9.7.2008 - AETURIAS

Volim da čujem zvuk violina u pozadini. Violina je lep instrument. Kad god čujem njene jecaje uvek moram da zamislim neku odgovarajuću scenu. Nekad zamišljam zaljubljen par kako pleše na krovu zgrade uz glamuroznu atmosferu i svetlost mesečine. U elegantnoj odeći. Nekad mi padne na pamet jesen. Opadanje lišća. I kiša.

Kad smo već kod kiše... Mislim da postajem meteoropata, poput moje keve. Zbilja, u poslednje vreme mi se dešava da me zaboli glava pri nagloj promeni vremena. Ali ko će ga znati... Čovek u mojim godinama je isuviše mlad da bi bio meteoropata. Well, nevermind... Oh, Jesus Maria... Ali mi kiša i dalje lepo zvuči. Pogotovo letnja. Kad počne da pada uveče, kad legnem na spavanje. I polako me uspavljuje. Nekako harmonično, zar ne? I umirujuće... Ali ne volim kad grmi. Jednom me je tako jedan užasan grom probudio oko 3 ujutru. Čoveče, kad je zviznuo! I to u ulici naspram moje. Ljudi su se sledećeg jutra žalili da im ne rade televizori, klima uređaji, telefoni, računari, itd. Strašno... Većina te noći nije mogla da spava, a neki su i izlazili napolje. Ali nećemo sad o tome šta moje komšije rade kad udari grom, to je već za neku drugu temu...

Ili akustične gitare. Isto volim da ih čujem. Pogotovo kad mi isplaču neku melanholičnu, setnu melodiju (ili je to isto?). Mnogo mi se dopadaju španske kompozicije na ’akustari’. Mogla bih satima da ih slušam... Hmm, Aeturias... I onda razmišljam. O životu, obično. Kako vreme prolazi i tako to... I o skrivenim značenjima beznačajnog. I padaju mi na pamet scene neke plaže, noć, mesečina. Tih, hladan vetrić... I talasanje mora. Šumovi talasanja. Čas mirno, čas dramatično i burno (ili je to isto?).

Hoću da idem na more. Keva kaže da ćemo videti da u avgustu odemo do nekih naših rođaka u Herceg Novi. To bi bilo lepo... A tamo živi i bratov dobar prijatelj. Veomus zanimljivus osoba.

Ko je uopšte platio muvama da dolaze ovamo?!

10.7.2008 - 09:20

10.7.2008 - 09:51

11.7.2008 - 11:15