NE TREBA NASLOV
Uporno pokušavam da zaustavim to neprekidno „grudvanje“ sa samom sobom. Pada mi, počesto, na pamet da svoje dileme i strahove bacim drugima, kao kosku, da je svojski oglođu, izližu i iskrckaju. Ali, zašto bi, uopšte, bilo koga interesovalo kako i zašto se tako osećam? Da li uopšte ima smisla misli pretakati u nešto tako prozaično, kakav je ovaj virtualni papir? Kao kod dobrog vina, trebalo bi ih zaboravitii u dubokom mraku uma, kao u najboljom buretu, da odstojavaju, jačaju, dobijaju na ukusu i mirisu. Ne rasipati nijednu kap.
Stop! Tolika količina sujete utiče loše na ten. I varenje.
Otkud to nezadovoljstvo sobom i svojom nesavršenošću? Da li se to zove, možda, drugim imenom? Koliko god bila okružena voljenima ili, eto, vama nepoznatima, ostaje jedna po mene poražavajuća činjenica: usamljena sam. Samoća zna, ponekad, da bude i delotvorna i zdrava i okrepljujuća. Ali, u dužem periodu, ubija. Osamljenost osećam kao nedostatak prave komunikacije: niti ja mnoge više razumem, niti oni pokušavaju mene. Batrgamo se i nogama i rukama, pokušavajući nekim zakržljalim, nemuštim jezikom objasniti stanje u kome smo. A stanje se, brzim koracima, približava komatoznom.
Bar što se mene tiče.
KOMENTARA:
poshto sam ja do malopre bio napolju, onda prva preporuka je shetnja, recimo do pordavnice, jer velika verovatnoca da cesh sresti komshinicu koja bash voli da razgovara sa tobom (kao moja sa mnom pa nikako da me pusti, a ja zurim i tako :o) ) ili chak shkolskog druga, bivshu simpatiju i eto radosti, a za dalje mozda kasnije, sad moram da nahranim ljubimce. :o))
Lep dan zelim! :o)
kojak:)
Vidim da si bas, bas zauzet! Kako li stizes i ovoliko komentara da podelis, divim se!
Nemam kucne ljubimce, ali imam bolesnu majku. Hitam do nje. Preskocicu komsijske price. Ne znam kako, ali za tu vrsta druzenja nikad nemam vremena. Hvala na lepim zeljama:)
Izmenio janik dana 7.10.2008 u 20:02
ps. zapitaj se zashto nisi zadovoljna sobom.. zbog sebe ili mozda zbog drugih (ljudi koji te takvom chine)? :))
bejb:) Hvala na savetima. Mozda nesto i promenim. Za pocetak, menjam blog.
Izmenio janik dana 7.10.2008 u 20:12
za drvo:) da, postavila si pravo pitanje. Znam, ali ne mogu sve sama. Bojim se da ne izgleda pateticno, ali se ne stidim reci: trebace mi pomoc drugih.
Izmenio janik dana 7.10.2008 u 20:18
za kolju:) hvala na podrsci!
Izmenio janik dana 7.10.2008 u 20:20
za vrbares:) naravno, idemo dalje...
Izmenio janik dana 7.10.2008 u 20:21
za vrbares:) razumem i hvala!
Izmenio janik dana 7.10.2008 u 20:22
da, nurlice, al' treba preziveti i zimu;)
salim se:)
volim jesen, i ne rastuzuje me ona...
Izmenio janik dana 7.10.2008 u 19:48
Uvek sam mislila da čovek, koji je u društvu, ne može biti usamljen.
Onda sam to doživela.
Mnogo si usamljeniji nekad u ogromnom društvu,
nego kad si potpuno sam... ...
i mnogo je bolnije...
za AnaM:) odlicno receno!
Izmenio janik dana 7.10.2008 u 21:25
kada se odreknemo potrebe da dajemo i uzimamo (sto je zesce maltretiranje), usamljenost prestaje da postoji.
ako se ne razumemo i to je ok.
uostalom, sta tu vise ima da se razume?tako je kako jeste.
tisina je predivna.
yin:)
kad se odreknemo te potrebe, onda i sve ostalo prestaje...
Izmenio janik dana 8.10.2008 u 13:28
drvce:)
Volim "temeljna" ciscenja i cesto ih praktikujem.
Mislim da cu puno "smeca" morati izbaciti iz sebe.
Ali se istovremeno radujem sto cu tako neka mesta u srcu pazljivo "izglancati", za posebne i drage mi ljude.
Izmenio janik dana 7.10.2008 u 19:54