~Sugar Valley~

Sujeverje...

Šta je to, u stvari??

Često slušam ono isto "pomeri se s mesta", viđam ljude kako pri razgovoru kuckaju u drvo ukoliko se pominju neke negativne stvari, ili kako se udaljavaju tri koraka i simuliraju pljuvanje ukoliko im crna mačka pređe preko puta, kako se prestravljuju ukoliko neki važan dogovor imaju na petak 13. ili ukoliko nešto ima neke veze sa tri šestice (Ne vidim baš neki razlog za brigu, jer zbir tih šestica je 18, a 1 i 8 su 9, a moj lični broj je 9, i veoma sam zadovoljna što je tako, jer ima veoma pozitivna numerološka tumačenja. Tako da pored trinaestice uvek biram i devetku, i šesticu, ako ima da se bira broj za nešto :D), itd.

U davna vremena ljudi su koristili ta njihova verovanja obično da bi ili zapretili nekom, kao opomenu, ili su jednostavno verovali da nešto što za njih predstavlja neku negativnost (Sad ja ne znam koliko su merdevine ili ogledala zla, ali dobro...) može biti uklonjena na meni malo tupav način...

Što se mene tiče, ja volim da izazivam sudbinu. Namerno prolazim ispod merdevina, plašim ili mazim crne mačke, 13 mi je srećan broj (Trinaesta sam bila u dnevniku u osnovnoj školi, trinaesta i na spisku upisanih u poslovnu administraciju u ekonomskoj, na petak 13. sam ili bila dobro raspoložena ili dobijala dobre ocene...), za doručkom mi se dešava da prevrnem so (Obično slučajno, jer niko nije lud da namerno prosipa stvari po kući... Mada, negde sam čula da to može predstavljati i sreću, sad kome verovati, ko će ga znati...)... Ali, ma koliko bila s obe noge na zemlji, uvek ću verovati u čuda, jer se pridržavam onog dobro poznatog "sve je moguće".

Prošle godine na leto se u našem kupatilu razbilo ogledalo. I onda su, možda zbog toga, a možda i zbog nekih slučajnih razloga, određene stvari krenule nizbrdo. To je moja mama primetila, pa mi je pomenula to verovanje. I od tada čuvamo ogledala. Ali, jedino što mi, obični smrtnici, možemo raditi jeste pitati se: Da li je to neka viša sila? Sudbina, možda? Magija? Ili samo obično narodno verovanje, koje može biti tačno, a i ne mora?

Ima tu nešto, po meni, pod jednim velikim MOŽDA... I zato ako je u pitanju nešto zaista važno, kao što su, na primer, zdravlje i voljene osobe, uvek kuckam u drvce, jer sam, ma koliko bila hrabra kod većine stvari, pravi paničar po pitanju tih stvari... I ma koliko fizički slaba ili neiskusna bila, sve ću učiniti da sa navedenim važnim životnim važnostima bude sve u redu.

Sujverje je slično astrologiji, numerologiji, tarot kartama, kristalnim kuglama i sličnim stvarima... Ima nešto u njemu, ali i dalje nisi siguran da li možeš verovati u to. Na primer, ja proučavam astrologiju i više puta sam čitala o nekim numerološkim tumačenjima, i zaista mi pogodiše dosta toga. Ali, nikada nisam verovala u astrološka/numerološka predviđanja. Jesam ih čitala, uglavnom ona po časopisima, ali mi se ništa od navedenog nije desilo. Ali ko zna, možda su tamo loši astrolozi, ili to oni napišu šta im padne na pamet, čisto da bi to ljudi čitali, a neko možda i poverovao? A možda nisam dovoljno obraćala pažnju u svoju natalnu kartu?? Kao što rekoh, ima tu nešto... Evo, za ovu godinu su mi predvideli uspeh na poslovnom planu, što je i istina - uspešno sam završila školu i upisala ono što želim. Takođe mi se u natalnoj karti nalazi aspekt veliki trigon koji donosi sreću, a meni se često dešavalo da pomislim da sam rođena pod srećnom zvezdom. Da li je u pitanju trud koji ulažem u ostvarivanje svojih ciljeva ili ipak uticaj zvezda i planeta?? Ma, ne vredi ni da razmišljam... Na kraju krajeva, mi nikad (Nikad ne reci nikad!) nećemo saznati šta prava istina jeste... Možemo samo nastaviti da se hranimo onim za šta mi smatramo istinitim, a u stvari je to, verujem, gomila subjektivnih mišljenja koja utiče na ljude koji žele nešto da nauče. Isto kao i ona naučna teorija da su sve stvari oko nas, u stvari, bezbojne, samo što reflektuju svetlost i mi vidimo boje. A baš zato se u mraku ništa ne vidi.

Nego, skrenuh s teme... Suština je u tome da, ma koliko nam se neke stvari činile suludim i neprihvatljivim, nikada ne treba gubiti veru u njih. To je ono što nas okružuje, to je naš život, i to smo mi. A ja ću da se smeškam i da nastavim da ga živim, veselo upijajući znanja, jer baš što je tako misteriozan, život je jako dragocena stvar.

30.8.2008

Da kucnem u drvo...

moja malenkost.

kategorijice.

moji drugari.