29.6.2008 - Friend
I dalje razmišljam o promeni frizure. Možda to i uradim, za svoj rođendan. A rođendan se bliži... Skoro mesec dana... Tačnije, 26 dana.
I ovih dana, kad sam sama sa sobom, prelazim iz faze u fazu skroz buđavih raspoloženja koja ne mogu da objasnim. I shvatam da mi nešto fali. To jest, neko. Ja sam osoba koja ima veoma malo prijatelja. U stvari, imam samo jednog. Ostale bih nazvala samo poznanicima. Na koje ću, naravno, potpuno zaboraviti tokom ovog rasputa i kad krenem u srednju školu. Dakle, oni se ne računaju. Oni su prolaznici koji, kad se sretnemo, učine moje lice nasmejanijim nego inače, a kad se raziđemo...pa, kad se raziđemo, raziđemo se i nastavljamo sa svojim uobičajenim životnim aktivnostima, šta drugo da se kaže... Tako da sam ja, praktično, LONER. Zarobljena u sopstvenim mislima, željama i ciljevima. Ali optimistični loner koji teži ka boljem. I koji se nada da će bolje i dobiti jer smatra da to zaslužuje. I obično se užasno smorim kad Kevin ne može u grad ili kad nije u mogućnosti da se vidi sa mnom tog dana. I onda zovem brata. I ići ću jednom s njim na bazen i s njegovom najboljom drugaricom. By the way, njegovi prijatelji su super. Svi su tako fini i pošteni. I opušteni, i uvek raspoloženi za druženje. I dobri prema meni. I njegova devojka je super osoba, volela bih da je bolje upoznam. Ali je šteta što živi u Inđiji, koja je...ne znam ni ja kol'ko udaljena od ove rupe. Ukratko, za njegove prijatelje (bar za one bliže), mogu reći da su 100% ljudska bića (u metaforičnom smislu). I da meni baš takve osobe odgovaraju. Meni, iskreno da kažem, treba neko par godina stariji. Neko na mom inteligentnom nivou (mislim da se to tako kaže). Jer se inače i češće družim sa starijim osobama. Često sam se kao mala selila i nisam imala prilike za neke posebne prijatelje, pa sam se najviše družila sa bratom. On i ja imamo zaista super i jedinstven odnos. Nikad se nismo potukli (onako za ozbiljno), kao što neki rade. I nikad se nismo nešto ozbiljno posvađali. Obično su to bili neki egocentrični ili sebični ispadi, s jedne ili s druge strane. Ali, i mi smo samo obični ljudi... I dosta me je vodio na svirke, i dosta upoznavao sa svojim prijateljima. I često me je hvalio njima, zbog nekih mojih kvaliteta. I neki su me zgotivili, sa njima i dan danas volim da se sretnem i da popričamo. Takođe nekad volim da sednem sa kevom, kad njoj dođu neki prijatelji, i uz kaficu slušam šta one pričaju, pretvorim se u uvo, i ja dobacim nešto, kad imam šta da komentarišem, i bude baš zabavno.
Takođe mi se dopadaju i neki ljudi koje znam, ovako, sa interneta. Ima jedan lik iz BG-a koji je takva dobrica i stvarno super drugar, koji mi šalje kilometarske poruke, i zaista volim da se dopisujem sa njim :D Onda, tu su i neki blogeri koje, doduše, ne poznajem mnogo, ali po postovima vidim kakvi su ljudi... To je skoro čitava lista ovih mojih blog prijatelja. I skoro svi su mi zasita cool ljudi i sa većinom, koliko se meni čini, delim ista mišljenja oko nekih stvari, and I like it, very, very much. :DD
Ufff, i eto mene opet u tom glupom raspoloženju, just great... Mora da sam neke smorila svojim ponovnim žalopojkama, ali...u stvari, nemam pojma šta ću tu da napišem. Sutra imam čas japanskog. I jedva čekam sutra i zbog toga što ću se videti sa svim tim ljudima (ijao, taj lik što nam predaje je zaaaista kul!!), i zbog toga što ću sutra unapred naučiti nešto iz tog krasnog jezika, i što ću ih opet zadiviti svojim znanjem, i što ću naučiti još po nešto zanimljivo... Kako je divno učiti nešto što zaista želiš da učiš! :DD I tad mnogo lakše naučiš, kol'ko ja primetih. Ali ima jedan lik što nema pojma, oj, Isuseeee... Stalno zaboravlja da dodaje neke rečenične članove. Da mu ja predajem, ja bih pored njega totalno pukla s živcima....
I danas sam čitala Hamleta. I imitirala likove smešnim glasovima i zasmehivala (xD) sve oko sebe. I, eto, kako se k'o smrt dosadne Šekspirove drame mogu učiniti zanimljivijim. Ali stvaaaarno želim da budem voice actor!!! xDD
I jela sam roštilj. Fenomenalan roštilj, kakav samo moj ćalac može napraviti. Probala sam i pečurke na roštilju. Dopale su mi se. Sa nama su bili i naša nerođena braća, i bratova devojka. Bilo je simply fabulous.
I, dok sam bila u gradu, uslikala sam WC šolju koju sam videla kod jednog kontejnera. GENIJALNO :DD. Zbilja indeed.
|
