~Sugar Valley~

A sad adio,
a sad adio,
i ko zna gde,
i ko zna kad...

Završena je i ova školska godina. Ne sasvim, zbog prijemnog, ali ne moram biti toliki bukvalista... Juče smo imali matursko veče. Bolje u životu se nisam provela. Skoro celo veče sam samo igrala i zezala se sa raznim ljudima. I pevala narodnjake. I baš me bilo briga. Moja naj drugarica se smorila. Kevin nije hteo da igra. It's such a pitty... Da je igrala, provela bi se SUPER, isto kao i ja, sigurno. Možda i bolje, ko zna. Umesto toga je samo sedela. Nekako mi je stvarno glupavo to sedenje. Mislim, još je i poslednji dan, ko zna kad ćemo se sledeći put videti. I što sedeti zbog toga?? Treba slaviti! Ja mogu reći za sebe da sam potpuno otkačila!

I družila sam se bukvalno sa SVIMA. I sa onima koje nisam podnosila svih ovih godina. Ponekad pomislim da sam dvolična. Prvo ih pljujem, a onda slavim sa njima. Don't blame me, kažu da dvoličnost dolazi iz godine Saturna u kojoj sam rođena (1993. Moja generacija je très pathétique. Evo vidite, opet to radim...). Ma boli mene trepavica... Ja sam se zabavila. I bila sam super obučena sa SUPERB novom frizurom. I imala sam pratioca nižeg za glavu

. Roditelji su me zlostavljali fotoaparatom i smorili me. Kada smo šetali gradom čula sam mnoge pozitivne komentare na moj fizički izgled. Ali me je nervirala činjenica što smo čas ubrzavali, čas usporavali. Kad smo stigli do hotela Bačka, gde je matursko trebalo da se održi, mi smo promašili glavni ulazi (KOJA SRAMOTA), pa smo morali da ulazimo na sporedni. Onda je neki tip slikao parove (ok, bilo je i onih koji su išli po troje, iz opravdanih razloga, što se tiče broja učenika u odeljenjima), pa smo seli za velike stolove. I tako, malo se smarali, dok nije počela muzika. Ja nisam igrala na nekoliko prvih pesama, ali nisam htela da se smorim kao Kevin, pa sam otišla da se zajebavam sa ostalima. Osuđujem njen postupak. Smara se, a ne preduzima ništa povodom toga. Bilo je le cool kada su došli trubači. Ali nisam baš mnogo igrala uz njih. Posle je bila i večera. Hrana je bila ODLIČNA. Imali smo prvo krem-čorbu sa povrćem, pa onda veoooouma ukusne šnicle i ćevape, a uz to i ukusna zelena salata i salata od kupusa. Bilo je i pečene paprike, ali nju nisam jela. Jedina mana je bila to što su krompiri bili tupavo ispečeni i bajati, i to što sam, nakon što sam pojela salatu, u tanjiru za salatu pronašla MRTVU GUSENICU. Da, MRTVU GUSENICU, čije ime je ispisano velikim slovima. O. MOJ. BOŽE. Onda sam nazvala kevu da je pitam hoće li mi nešto biti jer sam jela salatu na kojoj je ležala mrtva gusenica, a keva radi u bolnici, pa je ona moj glavni savetnik što se tiče zdravlja. Rekla je da je to čist protein.

Ok onda... Nakon dobre hrane, opet sam otišla da đuskam. I tako do kraja, mrzi me da opisujem svaki svoj pokret (Mislim da je to sasvim nepotrebno...). A najbolje je bilo pred kraj. Tada sam i najviše đuskala. I upala sam više puta u kadar kamermana i biologičara (i on je imao kameru). I tri puta se slikala sa nastavnikom fizičkom (koji je to lik... I debil. Muahahaha... Ali lik.).

I dosta sam se družila sa nekoliko opičenih osoba iz VIII-1. A na kraju je bilo... Pa kako da kažem... Znate onaj osećaj kad je kraj, pa kad puste 3 najbolja hita, za rastanak? E, pa tako sam se i ja osećala. Ko bi rekao, osetila sam se nekako čudno sentimentalno tada, da sam poludela uz muziku i urlala iz dubine mozga. A na kraju, sasvim uklopljena pesme - A sad adio. I svi se zajedno zagrlili i zapevali. Osećala sam se nekako neobično lepo. I samo što nisam zaplakala. Posle, kada smo odlazili kući, nisam pronašla my best friend. A videla sam je u sali kako ide sa cvetom, ali sam morala da se vratim do mesta gde sam sedela, jer sam zaboravila ono što sam nosila sa sobom. Posle je nisam pronašla, pa sam morala da budim ćaleta da bi došao po mene, jer nisam htela sama da idem. Zašto imam utisak da je maybe ljuta na mene što nisam bila sa njom? Ne krivim sebe, ona je sama kriva što nije preduzela ništa da se zabavi. Da je samo zaigrala... Šta bi joj falilo? Baš ništa. Nervira me činjenica da neko ostaje ledeničast i na poslednji dan. I pomalo rastužuje. Kad sam se vratila kući, istuširala sam se, jer sam bila mokra k'o niko. I moram da priznam, zaplakala sam. Opet da kažem, ko bi rekao... A ja sam prevrtala oči na osobe koje su plakale. Ali ipak, ne mogu ostati ravnodušna na osobe koje su, slagali se mi ili ne, na neki način bile deo mog života. Radila sam s njima. Radovala se s njima, i ljutila na njih. Suština je da smo svih ovih godina bili zajedno. I dobro kaže jedna kineska poslovica - Tek kada dođe hladno godišnje doba znamo da su bor i čempres zimzeleni. I nedostajaće mi svi oni, bez obzira na to što su nepodnošljivi patetični idioti i okoreli malograđani koji ne znaju za reč POŠTENJE i TOLERANCIJA. Čak će mi i nedostajati jedna obična iskvarcana fuxetina sa 100 g kikirikija umesto mozga, kojoj sam pre par dana hladno odbrusila jedno veliko NE kada me je upitala hoće mi li nedostajati. A nedostajaće mi i jedan DEBIL od čoveka, koji mi je svakom svojom pojavom budio želju da ubijem boga u njemu, koliko je inflatentan i ograničen i pravi gnjavator od osobe. A istovremeno je umeo da bude i veoma zabavan. Stalno sam se kidala na tu činjenicu da ga je tako lako zajebati. I, moram priznati, koliko god ja prevrtala očima i krstila se, došlo mi je da se otkidam od smeha dok se raspravljao sa nastavnicima.

On će mi još i najviše nedostajati. Oh god... Opet sam sentimentalna. Šta reći... Ipak, drago mi je što su oni ipak činili moj život u nekom smislu. Želim im sreću, ma koliko je oni ne zaslužili. Možda (sigurno) je neće naći u oblasti posla, ali se nadam da će je naći u stvarima koje njima više znače (Sasvim sam sigurna da im posao nije značio, s obzirom na uspeh, odnosno neuspeh na kraju školske godine.). I naravno, šta drugo da kažem, nego da citiram Bajagu sa svojom pesmom:

Da smo živi i zdravi još godina 100,
da je pesme i vina i da nas čuva Bog,
da su najbolje žene uvek pored nas,
jer ovaj život je kratak i prozuji za čas...

P.S.: Još jedna činjenica koja me je oduševila je to što je bilo BANANA. JESUS MARIA!!!

5.6.2008

~Adio~

moja malenkost.

kategorijice.

moji drugari.