jutro
Trgla sam se iz sna naglo, zbunjena, usplahirena…Promakao mi…
On je tu, vratio se. Pokrenuh noge s mukom. Spustih ih na pod, onako otezale, bolne. Krenuh prema njegovoj sobi. Vrata su poluotvorena, ali ne dovoljno da se uvucem u sobu. Gurnuh ih lagano, oprezno, s grcem na licu. Naravno, opet su počela da škripe. Moram ih kasnije podmazati, pod uslovom da nadjem onu tecnost, bogzna kako li se zove?
Kovrdje njegove svuda po jastuku, nocas nije vezao kosu . Kako je lep! Zajahao je cebe, jedna noga je nepokrivena , ogoljena muška noga, sa bledim, plavim maljama . Gledam kao opcinjena u njegovu maljavu, misicavu nogu. Pod kosim trakama svetlosti što se stidljivo gura s mrakom sobe vidim ga kako lagano, ravnomerno diše . Prilazim mu oprezno, na prstima, dok mi bol razdire mišice listova. Upala mišica, a nijedan Andol u kuci, kakva glupost! Pa tako mi i treba, kad sam skoro celu noc ispod prozora terase, na hladnom betonu, cucala i osluškivala njihov razgovor. Kakva ironija! Ne mogu se setiti nijedne reci, nijedna suvisla rečenica mi ne osta u glavi. Što bi on rekao Dzaba ste krecili ! Gledam u njegove šake, skoro devojacke, u nezne dugacke prste , pa u gusti splet plavih vena i na kraju veoma, veoma tanke zglobove. Ove su ruke samo za fine stvari stvorene! Dok setno razmišljam da li ce tako i biti, on se meškolji. Uvlaci nogu ispod pokrivaca. Trgoh se unazad. Kao da je osetio moje prisustvo. Ne svidja mi se ta njegova srebrna mindjusa u jednom uhu. Ja nikad nisam imala zelju da probušim uši, a on tako jednostavno rece jedne veceri: Sutra me Nina vodi kod neke svoje prijateljice da mi probuši uho. Znaš, veoma je vazno ko ce to da ucini. Higijena i slicno. Kapiraš ?
Kapiram.
Ali i ne kapiram.
Uzdahnuh i krenuh prema vratima. Na pola puta me stize njegov glas Dobro jutro, mama !