~Sugar Valley~

Ljudi, ISUS JE REINKARNIRAO!!!
Jao, kako je meni dosadno. Današnji dan me je smorio. I ugojio po koji kilogram. Jutros su me ponovo budili i iznervirali. Brat mi je u 10 sati upao u sobu, gnjavio i izgađao stvarima. VRIŠTALA SAM. Bukvalno. Iako sam bila TAKO komirana. Nabio mi je sopstvenu papuču u facu!

Roze papuču sa roze cvetovima višanja. Pa zar mu nije dovoljno i to što moram sopstvenu kožu da podnosim, a ne još i papuču?! Zar ljudi i na Uskrs moraju biti ovako nemilosrdni?! Sve sam ih oterala iz sobe. Ni juče mi nisu dali da se naspavam k'o čovek. Samo su me požurivali. Ali ne, ja sam odlučila danas da im se osvetim, pa sam nastavila da spavam. Rekoh sebi: "Do pola 11 ne ustajem, pa makar me razapeli!" I da, u pola 11 su ušli roditelji vičući kako sam preterala, da sto ne može čitavu večnost biti postavljen zbog mene. MARŠ!!!

Taman kad sam isplanirala još do 11 da ne ustajem! I morala sam da ustanem. Kada sam pravila sebi doručak (zamislite, fridž nam je bio u stvari pun... Le pun, kao lubenica sa košticama

), keva je donela korpicu s jajima. Iz sveg glasa sam povikala: "HAJDE DA SE TUCAMO!!!"

Ja ne razumem ko je za kucanje jajima izmislio izraz tucanje. Mora da je taj lik bio veooma, veooma dvosmislen. Pretpostavljam neki moj dalji rođak, koga još nisam upoznala. Najverovatnije sam tu svoju dvosmislenost povukla na njega. Danas sam takođe bila u Kuli, kod babe i dede, gde obično provedemo te Isusove praznike (Božić i Uskrs). Najela sam se k’o stoka razne hrane, torti, kolača, čokoladica... Ne mogu da se pomerim. Baba uvek ima običaj da za Uskrs napravi toliko hrane, da se tamo ugojimo bar nekoliko kilograma. Za ručak uvek 3 jela – supa, sva masna da se vidi kako ulje pluta na površini, onda sarma (koju obično preskočim zbog onog jela posle. Ako već uvek jedem samo 2 jela, ješću i sad.), pa posle toga pečenje. Zec. Mora da su ovoga puta dočekali uskršnjeg zeca, pa ga zaklali u mestu

. Nakon toga smo išli do Rodićevog jezera da se malo prošetamo. Tamo je jako lepa priroda. Dopada mi se drveće i žbunje. Oduvek sam volela kad na nekom mestu ima puno drveća. Jako mi je bilo lepo kad sam jednom sa ćaletom išla do mog rodnog grada, Sombora. To mi je bio 2. put u životu da ga obiđem. Prvi je bio tek kad sam se rodila. Na putu do Sombora ima mnogo zelenila, pogotovo kad se ide kroz Crvenku i Kljajićevo. Baš me zanima ko je i kakav je bio taj Kljajić kad je po njemu selo dobilo ime? Mora da je pravio veoma kvalitetan majonez ili tako nešto...

Zašto mi pade na pamet MAJONEZ?!?

Nebitno...

Posle toga sam trebala da idem da skidam kalorije sa Kevinom, ali je njoj bilo nešto loše, pa nisam. Trebale smo da se vozamo rolerima i biciklom (ja rolere, ona bajs) po gradu. Ali ne... Umesto toga, ja sam se taaako smorila. I smarala sam druge. Kad me dosada ubija, imam običaj da počnem odjednom da se cerekam k'o umobolnik na lekovima za umobolnike. Bez ikakvog razloga. Ili je to verovatno zbog tolikog očaja koliko mi je dosadno. I danas opet nisam večerala. Što je dobra stvar. Mene taaako mrzi da jedem. Niti sam gladna. Ja sam zaista retko kad onako stvarno gladna. Ali imam običaj da u sred noći uzmem nešto iz fridža, tako sam oko pola 4 jela krastavce

. Ali više volim uveče da jedem čokolade ili sladoled. Za moj 12. rođendan bilo je dosta sladoleda. Brat i ja smo podelili jednu kutiju na 2 dela. Ja sam pola te kutije pojela u sred noći. Fiiiino...
I mislila sam da vežbam gitaru - isuviše me je mrzelo. Mislila sam i da skidam muziku - i to me je mrzelo. Danas mi se prosto ne radi NIŠTA. Baš ništa. Osim razmišljanja. Ljudi bi se začudili zašto ja svo vreme samo sedim i ćutim. Ja prosto koristim svaki slobodan trenutak da bih samo sedela i sanjarila. Otvorenih očiju. Zatvorila bih ja oči da nema ljudi oko mene. I da ne bih zaspala. Jer spavanje je dosadno. Ja samo spavam da bih sanjarila.
I i dalje se oseti moj omiljeni francuzičasti parfem na meni. Moj omiljeni. Tako je otmen i elegantan (ili je to isto?). To je od moje ujne. A imam i jedan što mi je stric doneo kada je radio u Francuzičastoj Zemlji. Roze je boje i miriše tako ljupko i simpatično (ili je to isto?). Možda se pitate kako nešto može da miriše ljupko i simpatično. Pa, prosto može. Dobijem taj osećaj ljupkosti i simpatičnosti kad ga pomirišem.

Primetila sam da u poslednje vreme stalno govorim 'prosto'. Što mi je to zanimljivo, stvarno ne znam. Ali kad ne znam da objasnim zašto je nešto onakvo kakvo jeste, kažem da je prosto takvo.
Oj, Isuse, Isuse...
Šta je Isusu bio WC dok je bio razapet? Nije valjda pišao u gaće??

Čekaj malo, pa on nije bio živ dok je visio na krstu...
Da, ali pre nego što je udahnuo vazduh smrti (ovo je zvučalo glupo...

), da li mu se bar malo pripišalo? Verujem da jeste... RECITE MI DA JESTE!!!!

27.4.2008

Isus je ponovo reinkarnirao!

moja malenkost.

kategorijice.

moji drugari.