~Sugar Valley~

Ii-haha i jii-haaaa!! Ponašam se k'o da sam na kreku. Ceo dan se smejem! Malopre sam pevala uz muziku oko 2 sata. Ja jaaaako volim fado muziku. Tako je emotivna i dramatična i tako zanosi. A portugalski je jako lep jezik, i neobičan istovremeno. Najviše mi se dopada što dosta koriste slovo Š. Umem da pevam kao pevačica "Madredeus"-a, i kao Mariza.

Danas mi je ceo dan bio dosadan, sve dok nisam otišla do grada sa naj frendicom Kevinom. Ona i ja imamo naviku da jedna drugu nazivamo Kevinom, zbog fore iz jedne epizode SunđerBoba gde on jednom morskom krastavcu stalno ponavlja: "Zdravo, Kevine...". E tu smo mi prvo počele da se pozdravljamo tako, a onda nam prešlo u naviku i da se nazivamo Kevinima... Sad više ne mogu da zamislim da me ona nazove pravim imenom :D. Ok, prešla sam u offtopic... Nebitno... Šetale smo gradom, obukla sam svoje nove farmerice, onako plitke i uske, pa kaiš sa nitnama, crnu majicu i preko nje crn bolero, sjajan, sa kragnom koja podseća na one japanske <<<3.

Izgledala sam dobro. Osećala sam se dobro. I sretnemo mi usput boku no kokoro (jap. moje srce), ide negde sa društvom, boga pitaj gde... Ali izgledao je taaaako diiiiifno!! Omojbožeomojbožilibože! Nisam mogla da prestanem da se smejem, kako je samo kawaii (jap. slatko)!!!

A izgledao je tako jednostavno istovremeno. Nosio je običnu plavu (onu arostokratsko plavu :D) majicu i farmerke, široke, malo spuštene. Dok je šetao sa društvom, bio je tako smiren. Za razliku od nekih koji privlače pažnju svojom nekulturom (Da, to su oni seljoberi koji misle da su face samo zato što se gegaju po ulicama k'o pijandure i deru k'o babuni... Užas...). I kad smo nastavile svojim putem, posle sam ga videla OPET!

Ide, opušteno, sa rukama u džepovima, nemam pojma gde... Ali čoveče, on ima tako dobro dupe!!! SVETA KRAVO!!! Nisam mogla da prestanem da piljim! Oči su mi ispale dok sam buljila u his sweety ass!

Koliko se meni čini, on, ovako fizički, ostavlja utisak osobe le cool kao krastavac. A dobar je on lik, dopisivali smo se par puta... Mada nam chatovanje nije onako opušteno kakvo je kad chatujem sa Kevinom. To nekad ume da nervira. Ali bitno je da održavamo nekakav kontakt, zar ne? I od kad sam ga srela ne mogu da ga izbacim iz svoje tintare! O, Isuse, ovo je tako bolesno... Pokušavam da izbalansiram svoju rogatost (rog - horn, horny - napaljen, odnosno rogat) i da ostanem smirena. Moram. Ne smem da dopustim da il mio cuore (ital. moje srce) nadvlada mojim senso (ital. razum). To mi se već jednom desilo i ne želim da se prisećam kakva sam budala ispala. Ponašala sam se taaaako patetično. I don't want that.

Ali problem je u tome što je postizanje balansa između srca i razuma tako prokleto teško! Pogotovo kad sam već svesna činjenice da se osećam tako mega čarapasto kad ga vidim! Ah, nebeskih mi čarapa, ne mogu da prestanem da razmišljam o njemu!

Zamišljam obično kako smo zajedno, kako zagrljeni šetamo gradom i kako ga nazivam nekim slatkim nadimcima... Nekad zamišljam i samo kako se susrećemo i grlimo. Retko kad zamišljam poljupce. Ne tražim mnogo, samo mali fizički kontakt je dovoljan da bih bila srećna. To je čudno, jer inače zaista nisam skromna. Obično se vodim mišlju - ako neko daje, nek' da ono najbolje (ili ako nešto tražim, tražim samo najbolje, isti đavo...). Tako, kad me neko časti, uvek izaberem nešto lepo i kvalitetno, pogotovo kad je u pitanju hrana. Pi, jebem ti moj super-ego... Da, meni treba samo najbolje, ja sam najbolja, ja sam car, blablablabalblaaaa... Kako smaram s tim, jebote. Tako tipičanski za jednu Lavicu. Priznajte, drage moje Lavice, da ste bar jednom u svom životu rekle da ste carice. Ali nismo mi krive. Mi smo samo svesne svojih kvaliteta. Tako je to kad voliš da se skockaš od glave do pete i izigravaš šmekera xD. Niko nije savršen, a pogotovo ne ja. Lol. Opet offtopic. Previše meljem, krastavca mi sa krilima!

Mentalno. Inače sam povučena osoba i treba mi dugo da se otvorim. Nego, o čemu sam ja u stvari ono pričala? Gde beše suština? A da. Cara mia (ital. moj dragi).

Bilo bi lepo da budem s njim. Ali tako nešto je prosto jedva moguće, s obzirom na to da je stariji 4 godine i što me on sigurno ne jebe 3%, što se tiče toga. Ali i ja se ponašam tako. Ne želim da budem napadna. A čudno je to, kako se ponašam drukčije kad mi tip sam kaže koliko mu se dopadam. Tako mi je jedan lik, kog sam upoznala na MySpace-u stalno delio komplimente. I dok smo se dopisivali na MSN-u, bez problema sam flertovala i slala mu cmokiće. I bila sam tako opuštena. Ali nije mi ništa značio. Samo mi je služio kao mašina za davanje komplimenata.

Posle sam ga pljunula egocentričnim ispadom kad mi je rekao da je šteta što sam se ošišala (a inače jaaako mrzim negativne kritike na moj izgled, pogotovo kada je u pitanju moja kosa! Oi, Isuse, šta fali kratkoj kosi?!), samo zato što me je više smorio s tolikim komplimentima. Jebiga, umem i ja da budem đubre. Ali zbilja. A isto tako, muškarci umeju da budu prave naivčine. Sramota kako neki nemaju ponosa. A istovremeno sramota kako ga neki imaju previše. I opet da kažem, niko nije savršen. Ali bih volela da budem opuštenija sa Boku no Kokoro. Da budemo ortaci. Tako se najbolje dolazi do nečeg većeg. Zar ne?? Jeste da neki navaljuju odmah, ali... Fizičko zadovoljstvo je prolazno. A meni je potrebnije mentalno. Treba mi neko s kim bih filozofirala (na srpskom, srala

) o važnim životnim važnostima, kao npr. o tome kako je vlada u Srbiji tako patetična (istina!

), kako niko ne mari za gladne u Africi (ljudi su đubrad...

), kako su ljudi tako nepošteni i netolerantni prema drugačijim od većine (mamicu im litvanijsku...

), itd, itd...a i istovremeno opušteno vodila razgovore o nekim sasvim beznačajnim stvarima, npr. zašto plavi patlidžan nazivaju plavim kad je on u stvari ljubičast (mora da je čovek koji je izumeo patlidžan bio daltonista), ili kako to da postoji interpunkcijski znak 2 tačke, a nema 2 zareza (stvarno, kako to?!?

), i tako to na tu temu... Shvatate šta želim da kažem? Treba mi... Vodolija sa podznakom u Škorpiji!!! Kao što je BnK!!! DAMN IT!!! Postajem luda!!!!!

26.4.2008

Boku no kokoro

moja malenkost.

kategorijice.

moji drugari.