bobica

Samo letimican pogled na nick-ove blogera ili nazive njihovih postova pokazuje da se veliki broj mladih odlucuje za imena svojih idola. Ono sto me je inspirisalo za ovaj post nije, zapravo, njihov izbor nadimaka ili tema postova. Na volju svakome da bira!

Povod je jedan, za mene barem, simpatican post i kasnije komentar devojcice koja je nabrojala svoje uzore. Prva dva uzora necu navoditi, ne zato sto ne zavredjuju paznju nego, naprosto, sto su to opste prihvaceni uzori ili idoli njene generacije. Slazem se sa njom, dobar su izbor. Treca po redu uzora  je njena nastavnica maternjeg jezika . Svidelo mi se kako je kratko, recito i sa puno emocija opisala zasto je njena nastavnica njen uzor. Lepo. Cestitke za izbor! U poplavi senzacionalistickih, primitivnih i, nadasve, jeftinih idola, tesko da pravi nadju svoje mesto – u srcima mladih.

A i sve su redji nastavnici, kao i oni ostali koji se bave decom, da umeju da prepoznaju i razviju kod mladih prave vrednosti. Sve ih je manje s ljubavlju za poziv kojim se bave. Uglavnom su natmureni , bezvoljni ili apaticni ( danas drugačijih skoro da i nema ) pa ih deca  sada prihvataju kao osobe dostojne podsmeha, pa i mrznje , a ne ljubavi. Zato me je izbor jedne skromne, pozivu posvecene  nastavnice iz nekog malog mesta, kao uzora ili idola dirnuo.

O idolatriji se dosta pise. Nisam strucnjak, pa rec dajem onima koji se time bave:

Idoli i slava *

Zašto toliko sveta traga za idolima? Otkud ta neodoljiva i neumoljiva žudnja za slavnim ličnostima? Otkud to bezumno obožavanje? I ta nezasita potreba da se upijaju životi slavnih?

Onaj ko žudi za slavnima pokušava da tako, na posredan način, ostvari vlastitu neostvarenu težnji za slavom. Taj bi da se, posredstvom svojih idola, uzdigne iznad drugih, što mu u stvarnom životu ne polazi za rukom.

Šta je zapravo slava? Način da se neko u bljesku i sjaju uzdigne iznad mnoštva «običnih» ljudi i njihovih «običnih» i «sivih» života. Da se istrgne iz bezimene i bezlične anonimnosti mnogih.

Sam sistem slave, industrijski proizvedene, medijski naduvane i svakodnevno naduvavane, podrazumeva, međutim, malo slavnih a bezbroj anonimnih. Slava prvih počiva na anonimnosti drugih. Jedno bez drugog ne ide.

Tako je ogromna većina primorana da odustane od pokušaja da slavu ostvari u vlastitim životima. Ne odričući se pritom svoje potrebe za slavom koja, iako prigušena, nastavlja da tinja i tišti u dubini njihovog bića.

Tim ljudima njihovi stvarni, «obični» životi izgledaju jadni, ništavni, beznačajni. Gorki i razočarani, osećaju se nepravedno osuđenima na «običnost». Oni zapravo i ne žive svojim svakodnevnim životima koje tek otaljavaju. Zaista žive tek upijajući živote slavnih.

Ushićujući se svojim idolima oni se, posredno, ushićuju sobom samim. Ili tačnije, onim što bi želeli da jesu a što im nije dato da postignu. Obožavajući medijski prenaduvane slavne ličnosti, obožavaju zapravo naduvanu sliku sebe samih.

Prigrliti idole znači odreći se vlastitog života. Veoma je zabrinjavajuće i uznemiravajuće da sve više ljudi to čini.

Slava je varka koja zavodi u bespuće. Valja prihvatiti svoj život kao vrednost po sebi. I živeti ga čitavim bićem, onakvog kakav jeste. Iz dana u dan.

Nametanje osecanja manje vrednosti **

Svakodnevno, od jutra do sutra, mediji se svim silama upinju da nametnu osećanje manje vrednosti. Zasipaju ljude predstavama osoba koje ih daleko nadilaze sposobnostima, mogućnostima, izgledom.

Cilj je da se čovek, u poređenju sa takvim osobama, oseti sićušnim, ništavnim, jadnim.

Cilj je da, prezrevši sebe, odustane od svog života i da se ničice prostre pred medijski proizvedenim idolima, koje će obožavati. Da se od aktivnog bića pretvori u pasivnog poklonika, koji će, umesto da živi vlastitim životom, pratiti živote i podvige onih kojima je nateran da se divi, kojima je primoran da se klanja, a da zapravo nije svestan prinude kojoj je izložen. Pokušaće možda i da ih u ponečemu oponaša, u beznadežnom naporu da makar za koji milimetar smanji nepremostivi jaz između sebe samog i onih koje su mediji obdarili njemu nedostupnim osobinama i moćima.

Cilj je da se čovek pretvori u roba koji će poslušno rmbati da bi još poslušnije kupovao ono što mu idoli preporuče i živeo onako kako mu oni nalažu.

Idoli, sve te zvezde i zvezdice, stvaraju se sistemski. U tome učestvuje jedna moćna mašinerija čiji je cilj da porobi čoveka tako što će ga naterati da se oseti bezvrednim.

Mnogi od onih koji su pali u ropstvo postaju dobrovoljni saradnici ove opake mašinerije. Vrše pritisak na druge da se potčine. Pokušavaju da svakome nametnu ono što im je samima nametnuto. Budno motre da neko ne iskače. Napadaju, omalovažavaju, ismevaju one koji se opiru. Čini im se da tako i sami učestvuju u moći.

*   Tekst prenet sa www.iza-ogledala.com ( razlaganja, 04.11.2007. )

** Tekst prenet sa www.iza-ogledala.com ( razlaganja, 29.04.2008. )