~Sugar Valley~

[aha jea.]

Nisam loše uradila istoriju. Nisam.

A nisam ni dobro.

Bilo je 6 pitanja. Odgovorila sam na prvo, treće, deo drugog i mali deo petog. Pitanja nisu bila toliko teška. A visoki koeficijent inteligencije me nije izdao. Jedino što me je izdalo tokom tih 45 minuta, jesu upravo tih 45 minuta. Nije bilo dovoljno vremena!! A baš sam se lepo raspisala o istoriji. I o paleolitu. Istorija je opširan pojam, pa zahteva i opširno objašnjenje [i malo filoSofiranja, molim lepo!]. A paleolit je dug vremenski period. U pitanju o državi i društvenim uređenjima, stigla sam da odgovorim na ono o državi. Donekle sam odgovorila na pitanje o filoSofiji, ali kada sam krenula sa dubljom analizom, zvonilo je! Pih!

Nikada nisam volela filoSofiju. Kao reč. Kao pravilno izgovorenu reč. Uvek sam taj pojam govorila sa Z. Ne mogu ga izgovoriti sa S. Nema šanse. Čudi me kako sam pojam uopšte i napisala sa tim vražjim slovom. Iako volim slovo S...ali ne u reči filoSofija!!! Odvratno!! Ode sva ta lepota filozofiranja, kada se doda ono glupavo S!! Šekspir je jednom davno rekao: "Ti bludničko Z! Ti nepotrebno slovo!" Slažem se da Z i nije neko slovo. Ali filoZofiji je Z potrebno! Z i filoZofija idu tako savršeno, kao perece i grisini!!

[ja čak i mislim da sam pri odgovaranju na pitanje na kontrolnom, umesto S stavila Z...se ne sećam.]

A istoriju sam lepo opisala. I dodala malo filozofiranja. To je lepo...

I lepo. Ne brinem, savest mi je čista. Ne gine mi jedna trojčica...I think. Trudila sam se, jesam, sigurna sam da jesam! Valjda će čovek razumeti moj trud....a valjda će razumeti i moj rukopis. Jedino što sam lepo napisala jeste Historia est magistra vita.

[lol.]

A Grisinu nisam videla. Videla sam samo svoju [EX] grisinu. Onu Zlatokosu. Sa crno-zlatnom trenerkom.
Da. On je moja ~BIVŠA~ Grisina, aha jea.
Moja nova Grisina jeste drugar od mog drugara iz razreda.
Sa kojim k o m u n i c i r a m.
[hvala nebesima i fak jea!]
I zabavan je. Veoma.
Juče sam blejala na 'buskoj s njim, i sa njegovim drugom [tj. mojim drugom iz razreda]. Zanimljivo kako mnogo bolje komuniciram sa pripadnicima muške vrste. Žene nekad umeju bespotrebno da udave. Znam to jer sam i ja žensko.
Ali manje žensko nego neke ženske osobe.
U stvari...
Ja nisam ni muško, ni žensko. Ja sam v a n z e m a lj a c. Da, tako je. Definitivno. Ja sam vanzemaljac.

Ijao, što volim da se igram ovako sa slovima i znacima, ma mnogo je zanimljivus!

Kada sam se vraćala iz škole posmatrala sam drveće. Breze. Mnogo breza. I njihove krošnje. Zeleno-žute krošnje. I divila im se. Breze zaista lepo izgledaju na jesen. A i na proleće.
A dopalo mi se i nebo. Nije bilo mnogo zvezda na njemu. Ali bilo je oblaka. A ja volim oblake noću. I mesec. I videla sam zvezdu Severnjaču i Veneru.
Slušala sam muziku i predstavljala hodajući ditiramb.
A onda su počele ruke da me bole. I još uvek me bole. Ne znam zašto. Valjda su bile nekako ukočene ili u nekom neskladu. A možda i zbog toga što uspešno otklanjam one tikove. Možda i zbog toga...ma, ko će ga znati....a i baš me briga.

Srećna sam.
Više nego ikad.

9.10.2008

~historia est magistra vita~ i ditiramb ♫

moja malenkost.

kategorijice.

moji drugari.