Aunties Aubreys excursion beyond the call of duty

Je voulais te dire mille fois:

Svetlost lampe je mutna

I svaka pa i najmanja sena poigrava na zidu

Sat izbija ponoc,skoro magicno, i sve je tiho

Remetiti tisinu bio bi greh i zato cutim

A zaista,je voulais te dire mille fois:

Govorili smo o sinhronicitetu dusa

Kao da je to najprostija stvar

I tvoje oci bajkalske

Bile su moja modra grobnica

Govorili smo o sinhronicitetu

Kao da smo ga oduvek ziveli

A St.Laurent je zarobljen u ledu cvileo

I svaki prolaznik bi se za nama okrenuo

Okrenuo i osmehnuo

I sve je izgledalo tako lako

Cuvala sam sva tvoja pisma

Pa cak i ona najkraca na svetu

Ona bez ijedne jedine reci

sto govore vise od svih pesama ikada napisanih

Sto slikaju brigu i ceznju i tugu

I ostavljaju u ustima gorak okus pelinkovca

I dopuste krivici da se prikrade s`ledja,mucki.

I tada nista nije bilo tako lako

Kao sto je danas tesko

ziveti s` tobom.

ITB