bobica

Dan treći: Priča o Simonidi

Možda se pitaš odakle moja ljubav prema plesu. Pa, sigurno ćeš razumeti ako se moj dnevnik otvori na pravoj stranici. Do tada, prepričaću ti kratku povest o Simonidi iz Bostona. Njena priča je neverovatna, ali meni razumljiva. Ja, sigurna sam, ne mogu biti tako radikalna ( neme veze sa Tomom i comp., naravno!), ali delić Simonide čuči i u meni. Priču mi je ispričala Seli, kao podršku u samom početku.

Dakle, Simonida je rodom iz nekog našeg grada , studirala u Beogradu, tu upoznala muža, koji je odrastao u Nemačkoj. Oboje pametni, brilijantni studenti; ova sredina im postala tesna, pa se otisnuli u svet, tačnije Nemačku. Sa dvadesetak  godina diplomirali oboje, on fiziku, ona pravo. Ona je čak, napisala knjigu o nemačkom zakonu, naravno, na nemačkom, a za nepune tri godine je nemački govorila kao da se tu rodila. Pogađaš, i Nemačka im postala tesna. Pravac – Amerika i dalje usavršavanje, rad na fakultetu itd.itd.

Pre četiri godine, iz zabave i rekreacije, krenuše Simonida i njen muž na besplatne časove argentinskog tanga, na fakultetu gde su radili. Oboje su se tako zarazili plesom, pogotovo Simonida, da je ona napustila posao i naučni rad iz oblasti prava i sad je instruktor tanga. Čak su i mesto boravka promenili. Trenutno žive u Bostonu, a svake godine ide po nekoliko puta u Argentinu, putuje po Americi i daje časove tanga. Kaže da je ništa drugo ne interesuje, da samo živi za tango.