~Sugar Valley~

Oh, Kami-sama. It didn't supose to be like that.

Desilo se to u jednom lepom gradiću, na jednoj lepoj autobuskoj, u jednom lepom autobusu [pridevu 'lepom' kod imenice 'autobus' inače nije mesto, ali se on nalazi tu samo da bi se uklopio u kontekst.]...tačnije, za ovaj slučaj važi promenljivost lokacije, tako da ona nije ni bitna. Dakle, desilo se to na relaciji Kula-Vrbas, kada je jedna mala simpatična Pereca sa novim kul crveno-kariranim kačketom u kul crnoj ženskoj verziji Vijetnamke, sa teškim mukama, sa leptirićima u stomaku i kamenom u bubregu [ok...izostavimo kamen u bubregu. ne treba mi to.], grabila trenutak kada će preći svojim namučenim palčićem preko tastera capture na svom roze mobilnom telefončetu i konačno uslikati tog bishounena, iliti svoju [bivšu, nikada preboljenu :D] Grisinicu actually known as Zlatokosu.

Da, pokušavala.
A to je glagol u perfektu koji označava želju i volju da se neka radnja izvrši u kombinaciji sa namerom za izvršenje iste, sa pratećom radnjom koja omogućava, odnosno ne omogućava ostvarenje te namere.
U mom slučaju desila se situacija broj dva.  
Umesto toga, dame i gospodo, ta simpatična mala Pereca uslikala je njegov velikocenjeni pazuh. U punom svom obliku i sjaju.
Um Gottes willen.

Ali dobro, šta je tu je. Whatever, nevermind...

Stvar je u tome što je ta simpatična mala Pereca, u činjenju te apsurdne bludničke radnje, bila uhvaćena od strane zle autobuske inkvizicije, to jest od nekolicine persona za koje se sasvim slučajno ispostavilo da su drugovi dotične Grisine. Opazih to kada je jedan od njih zaključio: "Pokušala je da slika mog druga." Drugi gospodin sa helijumsko-piskutavim glasom [znate, kada neko zvuči kako da je udisao heljum.], dodao je na to: "Pa šta... Ljubav u autobusu."
Ou maj gad. Pa, je li moguće? Da li je moguće da jedna vrlo inteligentna Pereca sa detektivskim tendencijama napravi takav ispad?! Pitam ja vas: DA LI JE TO MOGUĆNO?!?
Porumeneh. Kao zrela rajčica.
A posle sam htela da se raspuknem od smeha kao ista, samo u trulom agregatnom stanju, uuu jee, koji kontrast.

Propade moja detektivska karijera.
Nakon ovog ko zna da li ću moći da dobijem posao u CIA. Ili CSI.
[CSI Las Wrbas, uuu jea...]

A nije trebalo da bude tako!! Zbog ovoga je došlo do misunderstandinga! Ja uopšte nisam zaljubljena u Zlatokosu. On za mene predstavlja samo hodajuću boginju lelelelepote, ništa drugo! Samo sam želela da ga pokažem jednoj drugoj Pereci [i nisam uspela, perecooooo. T_T]. Ovako nešto nije trebalo da se desiiiiiiiiii.

Sad shvatam da ništa ne može ići kako si planirao. Dobro kaže onaj Marfi...da, da, taj prokletnik Marfi, po kome su i nazvani oni čuveni Marfijevi zakoni!
Pih.

Zlatokoso, doći ćeš ti u situaciju kada ćeš samo za mene pozirati u krupnom planu.
Da, da.
Što Perece odluče, tako mora i biti!
 

ARGH!!!

Glupa, glupa, glupa GRISINA!!!!
Šta hoćeš više od mene?! Šta tražiš po TREĆI put u MOJIM snovima?!? KO TE JE ZVAO?!?!?
A bilo je tako diiiiifno i ispunjeno ljuuuuubaflju.

Sigurna sam da je ovo neka vanzemaljska zavera, sasvim sam sigurna da jeste!
Ili...ili zavera Grisina!!

Argh! DOUSHITE?!? S kojim povodom?!

Glupa Grisina!

Glupe ćurke!



Pokušala sam da ga ignorišem. Ali ne mogu. Nije lako. Za sve je on kriv. Neće da pobegne od mojih očiju! Ne može! Kada se već jednom zalepio za moj pogled, ne mogu ga tako lako odlepiti! Ne ide...

DOUSHITE?!?!?


 

Glupava Grisina.
Nije mi odgovorio na tri poruke.

Danas kada sam bila s njim i sa N.-om na 'buskoj izgledao je kao da je samo čekao da pobegne.

Počinje da me nervira njegovo ponašanje.
Niti je duhovit toliko.
Svo vreme je zezao N.-a na meni nimalo zanimljiv način. Kladim se da bi zato bio manji od zrna maka kad bi neko njega zezao.
Kad bih ga poredila sa N.-om, rekla bih da je N. bolja osoba od njega. Nekako se čini pošteniji, i mirniji. Dobar je on... I da, i veoma pristojan, za razliku od Grisine.
Opet su mu dobacivale one devojke u vezi "muvanja mene" i jedino što je uspeo da uradi jeste da ih gađa suncokretom. Jadan.
Nije mi više zanimljiv. Zapravo, izgubila sam želju da ga viđam, vređa me njegovo ponašanje. Budem nesigurna, samo zato što se on ponaša kretenski. Ako ima neki problem sa mnom neka mi kaže, a ne da beži tu....
Glupava Grisina.
Sad opet više usmeravam pogled ka Zlatokosi. Ali samo pogled.
Grisinu ću da ignorišem. Kad se odluči da bude finiji, možda se i predomislim.
A Grisina poznaje neke tipove koji se druže sa Zlatokosom. Vidi ti njega... U svakoj čorbi Grisina.
E, pa neće tako moći!

I glupi Mozilla Firefox je danas bio bezobrazan prema meni. Nije želeo da sluša moje komande. Morala sam da ga izbrišem, i ponovo instaliram.

Ništa novo se ne događa. Samo neke petice...ali i to je dobro, right?? Sutra će biti bolje. Zanimljivije. Kažu da istoričar neće doći, što je sasvim pozitivna stvar. Dakle, utorak, koji inače mrzim, će biti zanimljiviji nego inače, pretpostavljam.

Idem ja da radim domaći iz japanskog. To je lepo. Japanski je difna stvar.

Kako je samo sladak <3.
.
.
.

Danas, kad sam došla na autobusku i javila se Grisini i T. Delovao je tako čudno - nije izustio ni reč, već je svo vreme nešto okretao glavu ili je držao nabijenu u šake, i tresao nogama. Kada me je nakon toga [konačno] pogledao, ja sam onako bezveze podigla obrve i izbuljila oči, a on je okrenuo glavu. U busu sam namerno sela preko puta njega i T. Isključila sam muziku na mobilnom [iako sam ostavila slušalice na ušima, kako niko ne bi ništa posumnjao], sa ciljem da prisluškujem njihov razgovor. Jedva da je išta rekao. Samo je buljio črez prozorsko okno i posmatrao njive [to ja tako kažem, da bi zvučalo malo poetično xD]. Kada sam išla u školu namerno slučajno sam se našla u njihovoj blizini. Grisina je imala stiropor [yaaaaaaay!]. I proizvodio je one kul squeeze zvukove njime. Prejako. :D Posle škole, kada sam bila na 'buskoj videla sam ih i približila im se. I pitala T. kako je uradio pismeni iz srpskog [Čisto da kažem nešto, right? :D], kad ono - Grisina njemu nešto šapuće, pa onda pobeže kod nekih drugih drugara! A ja onda glupo kažem T.: "Jao, vidi slobodno mesto na klupi! Idem ja na klupu!" I odem na klupu i pustim Agony [Ha! Koja ironija!]. Vrati se Grisina kod T., a za njim i ostalo društvo. Malo kasnije, ode Grisina negde iza nečega [ne znam i ne pitajte.], a za njim i ostalo društvo. I was like: "WTF?!...Oh well..." U busu sam sela ispred T. Grisinče je sedelo nekoliko sedišta ispred. Zatim je prešlo iza mene. Ugasila sam muziku i opet krenula da prisluškujem. Pričali su nešto oo pomračenju Meseca i kako danas izgleda nekako "krvavo". To je i mene zainteresovalo, pa sam bacila pogled na Mesec. Pun Mesec, ogroman, jeziv... Posle me je zvala mama da se dogovorimo da se nađemo u gradu da vidimo neke čizme za mene. Onda mi se gosn Grisina obratio. Konačno. Pa, šta si čekao svo vreme, čoveče?! Stavio je svoju torbu pored mene na sedište. Lepo sam mu se zahvalila [Bukvalno sam mu rekla: "Hvala najlepše." I lepo, bila sam pristojna... :D] i malo mu razgledala torbu. Voli Pirate sa Kariba... Zanimljivo. A onda smo stigli u Vrbas. Odskočila sam iz 'busa i uputih svoje dupence ka Metrou...

.
I posle mi sinu: pa, Grisinica je zbunjenaaaa! Zbog onog dobacivanja! Sto posto!
.

Kad već pomenuh dobacivanje... Pre neki dan, kada sam išla do škole sa Grisinijem i T.-em, neka ćurka Ž.  je dobacivala: "Grisino [ime neću da otkrijem da ne bi bilo nekih problema sa CIA.], dobra ti je devojka!" A posle škole su ta ista Ž. i njena drugarka B. dobacivale: "Grisino, koga ti to muvaš?!" Mislim, šta reći... Grisina ih je zbog toga gađala suncokretom. GO, GRISINICE!!!! A meni je dala sunju. Iz sopstvene ruke. Tri puta.
[a kada je kupovao sunju, rekao je: "nek' uzme SugarOverdose |neću da vam kažem kako se zovem, da me ne bi prijavili FBI.| jednu kesu." ali nisam uzela. on je tada otišao od trafike.]
Ijaaaaaaaao <3.
Bilo bi ~le cool~ da ponovo dobacuju. Da nahrane moju sujetu i da se Grisinica još više pogubi.
Koji sam ja sadista, c, c, c...

.
And I get it. Igraću se. Dete sam u duši i volim da se igram.
Biću nepredljiva. Želim da ga zbunim još više.
Što sam brezobrazna... Jebiga, žensko sam, a žene su zle [moram na nešto da se vadim... :D].
.
[Ček', bre... Prvo okarakterisah sebe kao vanzemaljca, a sad kažem žena... Sad i samu sebe zbunih... Njah...]
.
.
.

Jaooooo. Danas je ponedeljak.
A vi znate šta dolazi posle ponedeljka??
Utoraaaaaaaak.

[kako je ovo debilno zvučalo.]

A šta dolazi utorkom??
E, poštovana blogerska gospodo, utorkom moj gosn Grisina ima treeeeeening.
U mom gradiću.
YAY.
 A prošlog utorka sam se zbog toga vraćala SA NJIM. Sreli smo se par metara od autobuske. On je bio iza mene. I dozvao me je.
Jaaaaaao. Dozvao me jeeeeeee. Jaaaaaao.
I pričali smooooooo.
Trenira košarku.
"Pa, nije ni čudo što si toliko visok", rekla sam mu. On se nasmejao stidljivo.
Jaaaaaao, Grisiniceeeeeeeee. Kako se ti lepo smejeeeeeeeš.

Juče sam se dvoumila između Zlatokose i Njegove Krakatosti.
I odlučila sam.
Krakatost, definitivno.
Kada je jednom u busu napravio ~krejzi fejs~ izbuljivši oči i izkezivši se, to je bilo to. Odmah mi se dopao.
I onda shvatih... Meni treba neko ko će sa mnom da bude blesav. I ko će sa mnom da se prežderava slatkišima. A Krakati voli slatkiše.
To je prava Grisina za mene.

Zlatokosa, odbij. Ne gledam te više. Neću. Ne želim. Šic.



 

Gotovo je.

Kap je prelila čašu.


A rekla sam lepo: "3 minusa - jedinica!"

I, naravno, čovek me je poslušao. Bukvalno. I dok sam veselo išla u školicu, sa slušalicama nabijenim u uši, on je bio ispred mene sa svojim društvom - ženstveno gestikulisao rukama i VRCKAO.

Da. VRCKAO.

RUŽNOĆA. STRAHOTA. GROZOTA.
Majko sveta...

Momentalno sam ga izbrisala iz svoje mentalne liste Grisina.
Ne može to tako.
To kod nas ne može da bude. Lol.
Ne može! Kec! Ukor direktora mog mozga!

85% moje vizuelne inteligencije je dovoljno dobro da se uoči takva opasnost po sopstveno čulo vida.
Pih... Znala sam da su bishouneni [jap. bishounen - lep dečko. to jest, dečko koji je toliko lep da mu ne bi razlikovao pol ukoliko bi obukao haljinu i stavio periku. a ja, naravno, uvek prvo poletim za njima.] sumnjivog kvaliteta pogrešan izbor. Ali tako je uvek kod mene. A verujem da je i to neko glupo ljubavno nepisano pravilo. Mnogi se često prvo zalepe za one fizički najlepše, najbolje i druge naj-naj stvari. I na kraju ustanove da im nikako ne odgovaraju. A uvek poslednji dolaze oni koji nisu toliko lepi, ali su zato u duši diiiiiiiiifni. Tako i ja zalepih svoj pogled za Zlatokosu [nazivam ga u ženskom rodu, jer...pa, i sami znate zašto.]. A kada je on počeo da sakuplja svoje minuse, nisam se ni nadala da će se moj pogled okrenuti ka drugoj Grisinici. Ka onoj za koju sam se najmanje nadala. Ranije mi se nije dopadala njegova mala glavudža [koji kontrast...]. Ni njegove buljave oči. Sad mi se to đasvi. I još kad sam stupila u kontakt s njim... Videla sam da je zaista zabavan. I duhovit. I veseo. Tad mi se još više dopao.

Ah, te Grisinice...

 
Ovog meseca sam definitivno upala u jedno teško izlečivo stanje g r i s i n o m a n i j e. Definitivno. I sad to mogu koristiti za izgovor kod raznih stvari.
Ljudi bi me pitali šta mi je.
Ja bih im rekla da bolujem od grisinomanije.
Oni bi se začudili svoj toj zajebanoj terminologiji i misleći da je to nešto zlo i opako, poverovali bi mi.
I, naravno, ja bih se izvukla iz onoga iz čega bih se izvlačila.
I dan bi bio lep. I vratila bih svoje slušalice u uši, zapevala Love letter i slavila što sam živa.

Lukavo, kao što rekoh! Lukavo!
A sad da mi čestitate...

Gosn Grisina je danas nosio Partizanov šal....traku...ne znam, kako god.

Strašno.

Je li to on meni nešto u inat or what?!?




[pa, bar ne nosi zlatne patike]



Njegove patike su crne. I imaju nešto žuto na sebi. Puma, ja mislim. Ne sećam se...

Imao je danas i beli duks sa tamnozelenim štraftama. I krem jaknu. I svetle farmerice.



Čoveče... Kako taj ne ume da uklopi boje.

I uz sve to Partizanov šal...ne znam šta je, ali nije ni šal. Izgleda tako...ali sudeći po materijalu, kao da je više marama nego šal....traka....ma, ne znam. Strašno...



[Sve do malopre sam učila srpski. I dva puta zaspala tokom učenja.
Sutra imam test iz srpskog.
I iz prava.
Za istoriju ne znam...profa nije rekao tačan datum. Sutra, dakle, ili četvrtak. Ali dobro... Proći ću kako prođem... To je istorija.]


Imam neki loš predosećaj u vezi gosn Grisinice...
Mislim, odelo čini čoveka. Uglavnom ispada da je tako...bar u današnje vreme. Ljudi se oblače u skladu sa svojim interesima.
Ja ne. Mislim, da. Mene interesuju razne stvari. Oblačim se raznoliko. Obično jednostavno, jer ne volim da zamaram svoje sive ćelije oko toga šta ću obući....osim za posebne prilike. Ili kad sam posebno kreativna. I zato što finansijski nisam u nekoj mogućnosti da priuštim sebi preteranu kreativnost. Ali ne smeta...ono što imam u glavi, na crtežima, na blogu, u sveskama i kompu mi je uvek bilo važnije. I vrednije od sopstvenog fizičkog izgleda.
Izgledam pristojno. Ponekad i ludački. Lepa sam. Sviđaju mi se moje oči i moj osmeh. Nema razloga za loše osećanje što se tiče fizičkog izgleda.


Grisinice, znaš kako kažu... "3 minusa, pa jedinica!" Ovo ti je poslednja šansa!!

- B-but, but, but, but...
- Ma, mojne ti meni "but, but, but..."!! Šta te toliko sprečava da dobiješ ono što želiš?! Pa, ti si hrabra osoba, koliko si samo uspeha postigla u školi, uspela da ostvariš neke svoje želje... Ne daj da ti plen pobegne pred očima! Kakva si ti to Lavica?!"

Stvarno, kakva? Opasna zverka? Ne. Lukava mačkica? Maybe.
Dominantna??
Well...



[I tu ja počnem da sumnjam u dominantnost sopstvenog karaktera. Ja poznajem ljudsku psihu mnogo dobro. Poput rendgena otkrivam ono što se krije iza tuđih reči i dela. Poznajem ljudske reakcije. Znam kako bih trebala da se ponašam među različitim personama.]


- 'Bih trebala', kažeš...heh...
- Ano...
- Ali se ne ponašaš.
- Right.
- Zbog čega? Bojiš se da budeš ono što jesi? Da li je to zato što se bojiš da ne budeš prihvaćena?
- *potvrdno klima glavom* Hai.
- Zašto?? Ti si dobro dete. Svako bi želeo da ima tebe za prijatelja. Nije valjda da i dalje postavljaš sebi pitanje: "Šta će ljudi reći kad me vide *takvu i takvu*?", huh?!
- Well...
- Čoveče, dobro ti reče psiholog, odvrni malo taj šraf! Nećeš valjda čitav život čekati da se nešto desi?! Ljudi neke stvari ne razumeju, ne primete na prvi pogled... Kod nekih stvari prosto ne vredi biti indirektan, za nešto se moraš izboriti i sama!! 'Ajde sad ja tebe da pitam: "Šta će ljudi reći kada vide jednu Lavicu [i to sa podznakom u opakoj Škrorpiji, da, da...] kako ponizno ide pred željenim objektom?!?"
- ........
- Ne znaš šta da kažeš... Kao što sam i mislila... Zbog čega se bojiš da mu priđeš, dete?
- Mislim da većina tipova sada više voli ekstrovertne osobe, koje umeju opušteno da razgovaraju i flertuju. Šta ako mu se ne budem dopala? Šta ako mi bude dobacivao nešto meni uvredljivo, kao što su mi neki radili ranije?? Šta ako mu se ne budem dopala, pa posle bude pričao svom društvu kako se "neka mala naložila na njega" i slične gluposti?!
- Dude... Kako možeš znati da li mu se dopadaš ili ne? Je li to zato što verovatno pripada onoj tzv. fensi vrsti? Možda samo voli tako da se oblači?! A i da sluša fensi muziku, PA ŠTA?!? Snizi malo kriterijume, baby, i pomiri se s tim da intelektualaca poput tebe ima MALO!! A i uostalom, ti ne znaš ništa o njemu [osim da je sladak, da ide u 2. razred i da ima crno-zlatnu trenerku |joooooj, gospode Bože, di nađe ZLATNU?!?|.]. A možda je i on sam stidljiv tip, šta misliš o tome?? Seti se onog posta od Specifične... A i da kaže nešto o tebi što se tebi možda ne dopada svojim drugovima, boli te uvo! Pa i ti bi sigurno pričala o njemu! Evo, pre neki dan si proklinjala zle sile zbog njegove crno-zlatno trenerke!! Boli te uvo, ti imaš ponosa, deteeeee... Nego, pokreni se malo i zagrizi tu grisinu, BRE!!!
- *potvrdno klima glavom* Hai...
- I zapamti ovo: ko pita - ne skita. Kapiraš?? Šta te košta da budeš malo direktna, za promenu?! Pa, ne može se sve izanalizirati, nije ti ovo detektivska priča! Nisi ti Agata Kristi! Stvori sopstvenu priču, onako kako bi ti želela... Punu romantike, lepih reči i nežnosti... Razumeš, BRE??
- *potvrdno klima glavom* Haaaaaai......



I, kao i obično, razum pobedi. Alter-egosi pobede. I onda si primoran da radiš ono što kažu. Alter-ego mora UVEK biti u pravu! Uf!

- 'Eeeeej, bre, priznaj, savet je bio koristan!

[Kako me nervira... Stoka...]

- Priznaj, ne možeš bez mene...
- Dobro, PRIZNAJEM!! Hoćeš još nešto?! Ti, sadistička manipulatorska svinjo!!!!
- Grisine bi mi prijale...
- ARGH!!!! Nisam trebala ni da pitam!
- Priznaj, i ti ih želiš...
- Ma, slušaj ti....ti, sa tvojim priznavanjem! Sad ćeš ti da vidiš!

*censored* *censored* *censored* *censored* *censored* *censored* *censored* *censored* *censored* *censored* *censored*



It's over. Pobedio je.
Ne možeš se kačiti sa razumom...

Ii-haha i jii-haaaa!! Ponašam se k'o da sam na kreku. Ceo dan se smejem! Malopre sam pevala uz muziku oko 2 sata. Ja jaaaako volim fado muziku. Tako je emotivna i dramatična i tako zanosi. A portugalski je jako lep jezik, i neobičan istovremeno. Najviše mi se dopada što dosta koriste slovo Š. Umem da pevam kao pevačica "Madredeus"-a, i kao Mariza.
Danas mi je ceo dan bio dosadan, sve dok nisam otišla do grada sa naj frendicom Kevinom. Ona i ja imamo naviku da jedna drugu nazivamo Kevinom, zbog fore iz jedne epizode SunđerBoba gde on jednom morskom krastavcu stalno ponavlja: "Zdravo, Kevine...".  E tu smo mi prvo počele da se pozdravljamo tako, a onda nam prešlo u naviku i da se nazivamo Kevinima... Sad više ne mogu da zamislim da me ona nazove pravim imenom :D. Ok, prešla sam u offtopic... Nebitno... Šetale smo gradom, obukla sam svoje nove farmerice, onako plitke i uske, pa kaiš sa nitnama, crnu majicu i preko nje crn bolero, sjajan, sa kragnom koja podseća na one japanske <<<3. Izgledala sam dobro. Osećala sam se dobro. I sretnemo mi usput boku no kokoro (jap. moje srce), ide negde sa društvom, boga pitaj gde... Ali izgledao je taaaako diiiiifno!! Omojbožeomojbožilibože! Nisam mogla da prestanem da se smejem, kako je samo kawaii (jap. slatko)!!! A izgledao je tako jednostavno istovremeno. Nosio je običnu plavu (onu arostokratsko plavu :D) majicu i farmerke, široke, malo spuštene. Dok je šetao sa društvom, bio je tako smiren. Za razliku od nekih koji privlače pažnju svojom nekulturom (Da, to su oni seljoberi koji misle da su face samo zato što se gegaju po ulicama k'o pijandure i deru k'o babuni... Užas...). I kad smo nastavile svojim putem, posle sam ga videla OPET! Ide, opušteno, sa rukama u džepovima, nemam pojma gde... Ali čoveče, on ima tako dobro dupe!!! SVETA KRAVO!!! Nisam mogla da prestanem da piljim! Oči su mi ispale dok sam buljila u his sweety ass! Koliko se meni čini, on, ovako fizički, ostavlja utisak osobe le cool kao krastavac. A dobar je on lik, dopisivali smo se par puta... Mada nam chatovanje nije onako opušteno kakvo je kad chatujem sa Kevinom. To nekad ume da nervira. Ali bitno je da održavamo nekakav kontakt, zar ne? I od kad sam ga srela ne mogu da ga izbacim iz svoje tintare! O, Isuse, ovo je tako bolesno... Pokušavam da izbalansiram svoju rogatost (rog - horn, horny - napaljen, odnosno rogat) i da ostanem smirena. Moram. Ne smem da dopustim da il mio cuore (ital. moje srce) nadvlada mojim senso (ital. razum). To mi se već jednom desilo i ne želim da se prisećam kakva sam budala ispala. Ponašala sam se taaaako patetično. I don't want that. Ali problem je u tome što je postizanje balansa između srca i razuma tako prokleto teško! Pogotovo kad sam već svesna činjenice da se osećam tako mega čarapasto kad ga vidim! Ah, nebeskih mi čarapa, ne mogu da prestanem da razmišljam o njemu! Zamišljam obično kako smo zajedno, kako zagrljeni šetamo gradom i kako ga nazivam nekim slatkim nadimcima... Nekad zamišljam i samo kako se susrećemo i grlimo. Retko kad zamišljam poljupce. Ne tražim mnogo, samo mali fizički kontakt je dovoljan da bih bila srećna. To je čudno, jer inače zaista nisam skromna. Obično se vodim mišlju - ako neko daje, nek' da ono najbolje (ili ako nešto tražim, tražim samo najbolje, isti đavo...). Tako, kad me neko časti, uvek izaberem nešto lepo i kvalitetno, pogotovo kad je u pitanju hrana. Pi, jebem ti moj super-ego... Da, meni treba samo najbolje, ja sam najbolja, ja sam car, blablablabalblaaaa... Kako smaram s tim, jebote. Tako tipičanski za jednu Lavicu. Priznajte, drage moje Lavice, da ste bar jednom u svom životu rekle da ste carice. Ali nismo mi krive. Mi smo samo svesne svojih kvaliteta. Tako je to kad voliš da se skockaš od glave do pete i izigravaš šmekera xD. Niko nije savršen, a pogotovo ne ja. Lol. Opet offtopic. Previše meljem, krastavca mi sa krilima! Mentalno. Inače sam povučena osoba i treba mi dugo da se otvorim. Nego, o čemu sam ja u stvari ono pričala? Gde beše suština? A da. Cara mia (ital. moj dragi).  Bilo bi lepo da budem s njim. Ali tako nešto je prosto jedva moguće, s obzirom na to da je stariji 4 godine i što me on sigurno ne jebe 3%, što se tiče toga. Ali i ja se ponašam tako. Ne želim da budem napadna. A čudno je to, kako se ponašam drukčije kad mi tip sam kaže koliko mu se dopadam. Tako mi je jedan lik, kog sam upoznala na MySpace-u stalno delio komplimente. I dok smo se dopisivali na MSN-u, bez problema sam flertovala i slala mu cmokiće. I bila sam tako opuštena. Ali nije mi ništa značio. Samo mi je služio kao mašina za davanje komplimenata. Posle sam ga pljunula egocentričnim ispadom kad mi je rekao da je šteta što sam se ošišala (a inače jaaako mrzim negativne kritike na moj izgled, pogotovo kada je u pitanju moja kosa! Oi, Isuse, šta fali kratkoj kosi?!), samo zato što me je više smorio s tolikim komplimentima. Jebiga, umem i ja da budem đubre. Ali zbilja. A isto tako, muškarci umeju da budu prave naivčine. Sramota kako neki nemaju ponosa. A istovremeno sramota kako ga neki imaju previše. I opet da kažem, niko nije savršen. Ali bih volela da budem opuštenija sa Boku no Kokoro. Da budemo ortaci. Tako se najbolje dolazi do nečeg većeg. Zar ne?? Jeste da neki navaljuju odmah, ali... Fizičko zadovoljstvo je prolazno. A meni je potrebnije mentalno. Treba mi neko s kim bih filozofirala (na srpskom, srala) o važnim životnim važnostima, kao npr. o tome kako je vlada u Srbiji tako patetična (istina!), kako niko ne mari za gladne u Africi (ljudi su đubrad...), kako su ljudi tako nepošteni i netolerantni prema drugačijim od većine (mamicu im litvanijsku...), itd, itd...a i istovremeno opušteno vodila razgovore o nekim sasvim beznačajnim stvarima, npr. zašto plavi patlidžan nazivaju plavim kad je on u stvari ljubičast (mora da je čovek koji je izumeo patlidžan bio daltonista), ili kako to da postoji interpunkcijski znak 2 tačke, a nema 2 zareza (stvarno, kako to?!?), i tako to na tu temu... Shvatate šta želim da kažem? Treba mi... Vodolija sa podznakom u Škorpiji!!! Kao što je BnK!!! DAMN IT!!! Postajem luda!!!!!