još uvek sam totalno FREAKED OUT. Isus nam se, za divno čudo, smilovao. Moglo je biti i gore. Srećom, nije. Kada sam došla kući, pred kevom sam se ponašala opušteno, kao da ništa nije bilo. O ovome joj neću govoriti. Pogotovo ne, jer bi tako samo dovela sebe u nevolju. Već mi je govorila da ne smem da se krećem po takvim mestima noću. A ja sam, kao što bi, verujem, većina buntovnih tinejdžera uradila (znate onaj stav - "Baš me briga, ja znam da do toga i toga neće doći, blablabla..."), slušala only me, myself and I. Ne mogu za sebe reći da sam neki buntovnik, mada ne mogu reći ni da sam neki "papučar" što se tiče slušanja nekog. Umem i ja da se opustim, a to je, za čoveka u mojim godinama, ja mislim, normalno. Tako da ima i gorih od mene, and that's for sure. So, bolje da ovo ostane samo među nama.
I mogu zahvaliti my little friend i njenoj hrabrosti. Ona će se, bez obzira koliko se obe osećale izbezumljeno i šokirano, potruditi da se reši napetosti svojim duhovitim dosetkama. Ne mogu sebe nazvati pičkom, ali mogu reći da se užasno bojim zlih ljudi i ludaka. A to je normalno. Ko se njih ne boji? (osim njih samih, mada ko će njih znati...iskreno da kažem, ja neću, niti želim.) Mada, s obzirom kol'ko sam introvertna i koliko mnogo razmišljam o raznim stvarima, mene stvari više pogađaju i lako umem da se uznemirim. Ali se trudim da ostanem pribrana, da neko ne posumnja.
Još uvek osećam srce kako mi lupa, i isti sjaj u očima... Ne želim više ići na to mesto ever again. Tip me je istraumirao, definitivno. U stvari, ne želim više ni da idem na bilo koja druga mesta gde slabo ima ljudi. Mislim da će me isti osećaj pratiti kada (ako, a znam da hoću, jer to je železnička stanica, a ljudi pututju...) budem prolazila tamo. It will never be the same again... Umem biti užasno paranoična. Ili je to samo moja opreznost, nisam sigurna. Mislim da ću o ovome dosta dugo razmišljati kad legnem da spavam i zato ne želim da spavam. Nekad bih baš volela da umem da zaspim tako brzo kao moj ćale, na primer. Ne želim da imam noćne more zbog ovog lika... Zašto imam glupavu tendenciju da preterano analiziram nešto? Da toga nema, zaspala bih bez problema. Možda bih trebala više da se opustim... Dosta puta mi to ljudi govore, jer sam, kako da kažem, "paljevina" od osobe... Stvari shavatm ozbiljno...I sad offtopicujem, što je verovatno posledica te proklete izbezumljenosti, koja me tera da razmišljam ubrzano, o nekim glupostima, samo da bih odvratila misli od činjenica. Oh god, make it stop... I, vidite, ne mogu da se odlučim... Da li je bolje da razmišljam o kompletnim glupostima ili o činjenicama? Sad mi vi recite... Oh, Jesus... I pretpostavljam da ću, kad bih pokušala da sanjarim, izmisliti neku situaciju o sretanju jezivih ljudi i zlostavljanju... I don't wanna think about that, ali me nešto tera da to baš uporno radim. Trebalo bih da pustim muziku i da se opustim... I da razgledam neki novi program što sam skinula...
Ali mene će misli i dalje progoniti...
Isuse, ja mislim da preterujem. Pogotovo s ovim glupim rečima, k'o da su iz nekog dramatičnog filma... Mislim, nije se baš ništa desilo, a pišem k'o da sam upravo silovana...
Pa, mentalno, jesam...
Oh god, WOULD YOU SHUT UP ALREADY?!?
Glupi mozak, umukni već jednom.
Moj alter-ego me progoni. U stvari, ima ih četiri... Marilyn, Mana, Neko i Yun. Ko njih jebe, stvarno...
Get out of my head,
Get out of my head,
Get out of my head,
Get out of my head,
Get out of my head.
Ali, naučile smo lekciju. A to savetujem i drugima, svojim vršnjacima, koji možda odbijaju da slušaju svoje roditelje kod nekih stvari - slušajte svoje roditelje, pizda vam materina, jer biste inače sretali ovakve ludake, a možda i gore, i možda bi vam se desilo još gore od samog zurenja, sunce vam vaše!! Slušajte ih, uvek, jer oni su, verujte mi, zaista u pravu (osim ako nemate neke abusive roditelje koji su možda ti ludaci (ovime ne nameravam da uvredim nikog, samo ljudima dajem do znanja da je na svetu sve moguće)). I kad vam kažu da nešto ne sme, onda ne sme (sve dok nije neka glupost, ali dobro, nemojte me shvatati bukvalno...). Jer, nekad je stvarno bolje ne učiti na svojim greškama. Ali samo u određenim situacijama.
I da - NIKADA ne idite mračnim mestima po mraku. Pizda vam materina. :D
Evo šta bi... Kevin i ja idemo, as usually, na, I don't think it will be ever again, naše mesto - na železničku stanicu, da tamo malo "visimo" i pričamo. Noću. Onuda često prolazimo kad izlazimo. But I don't think we will ever do that anymore. I tamo mi sad sedimo, pričamo i zajebavamo se...obično o dvojici anime likova na koje balavimo (I know, koji nou lajferi, al' svako u životu ima neku opsesiju... :D), hehe... I vidimo ga opet. Da, nekog tipa. Bolesnog tipa. Pretpostavljamo, žešći narkos i pušiona, prs'o s mozgom totalitarno. Ide, duva i priča sam sa sobom. A mi, k'o debili samo zurimo. On ode iza ćoška, mada mislim da je tamo stajao neko vreme, jer je pre toga zaustavio pogled na nama. Mi odlučimo da što pre odjebemo, da ne bi došlo do nečeg scary i creepy. To i učinimo. I tako, ubrzamo korak, i svo vreme govorimo nešto u stilu "shit, this guy gives me the creeps". I, jebem ti paradajz, dođemo mi do trećeg ćoška, kad ono - taj ludak. JEBOTE. Baš sam imala predosećaj da ćemo ga ponovo sresti, baš na tom mestu. Nismo dugo gledale u njega (koji bi bolid ostao i zureo u tu nesreću, Isuse?!), već smo bez razmišljanja odlučile da krenemo pravo, putem, gde je svetlije. Kevin se, kad smo se još udaljile, sagne da "veže pertlu", to jest, da vidi je li tip i dalje tamo. A on, stoji i gleda. Ubrzasmo korak i utekosmo dalje u grad, među ljude.
ISUSE. Još uvek sam totalno FREAKED OUT. Isus nam se, za divno čudo, smilovao. Moglo je biti i gore. Srećom, nije. Kada sam došla kući, pred kevom sam se ponašala opušteno, kao da ništa nije bilo. O ovome joj neću govoriti. Pogotovo ne, jer bi tako samo dovela sebe u nevolju. Već mi je govorila da ne smem da se krećem po takvim mestima noću. A ja sam, kao što bi, verujem, većina buntovnih tinejdžera uradila (znate onaj stav - "Baš me briga, ja znam da do toga i toga neće doći, blablabla..."), slušala only me, myself and I. Ne mogu za sebe reći da sam neki buntovnik, mada ne mogu reći ni da sam neki "papučar" što se tiče slušanja nekog. Umem i ja da se opustim, a to je, za čoveka u mojim godinama, ja mislim, normalno. Tako da ima i gorih od mene, and that's for sure. So, bolje da ovo ostane samo među nama.
I mogu zahvaliti my little friend i njenoj hrabrosti. Ona će se, bez obzira koliko se obe osećale izbezumljeno i šokirano, potruditi da se reši napetosti svojim duhovitim dosetkama. Ne mogu sebe nazvati pičkom, ali mogu reći da se užasno bojim zlih ljudi i ludaka. A to je normalno. Ko se njih ne boji? (osim njih samih, mada ko će njih znati...iskreno da kažem, ja neću, niti želim.) Mada, s obzirom kol'ko sam introvertna i koliko mnogo razmišljam o raznim stvarima, mene stvari više pogađaju i lako umem da se uznemirim. Ali se trudim da ostanem pribrana, da neko ne posumnja.
Još uvek osećam srce kako mi lupa, i isti sjaj u očima... Ne želim više ići na to mesto ever again. Tip me je istraumirao, definitivno. U stvari, ne želim više ni da idem na bilo koja druga mesta gde slabo ima ljudi. Mislim da će me isti osećaj pratiti kada (ako, a znam da hoću, jer to je železnička stanica, a ljudi pututju...) budem prolazila tamo. It will never be the same again... Umem biti užasno paranoična. Ili je to samo moja opreznost, nisam sigurna. Mislim da ću o ovome dosta dugo razmišljati kad legnem da spavam i zato ne želim da spavam. Nekad bih baš volela da umem da zaspim tako brzo kao moj ćale, na primer. Ne želim da imam noćne more zbog ovog lika... Zašto imam glupavu tendenciju da preterano analiziram nešto? Da toga nema, zaspala bih bez problema. Možda bih trebala više da se opustim... Dosta puta mi to ljudi govore, jer sam, kako da kažem, "paljevina" od osobe... Stvari shavatm ozbiljno...I sad offtopicujem, što je verovatno posledica te proklete izbezumljenosti, koja me tera da razmišljam ubrzano, o nekim glupostima, samo da bih odvratila misli od činjenica. Oh god, make it stop... I, vidite, ne mogu da se odlučim... Da li je bolje da razmišljam o kompletnim glupostima ili o činjenicama? Sad mi vi recite... Oh, Jesus... I pretpostavljam da ću, kad bih pokušala da sanjarim, izmisliti neku situaciju o sretanju jezivih ljudi i zlostavljanju... I don't wanna think about that, ali me nešto tera da to baš uporno radim. Trebalo bih da pustim muziku i da se opustim... I da razgledam neki novi program što sam skinula...
Ali mene će misli i dalje progoniti...
Isuse, ja mislim da preterujem. Pogotovo s ovim glupim rečima, k'o da su iz nekog dramatičnog filma... Mislim, nije se baš ništa desilo, a pišem k'o da sam upravo silovana...
Pa, mentalno, jesam...
Oh god, WOULD YOU SHUT UP ALREADY?!?
Glupi mozak, umukni već jednom.
Moj alter-ego me progoni. U stvari, ima ih četiri... Marilyn, Mana, Neko i Yun. Ko njih jebe, stvarno...
Get out of my head,
Get out of my head,
Get out of my head,
Get out of my head,
Get out of my head.
Ali, naučile smo lekciju. A to savetujem i drugima, svojim vršnjacima, koji možda odbijaju da slušaju svoje roditelje kod nekih stvari - slušajte svoje roditelje, pizda vam materina, jer biste inače sretali ovakve ludake, a možda i gore, i možda bi vam se desilo još gore od samog zurenja, sunce vam vaše!! Slušajte ih, uvek, jer oni su, verujte mi, zaista u pravu (osim ako nemate neke abusive roditelje koji su možda ti ludaci (ovime ne nameravam da uvredim nikog, samo ljudima dajem do znanja da je na svetu sve moguće)). I kad vam kažu da nešto ne sme, onda ne sme (sve dok nije neka glupost, ali dobro, nemojte me shvatati bukvalno...). Jer, nekad je stvarno bolje ne učiti na svojim greškama. Ali samo u određenim situacijama.
I da - NIKADA ne idite mračnim mestima po mraku. Pizda vam materina. :D
2.6.2008
[138]
Ulalaaaa. Ja se smaram. Ja se skuvah. Jiiihaaaaa... 
Nemam šta da pišem. Skidam novu muziku, jer mi je sva ova koju imam već dosadila. Danas sam pizdela jer ipak neću moći da nadogradim nokte. I zato što mi mobilni nije zvonio da me probudi za pripremu iz matematikus. A išla sam na serbski. Uf, Isuse, koja vrućina... U poslednje vreme nije se ništa posebno dešavalo. Završila se jebena školska godina. Pa, skoro. Još samo ta matura i prijemni. Moj pratioc neće da dođe po mene iz nepoznatih razloga, već ćemo se sastati na mom ćošku. I ima da mi donese to cveće, bolid jedan! Mada bi me baš boleo kurac i da mi ne donese. Svejedno mi je. Bitno je da se prošetam gradom sa novim imidžem (ili se kaže 'imidžom'? Mrzi me da razbijam glavu s tim, slušam novu super mjuzu...
) i da me ljudi vide. Danas idem da kupujem još neke detalje, kao što je nakit, čarapice, i tako to.
I da! Radila sam Menzin test gluposti!! IQ mi je 138! Što je zbilja cool. Ljudi, čestitajte mi!To je za 2 više nego što je moja madre imala na kraju osnovne!!
Errr... Mozak mi je stvarno prazan trenutno. Evo vam jedna pesmica, ako vam se sluša muzikica... Ovo sam danas skinula, i dopalo mi se.
MarBell - 最果ての灯
Nemam šta da pišem. Skidam novu muziku, jer mi je sva ova koju imam već dosadila. Danas sam pizdela jer ipak neću moći da nadogradim nokte. I zato što mi mobilni nije zvonio da me probudi za pripremu iz matematikus. A išla sam na serbski. Uf, Isuse, koja vrućina... U poslednje vreme nije se ništa posebno dešavalo. Završila se jebena školska godina. Pa, skoro. Još samo ta matura i prijemni. Moj pratioc neće da dođe po mene iz nepoznatih razloga, već ćemo se sastati na mom ćošku. I ima da mi donese to cveće, bolid jedan! Mada bi me baš boleo kurac i da mi ne donese. Svejedno mi je. Bitno je da se prošetam gradom sa novim imidžem (ili se kaže 'imidžom'? Mrzi me da razbijam glavu s tim, slušam novu super mjuzu...
) i da me ljudi vide. Danas idem da kupujem još neke detalje, kao što je nakit, čarapice, i tako to. I da! Radila sam Menzin test gluposti!! IQ mi je 138! Što je zbilja cool. Ljudi, čestitajte mi!
To je za 2 više nego što je moja madre imala na kraju osnovne!! Errr... Mozak mi je stvarno prazan trenutno. Evo vam jedna pesmica, ako vam se sluša muzikica... Ovo sam danas skinula, i dopalo mi se.
MarBell - 最果ての灯
27.5.2008
Zašto me život mrzi, odakle ova vrućina...
Jaoj, čoveče... Toliko je vruće da me peče mozak... Svašta se izdešavalo, ali nisam mogla da javim zato što mi je brat rušio sistem da bi instalirao bolji Windows i tako to... Imam sjajne vesti. Moj nerođeni brat ima prijatelja koji se vratio iz Japana (a radio je tamo, jer je izmislio neku cool opciju za mobilne telefone.) i on sad hoće da uči ljude japanski pošto je i on malo zaboravio (pa da ne bi zaboravio, kapirate?? x3). I ja ću ići sa mojim nerođenim bratom da učim! Svakog vikenda, u Bačkom Polju (uspešan programer iz Bačkog Polja, veomus zaminljivus...). I nemate pojma šta mi se juče desilo... Ja stavim šifru na komp da ga ćale ne bi dirao (On ne zna ni mobilni da koristi kako treba, a kad bi mu dali da ide na internet... Sveta kravo.), i kad sam se vratila iz škole ja je zaboravila. A namlatila sam nešto na brzaka, jer sam žurila u školu... O bogo, koji bolid... I patim se ja tu pola sata, pravim bezbroj kombinacija, jer sam znala jedan deo šifre. I ništa. Baš ništa. I pizdim, ne znam šta ću. Onda keva pita jednog prijatelja koji zna dobro sa kompjuterima. On nam da neke instrukcije, ali ni to nije radilo. I pre podne keva pita nekog na nekom forumu. Ja tad već otišla u školu. I radila tamo test iz srpskog, pa mi zaključila 5 iz likovnog, zaključila mi 5 iz geosa, odgovarala istoriju, zaključila mi 5... I vratila se kući, brat me prvo malo zajebava. Onda mi kaže da ćemo morati da obrišemo sve moje podatke, jer su ostali pod šifrom, kao i da srušimo ceo sistem, ponovo. Ja sam bila na granici nervnog sloma. Htela sam da plačem i PIZDELA SAM. TO JE 180 JEBENIH PESAMA!!!! 180!!!! 
A nijednu nemam sačuvanu na disku ili odštampanu! Umalo me je srčka strefila, a ja upalim komp. Sve radi. SVE. Okrenem se ka bratu: "Čoveče, pa ovo radi..." A on - CRKAVA OD SMEHA. MAMICU MU KINESKU, ALA ME JE OTRES'O!!!!!! 
Još uvek se oporavljam od šoka i slavim, urlajući uz muziku. Istovremeno mi dođe da ga zakoljem, a istovremeno mu veliko HVALA.
Ja zbilja ne znam šta bih radila kad bi mi se sve pesme i još nešto što pišem izbrisalo. Mislim da bih me zaista strefila srčka. Ali zbilja. UŽAS. Bila bih tako očajna. Pa, to je gore od sopstvene smrti. Mislim da bih tada definitivno prestala da pišem. Mislim, da toliko truda ode u propast... Ja sam jako sentimentalna osoba. Još uvek čuvam i svoje radove iz balavišta. I imam, pretpostavljam oko 200 (a možda i više) crteža koje crtam još od 3. razreda. U stvari, ja ceo svoj život čuvam svoje kreacije. Kada bi sve to otišlo u pizdu materinu... To je... Kao kad bih izgubila desnu ruku... Ne, obe ruke. Što je još gore. Ja bih bez svojih radova, svog identiteta bila, praktično, invalid. Šta je umetnik bez svojih dela? To je kao da kažeš da imaš butik, a posle ljudi vide da je prazan. Ili kao kad te neko opljačka. Gubitak mojih kreacija je za mene gubitak identiteta, gubitak ponosa, moje podsvesti. Ne bih volela da mi se tako nešto desi. Moram da kupim CD i sve svoje podatke da narežem, za svaki slučaj.
Ali kako je danas vruće. BOLEST. Sad sam se presvukla u mini šorts i majicu bez rukava. Jebote, butine su mi se zalepile za stolicu. Bukvalno. Šta reći... I da! Gotova mi je kreacija za matursko! Sutra idem po nju! TO SINE!!!I mislim da znam koju ću frizuru! Hoću da me frizerka isfenira, da mi preuredi malo šiške da idu ukoso (i ulevo), da me ofarba u crveno i da mi izvuče na šiškama jedan beli pramen. Zbilja cool, zar ne? Kevica mi je našla neke sajtove sa frizurama, pa ću i to da pogledam, u slučaju da ima nekih cool ideja. Takođe sam odlučila da preuzmem ozbiljne mere kada je u pitanju moja ishrana. Izbacujem slatkiše i masnu hranu. I baviću se sportom. Ići ću na aerobik, jer je besplatan, a isto ću i voziti bajs, ići na bazen i tako to. Nisam debela, al' hoću da zategnem svoje dupence, i svoje batake. 
Isuse, koja vrućina...
Svakog vikenda, u Bačkom Polju (uspešan programer iz Bačkog Polja, veomus zaminljivus...). I nemate pojma šta mi se juče desilo... Ja stavim šifru na komp da ga ćale ne bi dirao (On ne zna ni mobilni da koristi kako treba, a kad bi mu dali da ide na internet... Sveta kravo.), i kad sam se vratila iz škole ja je zaboravila. A namlatila sam nešto na brzaka, jer sam žurila u školu... O bogo, koji bolid... I patim se ja tu pola sata, pravim bezbroj kombinacija, jer sam znala jedan deo šifre. I ništa. Baš ništa. I pizdim, ne znam šta ću. Onda keva pita jednog prijatelja koji zna dobro sa kompjuterima. On nam da neke instrukcije, ali ni to nije radilo. I pre podne keva pita nekog na nekom forumu. Ja tad već otišla u školu. I radila tamo test iz srpskog, pa mi zaključila 5 iz likovnog, zaključila mi 5 iz geosa, odgovarala istoriju, zaključila mi 5... I vratila se kući, brat me prvo malo zajebava. Onda mi kaže da ćemo morati da obrišemo sve moje podatke, jer su ostali pod šifrom, kao i da srušimo ceo sistem, ponovo. Ja sam bila na granici nervnog sloma. Htela sam da plačem i PIZDELA SAM. TO JE 180 JEBENIH PESAMA!!!! 180!!!! A nijednu nemam sačuvanu na disku ili odštampanu! Umalo me je srčka strefila, a ja upalim komp. Sve radi. SVE. Okrenem se ka bratu: "Čoveče, pa ovo radi..." A on - CRKAVA OD SMEHA. MAMICU MU KINESKU, ALA ME JE OTRES'O!!!!!! Još uvek se oporavljam od šoka i slavim, urlajući uz muziku. Istovremeno mi dođe da ga zakoljem, a istovremeno mu veliko HVALA. Ja zbilja ne znam šta bih radila kad bi mi se sve pesme i još nešto što pišem izbrisalo. Mislim da bih me zaista strefila srčka. Ali zbilja. UŽAS. Bila bih tako očajna. Pa, to je gore od sopstvene smrti. Mislim da bih tada definitivno prestala da pišem. Mislim, da toliko truda ode u propast... Ja sam jako sentimentalna osoba. Još uvek čuvam i svoje radove iz balavišta. I imam, pretpostavljam oko 200 (a možda i više) crteža koje crtam još od 3. razreda. U stvari, ja ceo svoj život čuvam svoje kreacije. Kada bi sve to otišlo u pizdu materinu... To je... Kao kad bih izgubila desnu ruku... Ne, obe ruke. Što je još gore. Ja bih bez svojih radova, svog identiteta bila, praktično, invalid. Šta je umetnik bez svojih dela? To je kao da kažeš da imaš butik, a posle ljudi vide da je prazan. Ili kao kad te neko opljačka. Gubitak mojih kreacija je za mene gubitak identiteta, gubitak ponosa, moje podsvesti. Ne bih volela da mi se tako nešto desi. Moram da kupim CD i sve svoje podatke da narežem, za svaki slučaj.
Ali kako je danas vruće. BOLEST. Sad sam se presvukla u mini šorts i majicu bez rukava. Jebote, butine su mi se zalepile za stolicu. Bukvalno. Šta reći... I da! Gotova mi je kreacija za matursko! Sutra idem po nju! TO SINE!!!
I mislim da znam koju ću frizuru! Hoću da me frizerka isfenira, da mi preuredi malo šiške da idu ukoso (i ulevo), da me ofarba u crveno i da mi izvuče na šiškama jedan beli pramen. Zbilja cool, zar ne? Kevica mi je našla neke sajtove sa frizurama, pa ću i to da pogledam, u slučaju da ima nekih cool ideja. Takođe sam odlučila da preuzmem ozbiljne mere kada je u pitanju moja ishrana. Izbacujem slatkiše i masnu hranu. I baviću se sportom. Ići ću na aerobik, jer je besplatan, a isto ću i voziti bajs, ići na bazen i tako to. Nisam debela, al' hoću da zategnem svoje dupence, i svoje batake. Isuse, koja vrućina...
11.5.2008
Pih, cifre...
Danas je nedelja. A nedelja, kao meni inače najdosadniji i najomraženiji dan (baš zato što je sutra ponedeljak... ali ne bih trebala da mrzim nedelju, jer sam se rodila na taj dan... nja...), nije bila toliko dosadna. U stvari, današnja nedelja je bila za mene dan za edukovanje u svakom smislu te reči. Prepodne sam proučavala na Wikipediji razne važne važnosti iz oblasti psihologije, a to mi je inače i najzanimljivija oblast o kojoj se može učiti. Oduvek me je interesovala ljudska psiha, koja je i sama vrlo opširan predmet za proučavanje. Tako sam na Wikipediji pročitala dosta toga o alter egu, mentalnim poremećajima, fobijama i inteligenciji. Čudno je kako neki mogu da se plaše Francuza ili da im se kikiriki puter ne zalepi za prednje nepce. 
To je bolesno i smešno istovremeno. Ali ne treba se smejati bolesnima, zato menjam smajli . Takođe sam saznala i o različitim tipovima inteligencije. Postoje dve grupe na koje se dele vrste inteligencije: podela na više vrsta i triarhijska podela. Ova prethodno pomenuta je detaljnija, te sam nju više proučavala: http://en.wikipedia.org/wiki/Theory_of_multiple_intelligences. Ja pripadam verbalno-lingvističkom tipu (Sve u vezi reči, rečenog i napisanog. Ovu grupu karakteriše i sposobnost lakog učenja i shvatanja stranih jezika), kao i intrapersonalnom (Ovoj grupi pripadaju introvertne osobe, sa visokom samosvešću.). Volela bih da znam koliki je moj IQ. Moj brat je radio Menzin test, i ispostavilo se da mu je IQ 156, što je zbilja cool. Volela bih da ga nadmašim. Ali, on je stariji, tako da naravno da će imati viši IQ. Pa, bar da nadmašim njegov IQ koji je imao krajem VIII razreda... Moram, ama baš moram da budem bolja od drugih! MORAM!!! 
Ljubomorna sam, pogotovo kada dođe do odmeravanja snaga (shvatite ovo metaforički, jer se ne mogu pohvaliti svojom fizičkom snagom. Ali stvarno, kad sam na bazenu, plivam Plutonskom brzinom (a poznato je da Pluton, kao najsporija planeta, za 380 godina prođe svoju putanju kroz zodijak)! Sramota!! ). Jeste da se inteligencija ne meri ciframa, jer uvek može ili izdati ili izdignuti u visine ("I'M REEEEAAAACHIIIING FOOOOR THE SKYYYYY!!! GOING TO FLYYYYYYY!!!!" Hoću da pevam.), ali ja zbilja imam veliku potrebu za samodokazivanjem. Zato i često radim razne psiho-testove, analize rukopisa, itd, itd... Zanimljivi su, indeed. Indeed Indeedović. Ili Indeed Indeedski. Indeedus. To stalno govorim. A volim na reči da stavljam sufixe -us ili -os, k'o latiničasti ljudi. Zvuči zbilja zanimljivo. A volim i ispred reči da stavljam 'la' ili 'le' k'o romaničasti ljudi. Kekeke xD. Takođe sam danas saznala svoju krvnu grupu - B. Japanci tumače ličnosti pomoću krvnih grupa. Evo nešto o tome:
Type O:
Type O's are outgoing, and very social. They are initiators, although they don't always finish what they start. Creative and popular, they love to be the center of attention and appear very self confident.
Type A:
While outwardly calm, they have such high standards (perfectionists) that they tend to be balls of nerves on the inside. Type A's are the most artistic of the blood groups. They can be shy, are conscientious, trustworthy, and sensitive.
Type B:
Goal oriented and strong minded, type B's will start a task and continue it until completed, and completed well. Type B's are the individualists of the blood group categories and find their own way in life.
Type AB:
Type AB's are the split personalities of the blood groups. They can be both outgoing and shy, confident and timid. While responsible, too much responsibility will cause a problem. They are trustworthy and like to help others.
Compatability by Blood Groups:
A is most compatible with A and AB
B is most compatible with B and AB
AB is most compatible with AB, B, A and O
O is most compatible with O, and AB
Sve mi pogodiše ovi Japanci
... Cool. I da, takođe želim dosta da naučim o budizmu i da vežbam jogu. Želim da postignem takav unutrašnji mir da mi niko ne može ništa, jer zbilja mrzim da se nerviram. Inače sam dosta jaka na emocijama i ne dižem buku, dok drugi to rade, ali i dalje nije dovoljno. Želim dsa me stvari uopšte ne dotiču. Pa, bar ružne stvari. Želim da budem le cool kao krastavac. Ili kao kocka leda.
I počela sam da učim Japanese iz neke knjige. Znam da pišem svoje ime I čitala sam o izgovaranju reči, i o glagolima. Japanski nije toliko težak kao što sam mislila. Samo treba skapirati način izvođenja reči, izgovaranja, i tako to.
Errr... Pa mislim da je to to. *Onaka ga heri mashita. Ali zbilja. Idem da žderem nešto...
* Onaka ga heri mashita - Gladna sam.
To je bolesno i smešno istovremeno. Ali ne treba se smejati bolesnima, zato menjam smajli . Takođe sam saznala i o različitim tipovima inteligencije. Postoje dve grupe na koje se dele vrste inteligencije: podela na više vrsta i triarhijska podela. Ova prethodno pomenuta je detaljnija, te sam nju više proučavala: http://en.wikipedia.org/wiki/Theory_of_multiple_intelligences. Ja pripadam verbalno-lingvističkom tipu (Sve u vezi reči, rečenog i napisanog. Ovu grupu karakteriše i sposobnost lakog učenja i shvatanja stranih jezika), kao i intrapersonalnom (Ovoj grupi pripadaju introvertne osobe, sa visokom samosvešću.). Volela bih da znam koliki je moj IQ. Moj brat je radio Menzin test, i ispostavilo se da mu je IQ 156, što je zbilja cool. Volela bih da ga nadmašim. Ali, on je stariji, tako da naravno da će imati viši IQ. Pa, bar da nadmašim njegov IQ koji je imao krajem VIII razreda... Moram, ama baš moram da budem bolja od drugih! MORAM!!! Ljubomorna sam, pogotovo kada dođe do odmeravanja snaga (shvatite ovo metaforički, jer se ne mogu pohvaliti svojom fizičkom snagom. Ali stvarno, kad sam na bazenu, plivam Plutonskom brzinom (a poznato je da Pluton, kao najsporija planeta, za 380 godina prođe svoju putanju kroz zodijak)! Sramota!! ). Jeste da se inteligencija ne meri ciframa, jer uvek može ili izdati ili izdignuti u visine ("I'M REEEEAAAACHIIIING FOOOOR THE SKYYYYY!!! GOING TO FLYYYYYYY!!!!" Hoću da pevam.), ali ja zbilja imam veliku potrebu za samodokazivanjem. Zato i često radim razne psiho-testove, analize rukopisa, itd, itd... Zanimljivi su, indeed. Indeed Indeedović. Ili Indeed Indeedski. Indeedus. To stalno govorim. A volim na reči da stavljam sufixe -us ili -os, k'o latiničasti ljudi. Zvuči zbilja zanimljivo. A volim i ispred reči da stavljam 'la' ili 'le' k'o romaničasti ljudi. Kekeke xD. Takođe sam danas saznala svoju krvnu grupu - B. Japanci tumače ličnosti pomoću krvnih grupa. Evo nešto o tome:Type O:
Type O's are outgoing, and very social. They are initiators, although they don't always finish what they start. Creative and popular, they love to be the center of attention and appear very self confident.
Type A:
While outwardly calm, they have such high standards (perfectionists) that they tend to be balls of nerves on the inside. Type A's are the most artistic of the blood groups. They can be shy, are conscientious, trustworthy, and sensitive.
Type B:
Goal oriented and strong minded, type B's will start a task and continue it until completed, and completed well. Type B's are the individualists of the blood group categories and find their own way in life.
Type AB:
Type AB's are the split personalities of the blood groups. They can be both outgoing and shy, confident and timid. While responsible, too much responsibility will cause a problem. They are trustworthy and like to help others.
Compatability by Blood Groups:
A is most compatible with A and AB
B is most compatible with B and AB
AB is most compatible with AB, B, A and O
O is most compatible with O, and AB
Sve mi pogodiše ovi Japanci
... Cool. I da, takođe želim dosta da naučim o budizmu i da vežbam jogu. Želim da postignem takav unutrašnji mir da mi niko ne može ništa, jer zbilja mrzim da se nerviram. Inače sam dosta jaka na emocijama i ne dižem buku, dok drugi to rade, ali i dalje nije dovoljno. Želim dsa me stvari uopšte ne dotiču. Pa, bar ružne stvari. Želim da budem le cool kao krastavac. Ili kao kocka leda. I počela sam da učim Japanese iz neke knjige. Znam da pišem svoje ime
I čitala sam o izgovaranju reči, i o glagolima. Japanski nije toliko težak kao što sam mislila. Samo treba skapirati način izvođenja reči, izgovaranja, i tako to. Errr... Pa mislim da je to to. *Onaka ga heri mashita. Ali zbilja. Idem da žderem nešto...
* Onaka ga heri mashita - Gladna sam.
8.5.2008
Za evropsko Bogojevo :)))
OVO JE ČUDO!!! Pa ja u stvari pišem!!! Upravo pišem to poglavlje (pomenuto u prethodnom postu)! Hvala BlogOye-u! Hvala Jerneju Kopitaru! Hvala Svetom Savi! BOGOJEVO JE SRCE SRBIJE!!!!!! xDD7.5.2008
EMPTY
Ok, ovo je sranje. U poslednje vreme zbilja nemam šta da pišem. Niti imam ikakvu inspiraciju za pisanje pesama. I nisam više zaljubljena. Totalno EMPTY. Oh, kako dosadno... Zašto mi je skoro svaki dan ovako dosadan? Sve ide po prokletoj rutini. Ustajanje, doručak, malo slušanja muzike pred učenje, učenje, ručak, muzika, škola, smaranje u školi, vraćanje kući, određeno vreme za kompjuterom, večera, komp, spavanje.
Vreme za kompom obično provodim na internetu ili pišući, to jest - pokušavajući da se setim nečeg korisnog o čemu ću da pišem. Mrzim kad nemam inspiracije. Onda pokušavam na netu da nađem nešto što će me inspirisati (obično lutajući po raznim blogovima ili po bilo čemu što se sastoji od rečenica). I nikad ne uspem, jer mi pažnju privuče nešto sasvim šesto. Pre neki dan sam skinula gomilu knjiga sa nekog sajta (staviću linkove na kraju posta). Još uvek ih nisam videla, ali one bi trebalo da mi posluže kao inspiracija. Pišem dnevnik jednog mog omiljenog anime lika, pa sam na tom sajtu našla i neke dnevnike. Možda će mi koristiti, možda ne... A valjda znate kakvi su dnevnici kao književna dela, u svakom danu mora biti nešto zanimljivo da se pročita... Pokušavam da ga napišem što realnije, kao kad bih pisala svoj, ali nisam sigurna da li mi je to još uvek uspelo. Možda se život jednog osamnaestogodišnjaka znatno razlikuje od života jedne četrnaestogodišnjakinje? To sigurno jeste. Život starijih adolescenata je više uzbudljiviji. Oni više izlaze, imaju više prijatelja (Ok, ima i mojih vršnjaka koji imaju tone prijatelja... Oni više izlaze od mene. Ali tako su vaspitani - roditelji im previše toga dopuštaju, ali kao da je njih briga... Imaju tone prijatelja samo zato što u ovom gradu ima mnogo više ljudi s njihovim interesima, nego ljudi s interesima poput osoba koje se razlikuju.), imaju drugačije i teže probleme, drugačije obaveze, itd, itd... Nekoliko poglavlja na početku su mi ispali odlični, al' sam se kod jednog dana tako zapucala... I kad god bih polela da pišem, bila bih izvan tog stila kojim inače pišem... Oh, Isuse... I dalje ne znam šta da pišem. Nema veze...
Evo onih linkova:
http://www.4shared.com/dir/4413422/872761aa/sharing.html
http://www.4shared.com/dir/2509758/d0a48f61/sharing.html
http://www.4shared.com/dir/4120435/58081c5/knjige_na_srpskom.html
Vreme za kompom obično provodim na internetu ili pišući, to jest - pokušavajući da se setim nečeg korisnog o čemu ću da pišem. Mrzim kad nemam inspiracije. Onda pokušavam na netu da nađem nešto što će me inspirisati (obično lutajući po raznim blogovima ili po bilo čemu što se sastoji od rečenica). I nikad ne uspem, jer mi pažnju privuče nešto sasvim šesto. Pre neki dan sam skinula gomilu knjiga sa nekog sajta (staviću linkove na kraju posta). Još uvek ih nisam videla, ali one bi trebalo da mi posluže kao inspiracija. Pišem dnevnik jednog mog omiljenog anime lika, pa sam na tom sajtu našla i neke dnevnike. Možda će mi koristiti, možda ne... A valjda znate kakvi su dnevnici kao književna dela, u svakom danu mora biti nešto zanimljivo da se pročita... Pokušavam da ga napišem što realnije, kao kad bih pisala svoj, ali nisam sigurna da li mi je to još uvek uspelo. Možda se život jednog osamnaestogodišnjaka znatno razlikuje od života jedne četrnaestogodišnjakinje? To sigurno jeste. Život starijih adolescenata je više uzbudljiviji. Oni više izlaze, imaju više prijatelja (Ok, ima i mojih vršnjaka koji imaju tone prijatelja... Oni više izlaze od mene. Ali tako su vaspitani - roditelji im previše toga dopuštaju, ali kao da je njih briga... Imaju tone prijatelja samo zato što u ovom gradu ima mnogo više ljudi s njihovim interesima, nego ljudi s interesima poput osoba koje se razlikuju.), imaju drugačije i teže probleme, drugačije obaveze, itd, itd... Nekoliko poglavlja na početku su mi ispali odlični, al' sam se kod jednog dana tako zapucala... I kad god bih polela da pišem, bila bih izvan tog stila kojim inače pišem... Oh, Isuse... I dalje ne znam šta da pišem. Nema veze...
Evo onih linkova:
http://www.4shared.com/dir/4413422/872761aa/sharing.html
http://www.4shared.com/dir/2509758/d0a48f61/sharing.html
http://www.4shared.com/dir/4120435/58081c5/knjige_na_srpskom.html
28.4.2008
Dosadno mi je...
Ljudi, pa šta je ovo?! Zašto je ovoliko dosadno danas?!?
16:16, neko misli na mene...
Treba da idem sa drugaricom da se vozamo biciklima.
Danas sam celo prepodne bila napolju. Vreme je bašbaš super! I išla sam do grada. I koje prokletstvo, sve knjižare su zatvorene!!! Obožavam knjižare. Tamo ima toliko toga što bi me zainteresovalo. Volim da razgledam svakakve knjige, obično one astrološke ili one a la Džordžija Nikolson. Volim da isprobavam i kupujem svakakve hemijske (Nekada sam ih imala gomilu! Bilo je svakakvih - plavih, crvenih, zelenih, crnih, gelastih, ultra fensi ili ultra socijalnih...), da razgledam čestitke i pisma, da razgledam različite bojice, flomastere, materijal za slikanje... Jednom je u toj knjižari bio teleskop. On je bio moj predmet obožavanja. Zamislite šta biste sve mogli da radite sa tom neobičnom spravom? Volela bih da gledam u zvezde, da špijuniram ljude u komšiluku... A pošto volim i da pišem, ta špijunaža bi mi bila odlična inspiracija. Tako je u toj knjižari isto bio i mikroskop. I isto sam želela da ga imam. Ali, kakva sam, portošila sam sav novac na trenutna zadovoljstva. Uvek sam takva kada je u pitanju novac. Odlučim da ću da kupim nešto, pa mi onda privuče pažnju nešto sasvim treće, pa to i kupim. I nestanu pare. Ali nema veze, opet će biti tih para. I opet će biti raznih stvari koji će privući moj radoznali mozgić. I opet ću pare potrošiti na nešto iz neke sasvim druge priče. Dokle god sam zadovoljna i dok su ljudi oko mene zadovoljni...
Uf, opet meljem. Uvek to radim. Moj mozak radi 100 na sat. Kad razmišljam o nečemu, uvek tu nadolaze i one sporedne teme koje mi odvlače pažnju. Baš kao kod mog odnosa s novcem. Tako sam jednom legla da spavam oko ponoći, a zaspala tek u 3, jer sam bila preokupirana sopstvenim mislima.
Errr... Šta sam ja ono htela da kažem? Da, nakon što sam videla da su sve knjižare zatvorene, otišla sam da kupim sebi sladoled, i to U RADNJI U KOJOJ NEMA SLADOLEDA!!! JESUS MARIA!!!Kako sam to mogla da zaboravim?! U "Maxi diskontu" proizvode samo porodična pakovanja. Onda sam svratila do poslastičarnice gde prave sladoled na kugle. A ja volim sladoled na kugle. Uzela sam 4. I PLATILA 120 DINARA!!! Nisam ni primetila da su povisili cenu na 25 dinara (nekada je bilo 15)! Kurvini sinovi... Ali nema veze, sladoled je bio lep. Borovnica, šumsko voće, jagoda i vanilla. Mislila sam da ću svojom ljupkošću u francuzičastom stilu (podsećala sam sebe na Francuskinju kada sam obukla jednu cvetnu majicu, farmerke, crne baletanke na bele tufne, a imala sam i malu crnu torbicu na bele tufne sa belom čipkicom i mašnicom, i cvike sa pink okvirom ) privući neke poglede, ali nikog živog nije bilo na ulicama (tj. nikog korisnog (kao na primer BnK 
(onaj ko je čitao 1 od prethodnih postova znaće))).
16:42, a meni i dalje dosadno... Treba mi još nove muzike...
Mamicu im kinesku, nikog nema na MSN-u!!! To jest, opet niko koristan (opet, kao npr. BnK i opet).
Ko hoće da mi odvrati pažnju od dosade i ko ima MSN, evo mu moja adresa, pa da se zajedno smaramo (ali na zabavan način
): die_deidara@hotmail.com
'Ajde, saluti (ital. pozdrav)!!!
16:16, neko misli na mene...
Treba da idem sa drugaricom da se vozamo biciklima.
Danas sam celo prepodne bila napolju. Vreme je bašbaš super! I išla sam do grada. I koje prokletstvo, sve knjižare su zatvorene!!!
Obožavam knjižare. Tamo ima toliko toga što bi me zainteresovalo. Volim da razgledam svakakve knjige, obično one astrološke ili one a la Džordžija Nikolson. Volim da isprobavam i kupujem svakakve hemijske (Nekada sam ih imala gomilu! Bilo je svakakvih - plavih, crvenih, zelenih, crnih, gelastih, ultra fensi ili ultra socijalnih...), da razgledam čestitke i pisma, da razgledam različite bojice, flomastere, materijal za slikanje... Jednom je u toj knjižari bio teleskop. On je bio moj predmet obožavanja. Zamislite šta biste sve mogli da radite sa tom neobičnom spravom? Volela bih da gledam u zvezde, da špijuniram ljude u komšiluku... A pošto volim i da pišem, ta špijunaža bi mi bila odlična inspiracija. Tako je u toj knjižari isto bio i mikroskop. I isto sam želela da ga imam. Ali, kakva sam, portošila sam sav novac na trenutna zadovoljstva. Uvek sam takva kada je u pitanju novac. Odlučim da ću da kupim nešto, pa mi onda privuče pažnju nešto sasvim treće, pa to i kupim. I nestanu pare. Ali nema veze, opet će biti tih para. I opet će biti raznih stvari koji će privući moj radoznali mozgić. I opet ću pare potrošiti na nešto iz neke sasvim druge priče. Dokle god sam zadovoljna i dok su ljudi oko mene zadovoljni...Uf, opet meljem. Uvek to radim. Moj mozak radi 100 na sat. Kad razmišljam o nečemu, uvek tu nadolaze i one sporedne teme koje mi odvlače pažnju. Baš kao kod mog odnosa s novcem. Tako sam jednom legla da spavam oko ponoći, a zaspala tek u 3, jer sam bila preokupirana sopstvenim mislima.
Errr... Šta sam ja ono htela da kažem? Da, nakon što sam videla da su sve knjižare zatvorene, otišla sam da kupim sebi sladoled, i to U RADNJI U KOJOJ NEMA SLADOLEDA!!! JESUS MARIA!!!
Kako sam to mogla da zaboravim?! U "Maxi diskontu" proizvode samo porodična pakovanja. Onda sam svratila do poslastičarnice gde prave sladoled na kugle. A ja volim sladoled na kugle. Uzela sam 4. I PLATILA 120 DINARA!!! Nisam ni primetila da su povisili cenu na 25 dinara (nekada je bilo 15)! Kurvini sinovi... Ali nema veze, sladoled je bio lep. Borovnica, šumsko voće, jagoda i vanilla. Mislila sam da ću svojom ljupkošću u francuzičastom stilu (podsećala sam sebe na Francuskinju kada sam obukla jednu cvetnu majicu, farmerke, crne baletanke na bele tufne, a imala sam i malu crnu torbicu na bele tufne sa belom čipkicom i mašnicom, i cvike sa pink okvirom ) privući neke poglede, ali nikog živog nije bilo na ulicama (tj. nikog korisnog (kao na primer BnK (onaj ko je čitao 1 od prethodnih postova znaće))). 16:42, a meni i dalje dosadno... Treba mi još nove muzike...
Mamicu im kinesku, nikog nema na MSN-u!!! To jest, opet niko koristan (opet, kao npr. BnK i opet
). Ko hoće da mi odvrati pažnju od dosade i ko ima MSN, evo mu moja adresa, pa da se zajedno smaramo (ali na zabavan način
): die_deidara@hotmail.com 'Ajde, saluti (ital. pozdrav)!!!
{ Prethodna strana } { Page 1 of 2 } { Sledeća strana }
[ovaj veličanstveni templejt uradio je ovaj krasan autor: SugarOverdose]
moja malenkost.
profilčić.
arhivica.
moji drugari.
kategorijice.
Kada mozak radi 100 na satZbirka secerastih osecanja
Blogovanje
Skolica
Leptirici u stomaku i price o Grisinama
Pametovanja jedne Secerleme
Negacija
Smeh
My dialy life
Ja Moi Watashi Me
A tale of memories
Randomness
Kratka utrcavanja u nedostatku inspiracije
moji drugari.
ArinnaGrey
Leptiric
elfish
Giardia
bejb
Nymphadora
SigmundFreud
kojak
littledickens
klinceza
Specificna
Anci
brankica
guinevere
mephistopheles
Svemirko
Tracarasu
Nenchy
Nettle
ludazatobom
III
Izzy
sensi
Ivana93
Joana
pertla
gugutka
vesticara
makygirl
xXDeathWishXx
ianchi
Sandrica93
Anny
alea
lonelyemo
NightGirl93
LaDiva
Lu
xXxEMOxXx
twopumpkins
freedom14
kolja
vrbares
AmyLee
Sanatorijum
PinkPunkPrincess
dadysgirl
girl
kokan
LittleTrouble
BilloWaMaWeNa
Mimix
hilarym
leyla
yin
Miledi
Zbrilion
Maxine
ekser
AnaM
Dolores
poglavica
runaway
LILY
Nixs
asterion
ina94
Sarichitza
coolmare
sexyzenska
mickyz
sokrat
Lady
pedreco
ludo1
Kosmogina