« I'm gonna keep drinkin'
‘till I can't move a toe
and then maybe
my heart won't hurt me so
There's a tear in my beer
cause I'm cryin' for you dear
You are on my lonely mind »
Hank William, There’s a tear in my beer
Vece u najavi je delovalo i vise nego tesko te je Tristan preduzeo mere da ne utone u melodramatiku.Prvo je navukao udobnu odecu.Par izlizanih bermuda,siva pocepana majica Bad Religion, vunene carape i vunenu kapu.Vunena kapa na pruge,pronadjena par godine ranije na zelenoj liniji metroa,na Tristanovoj glavi izgedala je kao odmotan kondom od sarene vune.
Otvorivsi flasu belog vina,specijalno izabranog za rodjendan njegove sada vec bivse devojke, Tristan poluglasno,podigavsi casu,izgovori zdravicu :``Tebi koja si oznacila novi period u mojoj pateticnoj epopeji ka stabilnosti u vezi dizem ovu casu.Zelim ti sto manje srece kako bi bila sto srecnija.``
Svestan da nece moci da zaspi,u nadi da ce uspeti da okupira svoj um,Tristan odluci da cita. Presavsi ocima preko naslova na polici njegov izbor se zadrza na La ferme des animaux.Iako je Orwell bio poznat zbog klasika 1984 Tristan je vise voleo La ferme des animaux.Voleo je da prati tu evoluciju vlade koju su vodila dva svinjceta : Napoleon i Grudva Snega,evoluciju od utopije ka diktaturi.
Kao muzicku pozadinu on izabra blues.Mark Lanean,Taj Mahal, R.L Burnside et Reverend Horton Heat su bili tu da olaksaju teske case.
Dobro vino,dobra hrana,dobra muzika, svi su uslovi ispunjeni da bi se oporavio i proveo ugodan ostatak veceri.
Ipak,nije mu polazilo za rukom da ostavi iza sebe dogadjaje predhodnih sati.Reci i lice Maude proganjali su ga bez prestanka.Ali ipak,vise od svega,jedno pitanje,koje je dobovalo u slepoocnici : ``Da li ona zaista misli da cu verovati njenim objasnjenjima?`` Imao je osecaj da je ispao budala,da ga je Maude napravila budalom.I to ga je ljutilo.``Mozda i jesam debil,i mozda bi kao pticica trebao da pozobam njenu pricu od malopre?Sveta Maude,najsvetija od svih mucenica.Jos nekanonizovana.``
Odgovore na pitanje nije nalazio a citanje mu je delovalo nemoguce.U nadi da ce naci spas u mehanickom ponavljanju vrlo jednostavnih pokreta Tristan je prvo obrisao prasinu sa video konzole.Zatim je utehu pronasao u klanju,ubijanju i repetitivnom streljanju.Postao je Grande Faucheuse,zastitnik prava sirotih gradjana,borac protiv zlotvora koji su pokusavali da preuzmu kontrolu mirnog gradica.Naravno,bilo je u svemu tome dosta kolateralne stete, jer ne moze se koristiti bacac plamena da bi se otarasili terorista bez popratnih zrtava.Kako je vremenom gubio podrsku gradjana,zamenio je bacac plamena za malo suptilnije oruzje : motornu testeru.
Uprkos nasilja igre,Tristan nije uspevao da se oslobodi besa koji ga je pekao iznutra.``Sad cu da ubijam civile.`` pomisli.I ubijao je.Jednog,dva,deset,stotinu.
Nejasno je bilo samo zasto su stvaraoci igrice ucinili mnogo zanimljivijim ubijanje cvila nego ubijanje terorista.Civili su goreli mnogo lepse nego ostali.I tako,Tristan se pronasao sa druge strane zakona.Svojevoljno doduse.Njegovi nekadasnji neprijatelji,a sadasnji saveznici jos uvek su pokusavali da ga eliminisu.``Koja banda nezahvalnika``pomisli.
Nesto kasnije ocigledno nezadovoljan rezultatom tog besplatnog nasilja,Tristan je ugasivsi konzolu pokusao da pronadje utehu i mir u novom opijumu naroda : televiziji.
Postoji li nesto sto zaglupljuje vise od televizije?
Prebacivao je sa kanala na kanal.Star Épidemie na jednom,Penetration Double na drugom,takmicenje drvoseca na onom sportskom,na narodskom kanalu Orgie Story,na provincijalnoj kulinarska emisija,na onom na kom vecito idu dokumentarci trostruka pontaza srca,na nacionalnoj televiziji bezvezna serija bazirana na nekoj knjizi tipa ``Smrt deteta,borba jedne majke``.
Kako gledati takvo sranje? Ipak,ostalo mu je jos osamdeset kanala.Zivela numericka televizija!Tristan nije bio siguran da li ce skupiti hrabrosti da provrti tih osamdeset kanala.Ucini mu se odjednom posve jasnim zasto su ljudi postali idndiferentni prema muzici,politici,literaturi i dobrim filmovima.Mentalna anestezija,ili ipak,trovanje osrednjoscu.Kad nesto ima iole smisla,odmah je ismejano od strane humorista,demagoga i svih ostalih koji na ovaj ili onaj nacin diktiraju javno misljenje a zatim i etiketirano kao pretenciozno,suvise intelektualno,smrtno dosadno.
Pred takvom intelektualnom apatijom,imbecilnost lagano pocinje da vlada u glavama ljudi.Na nju se lepe indiferencija i lenjost...
Sve to,i sve to danas a Marx se nekada plasio religije.Danas se sigurno u grobu okrece.
U tom trenutku Tristan shvati da je patetican.Cak i vise nego patetican.Danasnji klinci bi rekli mega patetican.Eto,mega patetican. Pa-te-ti-can.Shvati da ce morati da zameni Maude nekom drugom devojkom i na taj nacin pokaze svoju determiniranost da zbog nje pati.Pati? Pa on i nje znao sta je patnja.On koji je uvek tvrdio da je bezosecajno kopile.Ideja o drugoj devojci i nije bila toliko losa.Postojao je samo mali problem.Gde naci drugu devojku i kako se pretvoriti u Adonisa u roku od pet minuta?
U nekom od barova,naravno! Uvek ce postojati neka dovoljno ocajna koja ce za malo paznje pristati da bude rebound veza matorom perverznjaku.Dobro ,ono matorom i nije bas odgovorajuce jer Tristan sa svojih dvadeset i sedam nije imao ni jednu jedinu sedu.
Bas kada je pocevsi da skida bermude udario malim noznim prstom o sto u dnevnoj sobi zazvoni telefon.
``Psihijatrija,Tristan na telefonu.Kako vam mogu pomoci?``rece zaplicuci jezikom.
``Ooooo,neko je bas slavio veceras.Stari moj,izgleda da je flasa vina koju smo izabrali zajedno bila i vise nego dobra sudeci po tvom zadebljalom jeziku.``s druge strane zice,ocigledno ``podgrejan`` caskao je Phil.
``Bila je odlicna.``
``Rano si dosao kuci.``
``Mmm...da.Phil,stari,moram da idem.``prekinu ga Tristan i spusti slusalicu.
O, da. Bio je isuvise pijan.Isuvise pijan da ide bilo kuda.Voziti u ovom stanju bilo bi suvise opasno.Procenat krvi u alkoholu,jer se u njegovom slucaju,veceras,radilo o procentu krvi u alkoholu, bio je suvise nizak.Tristan je cak i pijan umeo da bude prilicno racionalan u vezi svega.Svega sem Maude.Dakle,zahvaljujuci onoj trunki racionalnosti koja se nije udavila u alkoholu,Tristan je te veceri ostao kod kuce.
No problematika je bila sveprisutna.
Trebalo je pronaci neku devojku.Neku ocajnu.Takve su najbolje.One koje nemaju nimalo samopouzdanja,one sa lakim psihickim problemima.No gde pronaci takvu?Gde ponaci takvu oko dva izjutra jednog cetvrtka uvece?
I onda mu sinu.Iznenada.Kao Arhimedu dok se golisav brckao u onoj kadici.Bas tako.
Na internetu! Na internetu!
Tristan na putu do sobe zgrabi flasu piva i posle par minuta zajaha cyber prostorima.
ne... ne znam
Ostavivsi poruku na sekretarici znao je da ne moze nazad.U torbu je ugurao dva para farmerki,par majica,i nesto vesa.Pomazio je macora,sipao mu vode,ostavio dovoljno hrane za dva dana.Izlazeci iz stana setio se flase Jack Daniels-a koja je poluprazna stajala u ostavi.
