Juče sam bio u Kragujevcu nekim poslom. Išao sam svojim autom i sve je bilo potpuno OK do ulaza u centralnu gradsku zonu. Najednom počinje stravična gužva. Vidim ljudi idu po kolovozu, neki se guraju, neki se teturaju, saobraćaj u zastoju zbog njih. Priđem bliže, kad ono – sa obe strane ulice nekakav nameštaj, stolice, kreveti, vitrine, sudopere, razne drangulije od drveta... Pomislim – sajam nameštaja i rukotvorina na otvorenom. Pođem još desetak metara dalje (brzinom od tri metra u minuti), a ono nema više nameštaja nego kotlići za riblju čorbu, kazani za pečenje rakije, ražnjevi za pečenje prasića (na električni pogon), nekakve skalamerije za pečenje ko zna čega, lik gura kolica na kojima piše “kuvanje kafe na licu mesta”... Ne verujem svojim očima. Što se više bližiš centru sve je veća gužva, sve je raznovrsnija roba, da bi na samom početku (ili kraju) Glavne ulice spazio tezgu sa gaćama i čarapama po sistemu “tri za 100 dinara”. Sa nekog razglasa dopire (tačnije ječi) glas starijeg Roma koji reklamira neki preparat koji leči “kamen u bubregu, kamen u žuču”... i otprilike sve bolesti za koje je oglašivač čuo. Tu su naravno i luše i liciderska srca, garderoba pitaj-Boga-kakvog-kvaliteta, kaiševi sa šljokicama, šljokice sa kaiševima... Pravi pravcati seoski vašar. Onda preberem malo po mozgu pa se setim da sam čuo da je danas veliki praznik (Vavedenje, šta god to značilo). OK. Praznik je. Neki ljudi imaju potrebu da to javno obeleže, da podele svoju prazničnu sreću sa drugima. Nemam ništa protiv. Hiljade zemljoradnika iz okoline grada je jedva dočekalo crveno slovo u crkvenom kalendaru da se bar na jedan dan odmori i siđe u grad da se malo ponovi. Sve je to lepo. Ali ko im je bre dozvolio da postave one tezge po najužem centru grada? Svu onu robu koju su danas izneli na trotoare, kolovoz, zelene površine (jednom rečju gdegod je bilo slobodnog mesta) možete kupiti svakog dana na buvljaku po istoj ceni. Dobro, možda ima neki praznični popust, ali popust bi dobili i na pijaci uz malo cenjkanja (što posetiocima ovakvih priredbi nije strano). A ono što nema na buvljaku ima po zanatsksim radnjama (mislim na one sprave za pečenje i mučenje). Dakle? U čemu je problem? Samo mi je prošlo kroz glavu sta bi pomislio neki stranac da je danas svratio u KG, rešen recimo da poseti Spomen park ili Milošev konak (do kojeg danas nije bilo moguće doći, jer se nalazi tik pored zelene pijace, na kojoj je koncentracija džibero-zagađenja bila najviša)? Ili da mu je jednostavno dunulo da svrati u prestonicu Šumadije? Rekli bi mu, “pa dobro, nije to ovako svaki dan, samo par puta u godini, za neke verske praznike”. Da ne zaboravimo činjenicu da u KG već zivi izvestan broj stranaca (znam sigurno za lektore sa Filološkog). Kome je u interesu održavanje takvih manifestacija? OK, grad uzima lovu od tih ljudi koji donose robu da prodaju. Ali ne može to tako, ne može sve da bude u parama. Da je tu izloženo nešto što inače nemaš priliku da kupiš u gradu ili okolini, pa ajde da razumeš. Ali ako ti postaviš tezgu za gaćama, čarapama i brusevima na početak GLAVNE ulice u tvom gradu, koji je uzgred KULTURNI centar jedne velike regije, to je čista budalaština. To jednostavno nije normalno. Pa ne znam koliki novac da dobiješ za to, opet nemaš opravdanje. Kragujevac je danas ličio na selo, ili neku varošicu sa kraja 19. veka, onako, kad dođe pijačni dan, pa svi veseli i rumeni, naoštrili laktove, dovikuju se, pljuju po ulici, kašlju ti u lice, izgore te cigarom u prolazu, stanu nasred ulice pa se grle kao da se nisu videli godinama, a žive u istom sokaku. Trebalo bi da gradskoj upravi kupimo kalendar, ili bar da ih naučimo da surfuju netom. Da vide koja je godina, koji je vek, i da vide malo kako izgledaju drugi veliki gradovi u zemljama koje želimo da dostignemo.

A čisto da ne zaboravim, nekih par stotina metara dalje, u samom centru, na mestu zvanom “kod krsta”, na bini koja stoji tu godinama (verovatno ih mrzi da je sklanjaju), neki mršavko u ranim pedesetim, sa frizurom koju nije menjao od mladosti, viče u mikrofon, pominje tajkune, vlast, lopove, stranke, Dinkića, zatvor, pravnu državu... Pogledam iznad žgoljavog, kad ono piše RADNIČKI OTPOR. Ispred žgoljavog – grupica od 100-200 ljudi, možda nešto više. Izgledalo je kao da ga slušaju. Njih desetak aplaudira nakon njegove konstatacije da je svim tajkunima mesto u zatvoru. Nisam siguran da on uopšte zna ko su i šta su tajuni. Scena je bila krajnje jadna. Iste ove face (sa žgoljavim na čelu) sam viđao na TV, ispred Vlade, na ulicama, u nekim protestnim šetnjama. Već dve-tri godine protestuju, tuže državu, premijera, predesdnika, Solanu, ko zna koga već, traže neka svoja prava, a koliko kapiram svi su ostali bez posla. E pa žgoljavi, tranzicija boli. Mozda vas boli više nego mene, ali vi ste za to sami krivi, ja sam rođen u vreme kad je već sve krenulo nizbrdo. Što kaže Nigrutin “male plate krase zatupele lobanje”. Doduše, sada više nemaju nikakve plate. Ali da su za sve ovo vreme koje su potrošili na proteste, peticije, tužbe i žalbe otišli negde i našli posao, makar najgori fizički, zaradili bi keš za kojim kukaju, a ne bi imali vremena da se zamajavaju po ulicama. Ovako su im svi krivi, a nikako oni sami. I još žive u iluziji da će se nešto promeniti ako dignu što veću galamu. Od njihovog razglasa odzvanja čitav centar grada. Od njih ne možeš da prođeš, da prošetaš kao čovek. Pa dokle bre ljudi, dokle? Povrh svega, odmah pored tog tužnog skupa nalaze se tezge na kojima se prodaju četnička i srpska znamenja, diskovi sa četničkim pesmama, zastave sa lobanjom i ukrštenim kostima, vojnička odela, vojničke kape, i naravno majice sa likom RK i RM. Dobro, ajde, ti četnički simboli, četnici su zvanicno izjednačeni sa partizanima, a 60 godina su ćutali i krili se, to mogu donekle da razumem, hoće ljudi u javnost. Ali ova dvojica na majicama, diskovima, knjige o njima. U sred centra. Kao da se neko poigrava sa nama. Meni je to totalno nepojmljivo i nije mi jasno ko to može da dozvoli? Jasno je meni da želje za njihovim hapšenjem i izručivanjem nema. Ali neću da gledam njihove face i njihov propagandni materijal u sred jebenog centra. To je psihičko nasilje. To vrlo lako može da se zabrani, međutim, očigledno je da gradske vlasti ne daju ni pet para. Ali zato ne daj Bože da centrom grada krene gej parada ili da se skupe studenti da se bore za neke svoje zahteve. Gejeve bi rasterali, kao sto ono kažu, mačke sa jebiva, a studentski skup bi se, doduše, samouništio usled loše organizacije. U oba slučaja bi sve bilo gotovo za najviše pola sata. Ovako: neradnici koji bi pohapsili čitav državni vrh, sve rukovodioce svih partija u zemlji, predsednike opština, sudova, mesnih zajednica, fabrika, kućnih saveta – može. Najgori džovanski vasar zbog kojeg je gradski saobraćaj u kolapsu čitav dan – može. Sve o RM i RK, u samom centru, nadohvat ruke, samo za one koji još nisu upoznali najveće srpske heroje  - može. Takvi skupovi se bez problema održavaju, a trance festival je zabranjen posle samo jedne godine (kao, droga, ovo-ono). Pa šta? Pa i ovo je bre droga, i to ona najgora. Ovo je opijum za džovane. E pa serem ti se na takav grad koji dozvoljava tako nešto. I na zemlju u kojoj takav grad može da postoji. I možda ću ja da imam dobru platu i možda ću moći dobro da živim jednog dana kad završim fakultet u tom prokletom gradu koji je juče ličio na selendru. Ali će vašari, seljaci, neradnici, RK i RM, tajkuni i svi ostali još uvek biti tu. E to meni smeta. Nije sve u novcu, ima nešto i u kulturi. A ovo društvo će postati civilizovano i građansko verovatno negde početkom 22. veka, samo sto će tad ostatak sveta opet biti daleko od nas. I tako ćemo se juriti do nekog novog velikog praska... U nedogled.

Oni menjaju san za moć

Oni menjaju moć za stan

A kada padne tamna noć

Kuju novi zao plan